Kafa: više koristi nego štete
U većini do sada sprovedenim meta-analizama uočena je značajna povezanost između konzumiranja kafe i nižeg rizika umiranja od svih uzroka smrti, ali veza nije linearna
Kafa je jedan od napitaka koji se najčešće pije širom sveta. Uzgaja se u zemljama Južne Amerike, Južne Azije, Indije i Afrike, jer biljka kafe voli toplotu i vlagu, pravu tropsku klimu. Globalna proizvodnja kafe dostigla je 163,7 miliona vreća kafe od 60 kilograma u 2019/2020. godini, što je nešto manje od 172,5 miliona vreća kafe od 60 kilograma u 2018/2019. godini. Većinu svetske kafe proizvodi Južna Amerika. U 2018. godini, vodeći proizvođači kafe bili su Brazil i Vijetnam.
Postoje dve vrste kafe: arabika i robusta. Oko 75–80 odsto proizvodnje kafe usmereno je na arabiku, jer je zrno ove kafe vrlo sofisticiranog ukusa. Neka poznata imena arabike su minas, santos, kostarika i druga. Na svetskom tržištu manje je zastupljena robusta (20–25 odsto), jer je oporog ukusa, bez arome. Međutim, ona je bitan sastojak u mešavinama kafa, jer se zahvaljujući njoj dobija punoća ukusa.
Posebno je čuvena sorta kafe po imenu kopi luvak. Azijske cibetke palmašice koje pripadaju sisarima i žive u južnoj i jugoistočnoj Aziji, hrane se bobicama, voćem i semenkama. Zrno kafe prolazi kroz digestivi trakt cibetke zahvaljujući čemu dobija specifičan ukus, koji mu daju enzimi želuca. Polusvarena zrna se skupljaju i od njih se pravi najskuplja kafa na svetu, bogate i jake arome. Procenjuje se da je cena 100 g ove kafe oko 75 američkih dolara.
Konzumiranje kafe povezano je sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti, depresije i kognitivnih poremećaja, a posebno od Alchajmerove bolesti
Sastav kafe
Pržena kafa je složena mešavina od preko 1000 bioaktivnih jedinjenja, od kojih neka imaju antioksidativno, antiinflamatorno, antifibrotično ili antikancerogeno dejstvo. Ključna aktivna jedinjenja uključuju kofein, hlorogenske kiseline i diterpene, kafestol i kahvel. Biohemijski sastav finalne šoljice kafe zavisi od vrste zrna, stepena prženja i načina pripreme. Takođe, ne treba zaboraviti da genotip pojedinca i mikrobiom creva određuju bioraspoloživost i tip metabolita kafe kojima je osoba izložena posle konzumiranja kafe.
Jedna šoljica kafe ima od 100 do 150 mg kofeina. Najviše ispitivani sastojak kafe je kofein. Kofein se apsorbuje, prelazi u krv i zadržava se oko 3-4 sata. Smrtonosna doza kofeina je 150 mg po kilogramu težine.
Kafa i umiranje
U svim do sada sprovedenim meta-analizama uočena je značajna povezanost između konzumiranja kafe i nižeg rizika umiranja od svih uzroka smrti. U poslednjoj sprovedenoj meta-analizi (Groso i saradnici), uprkos nelinearnoj vezi između doze i efekta, dnevno konzumiranje sedam šoljica kafe (najveća izloženost kafi) bilo je povezano sa 10 odsto manjim rizikom od smrtnog ishoda usled svih uzroka umiranja, ali sumarne procene su pokazale da je najveće smanjenje rizika, za čak 17 odsto, bilo povezano sa konzumiranjem dnevno tri šoljice kafe, u poređenju sa osobama koje nisu konzumirale kafu.
Kafa povećava budnost i pažnju, sprečava pad koncentracije, smanjuje depresiju i anksioznost
Kafa i KVB
Rezultati meta-analize ukazuju da konzumiranje kafe smanjuje rizik umiranja od svih KVB za 19 odsto, od ishemijske bolesti srca za 16 odsto, a od moždanog udara za 30 odsto, u odnosu na osobe koje ne piju kafu. Povećanje unosa kafe na preko tri šoljice dnevno ne daje štetne efekte, ali je njeno blagotvorno dejstvo manje izraženo. Takođe, najbolji efekti nisu postignuti sa najvećim unosima kafe.
U meta-analizi randomizovanih kontrolisanih studija, konzumacija kafe je doprinela redukciji krvnog pritiska, ali dobijena veza nije bila značajna. Mnoge pojedinačne studije govore o kratkotrajnom povećanju krvnog pritiska kod normotenzivnih ljudi (onih sa niskim pritiskom). Međutim, konzumiranje kafe utiče nepovoljno na lipidni status osobe, odnosno doprinosi porastu štetnog holesterola (ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida), a smanjenju HDL holesterola (dobrog holesterola). Međutim, uočeno je da kafa bez kofeina ima zanemarljiv uticaj na lipidni status.
Kafa i maligne bolesti
Meta-analiza 40 kohortnih studija pokazala je za 18 odsto nižu incidenciju kancera za visoku u odnosu na nisku konzumaciju kafe, a za 13 odsto kod bilo koje količine konzumirane kafe u odnosu na nekonzumiranje kafe. Za rak prostate, rak endometrijuma, melanom i rak jetre uočena je značajna linearna veza između unete doze kafe i smanjivanja rizika od ovih malignoma.
Ne postoje dosledni dokazi o štetnim vezama između konzumiranja kafe i zdravstvenih ishoda, osim onih u vezi sa trudnoćom i rizikom od preloma kod žena
U nekim studijama je uočeno da 1,6 puta veći rizik od raka pluća imaju osobe koje konzumiraju kafu i to upoređujući osobe koje imaju visoku i nisku potrošnju kafe, a 1,3 puta veći rizik kada se porede osobe koje piju i ne piju kafu. Efekat je, međutim, smanjen u studijama gde je sprovedena kontrola ovih rezultata u odnosu na pušački status osoba. U najnovijoj meta-analizi, bilo koje konzumiranje kafe, u odnosu na nekonzumiranje kafe, kod ljudi koji nikada nisu pušili, dovodilo je do redukcije rizika od raka pluća za 8 odsto.
Jedna meta-analiza otkrila je povezanost između konzumiranja kafe i većeg rizika od bilo kog raka urinarnog trakta, ali u drugim meta-analizama kohortnih studija, kada su rak mokraćne bešike i rak bubrega posmatrani odvojeno, nije dobijena značajna povezanost. U većini radova, mada ne svim, nije pronađena značajna povezanost između konzumiranja kafe i raka želuca, raka kolorektuma, raka jajnika, raka štitne žlezde, raka dojke, raka pankreasa, raka jednjaka i raka larinksa.
Kafa i trudnoća
Postoji određena doslednost u dokazima o štetnoj povezanosti konzumiranja kafe sa različitim ishodima vezanim za trudnoću. Visoka potrošnja kafe, u odnosu na nisku, povezana je sa većim rizikom od rađanja deteta sa malom telesnom težinom, pobačajem i prevremenim porođajem.
Trudnice mnogo sporije metabolišu kofein; njegova eliminacija iz organizma je čak i do tri puta sporija u trudnoći. Takođe, poznato je da kofein lako prolazi kroz placentu, a aktivnost enzima koji metaboliše kofein, CIP1A2, je niska u fetusu, što dovodi do produžene izloženosti fetusa kofeinu.
Loša strana kafe je što kofein smanjuje apsorpciju vitamina i minerala, otežava varenje, izaziva nesanicu i ponekad gorušicu
Kafa i prelomi kostiju
Najnovije meta-analize su otkrile da žene koje više konzumiraju kafu, u odnosu na žene koje je ređu piju, imaju za 14 odsto povećan rizik od preloma. Međutim, ovakva veza nije utvrđena kod muškaraca. Uočeno je da unos kofeina od 400 mg/dan (oko četiri šoljice kafe) nije povezan sa štetnim efektima, odnosno rizikom od preloma, padova, mineralne gustine kostiju ili metabolizma kalcijuma. Značajno je da su mnoge studije uključene u meta-analizu ispitivale vezu između konzumiranja kafe i rizika od preloma, ali nisu sprovodile kontrolu u odnosu na druge faktore: indeks telesne mase, pušenje, unos kalcijuma, vitamina D i alkohola. Neke studije sugerišu da je konzumacija kofeina povezana samo sa manjim rizikom od niske mineralne gustine kostiju kod žena sa neadekvatnim unosom kalcijuma, i da bi samo mala količina mleka dodata kafi bila potrebna da bi se ublažili negativni efekti na apsorpciju kalcijuma. Veza između konzumiranja kafe i rizika od preloma kod žena zahteva dalja istraživanja.
Kafa i druge bolesti
Visok unos kafe, u odnosu na nizak, povezan je sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2 za 30 odsto i metaboličkog sindroma za 9 odsto. Konzumacija kafe, u odnosu na nekonzumiranje, povezana je sa smanjivanjem rizika od nealkoholne bolesti masne jetre za 29 odsto, fibroze jetre za 27 odsto i ciroze jetre za 39 odsto. Isti rezultati su dobijeni poređenjem osoba koje konzumiraju visoke u odnosu na male količine kafe.
Konzumacija kafe značajno doprinosi nižem riziku od pojave kamena u žučnoj kesi. Nelinearni odgovor doze i efekta je bio očigledan, iako se rizik uzastopno smanjivao kako se potrošnja povećavala sa dve na šest šoljica kafe dnevno. Neke studije, mada ne sve, ukazuju da veće konzumiranje kafe, u odnosu na njen manji unos, doprinosi pojavi gastroezofagealnog refluksa. U brojnim istraživanjima uočeno je da je konzumiranje kafe povezano sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti, depresije i kognitivnih poremećaja, a posebno od Alchajmerove bolesti. Kafa povećava budnost i pažnju, sprečava pad koncentracije, smanjuje depresiju i anksioznost. U kozmetologiji se kofein koristi u borbi protiv celulita.
Preporuke
Konzumacija kafe se češće povezuje sa koristima nego štetom za niz zdravstvenih ishoda. Ne postoje dosledni dokazi o štetnim vezama između konzumiranja kafe i zdravstvenih ishoda, osim onih u vezi sa trudnoćom i rizikom od preloma kod žena. Međutim, loša strana kafe je što kofein smanjuje apsorpciju vitamina i minerala, otežava varenje, izaziva nesanicu i ponekad gorušicu. Može dovesti do tahikardije, kratkotrajne hipertenzije i glavobolje. Neophodna su dalja istraživanja u ovoj oblasti.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) preporučuje da za odraslu zdravu osobu doza kofeina ne treba da pređe 200 mg (otprilike 2,5 šoljice espresa ili 4 šolje čaja), ali ni pri dnevnom unosu kofeina od 400 mg neće doći do negativnih efekata po zdravlje.