Policija misli

Kada je policija misli na Tviteru pre nekoliko godina ukinula zvanični nalog tada aktuelnom predsedniku Amerike Donaldu Trampu, „čuvari pravilnog razmišljanja” diljem sveta, pa i ovde, aplaudirali su takvoj odluci, obrazlažući je tezom, poput jednog ovdašnjeg borca za slobodu govora, da je Tviter privatna firma i da može da isključi koga hoće.

Kultura zabrane i odstranjivanja iz javnosti svakoga ko se protivi zvaničnom narativu vladara sveta neverovatno se proširila na sve sfere života, a načini za trajno odstranjivanje neposlušnih – ne samo s javne scene nego i iz normalnog života – dobijaju orvelovske razmere. Od lepljenja politički opasnih etiketa, do brutalnih napada zvaničnih medija i nameštenih seksualnih afera. Pošto je internet, kako je predvideo zarobljeni Džulijan Asanž, potpuno sahranio zvanične medije – intervju Takera Karlsona sa Donaldom Trampom na IKS mreži videlo je preko 270 miliona ljudi, a pojedini alternativni komentatori sami imaju više pratilaca nego CNN gledalaca, nevidljiva ruka pokušava na sve načine da uguši masovno buđenje sveta.

Kanadska vlada, na primer, naoružana jednom od najrepresivnijih onlajn cenzorskih šema, ovih dana objavila je da sve platforme koje emituju podkaste moraju prethodno da dobiju dozvolu regulatornih vladinih tela.

Pod plaštom borbe protiv onlajn nasilja, spremaju se, diljem sveta, novi zakoni koji će potpuno začepiti usta ne samo zvaničnim medijima nego i bilo kom alternativnom znaku upitnosti.

Globalno ućutkivanje, koje se možda i ne vidi tako jasno u galimatijasu šokantnih vesti koje orgijaju na strahu i pornografiji, najbolje opisuje bizaran detalj – Rupert Merdok, medijski mogul, nedavno je dao ostavku na funkciju doživotnog predsednika Foksa. U kratkom pismu zaposlenima, između ostalog je napisao: „Bitka za slobodu govora, i na kraju za slobodu misli, nikada nije bila jača. Birokrate koje služe sebi samima pokušavaju da ućutkaju svakoga ko ih dovodi u pitanje. Elite otvoreno pokazuju prezir prema svima koji nisu deo njihove klase. Većina medija su sluge elita i guraju njihove političke narative, a ne tragaju za istinom.”

Kada je čak i Rupert Merdok zapanjen bičevima propagande u medijima, da li je vreme da se probudimo? Ili je već kasno?

Ako su mediji doskora bili upakovani u rukavice „meke propagande”, danas ostrvljenim vladarima sveta više nije potreban ni taj privid. Uživaju u tome da nam pokažu kako ih nije briga šta mi mislimo, jer mi ćemo jesti bube, nećemo imati ništa, i bićemo srećni i slomljeni.