Poetični fizalis, astečka biljka na našim trpezama

Egzotični plod odnedavno krasi police prodavnica, a može da se gaji i kod nas, čak i u saksijama, kao ukrasna biljka. Ova neobična voćka na nekim meridijanima ima poetičan naziv „ljubav u kavezu”

Odnedavno se na policama nekih naših prodavnica i supermarketa nalazi fizalis, egzotična voćka iz Južne Amerike, tačnije poreklom iz Kolumbije, Ekvadora i Perua. Latinski naziv ove voćke je Physalis peruviana, ali na nekim meridijanima ima poetično ime „ljubav u kavezu”, dok je negde poznata kao „divlja trešnja”, peruanska jagoda, „Inka voće” ili ljosovac.

Fizalis je jednogodišnja biljka koja pripada familiji pomoćnica kao i, na primer, krompir i paradajz, ali reč je o zdravoj voćki koja je posebno interesantna za gastronome.

Fizalis pripada istoj familiji kao krompir i paradajz, a ima ukus kivija i jagode

Zeleni lampion čuva ukusan plod

Fizalis voli sunce i vodu, a ne podnosi mesta izložena jakom vetru. Ima cvetiće žuto-crne boje koji se pojavljuju u julu i bitno je znati da su otrovni.

Ova astečka biljka posle cvetanja liči na zeleni lampion u čijoj unutrašnjosti se formira ukusan plod veličine trešnje. Zbog ovih dekorativnih momenata, gaji se i kao ukrasna biljka. Kad plod sazri, on je žućkasto-narandžaste boje, dok je lampion koji ga je štitio žućkast.

S obzirom da je fizalis zeljasta biljka, neophodno je da se priveže za neki štap. Podnosi temperaturu do nula stepeni, sadi se u rano proleće da bi bilo što više plodova, a na jednoj biljki ih bude i do 150. Rađa od kraja avgusta do prvih mrazeva. Inače, sezona se poklapa sa sezonom gajenja paprike. Kod nas se gaji u Vojvodini na manjim parcelama.

Superhrana

Fizalis je bogat voćnim šećerima, vitaminima i mineralima. Sadrži vitamine A, C, B1, B2, B6, B12, a od minerala kalcijum, gvožđe, fosfor. Vrlo je bogat antioksidansima, polifenolima i karotenoidima. Interesantno je da ima više proteina od bilo kojeg drugog voća. Smatra se da ima antibiotsko, samim tim i protivupalno dejstvo, kao i da jača imunitet. Takođe, postoje podaci da je dobar diuretik, kao i da ima sedativno delovanje.

U Južnoj Americi od fizalisa se prave sosovi za tortilje, a Meksikanci ga dodaju u čuveni zeleni sos „salsa verde”

Ovo voće najviše se jede sveže, a ne preporučuje se više od pet, šest plodova odjednom. Zbog slatko-kiselog ukusa podseća malo na mešavinu kivija, čeri paradajza, jagoda, ananasa ili, kako neki opisuju, ima „tutti frutti” ukus.

Neobični fizalis izuzetan je dodatak voćnim salatama, sokovima, smutijima, sosovima, koktelima ili likerima. Od njega se u Južnoj Americi prave i sosovi za tortilje. U Meksiku je poznat zeleni sos „salsa verde”. Služi i za ukrašavanje deserata. Poneko od njega pravi slatko ili marmeladu, ali kada se kuva, otpušta neprijatan miris. Takođe, može da se suši i tada ukusom podseća na suvo grožđe. Od njega se prave i fini likeri gorkastog ukusa.

Eto još jedne super voćke za što raznovrsniju ishranu, koja se može gajiti i kod nas, čak i u saksiji.