Biljka iz koje se dobija vanila pripada familiji orhideja

Naravno, nisu sve orhideje vanila, odnosno začin u kome uživamo dobija se od vrste Vanilla planifolia

Vanila je začin koji se najviše koristi u proizvodnji hrane, a ova „kraljica ukusa”, kako je često nazivaju, našla je primenu i u kozmetici.

Biljka od koje se dobija vanila pripada familiji orhideja, a raste poput loze. Vodi poreklo iz srednje Amerike i uspeva samo na prostorima od 10 do 20 stepeni ispod ili iznad ekvatora. Naravno, nisu sve orhideje vanila, odnosno začin u kojem uživamo dobija se od vrste Vanilla planifolia (vanila sa ravnim lišćem).

Zašto je skupa

Sve do polovine 19. veka Meksiko je bio glavni proizvođač vanile, dok je Francuzi nisu preneli na ostrva Reinion i Mauricijus. U to vreme je otkriveno da se vanila može ručno oprašivati i tako se proizvodnja proširila, a vanila je preneta i na Madagaskar i Sejšele.

Vanila potiče iz srednje Amerike, a uspeva samo na prostorima od 10 do 20 stepeni ispod ili iznad ekvatora

Danas je vanila najčešće sa Madagaskara, ostrva Reinioni Indonezije. Vanila sa Madagaskara i iz Indonezije čini dve trećine svetske proizvodnje. Kao i kod šafrana, proces dobijanja vanile je dugotrajan, pa je zato i cena visoka. Po ceni, vanila dolazi odmah na drugo mesto, iza šafrana.

Da bi se razvio plod, odnosno mahuna, potrebno je da kolibri ili posebna vrsta pčela opraše biljku, a da proces bude još teži cvetovi su otvoreni samo kratko vreme. Zbog toga, u današnje vreme oprašivanje se vrši ručno. Zatim sledi dug proces obrade i sušenja.

Do polovine 19. veka Meksiko je bio glavni proizvođač vanile, a onda su je Francuzi preneli na ostrva Reinion i Mauricijus

Kada vremenski uslovi nisu idealni ili područja na kojima se gaji vanila pogode cikloni, cena vanile varira i može da bude astronomska. Zbog toga je nađen način da se vanilin dobija iz lignina, prirodnog polimera drveta. Vanilin je samo jedna od 171 identifikovanih aromatskih komponenti prave vanile.

Izvor specifične arome i ukusa vanile je mahuna koja sadrži hiljade sitnih crnih semenki i masnu tečnost. Bere se dok nije potpuno sazrela i tada je crvenkastobraon boje. Po branju se potapa u vrelu vodu, a zatim se suši dva do šest meseci. Tako se vlažnost smanjuje 25–30 odsto, čime se sprečavaju truljenje i gubitak arome i ukusa.

Mahune se suše na dva načina. Jedan je da se ujutru iznose na sunce, a popodne stavljaju u drvene kutije, a drugi je da se stave na drvene police i povremeno iznose na sunce tri do četiri nedelje. Prosušene mahune zatim se drže u kutijama pet do šest meseci. Kasnije se sortiraju po kvalitetu i pakuju u parafinski papir gde nastavljaju da se razvijaju ukus i aroma.

Vole je i duša i koža

Kao i kod šafrana, proces dobijanja vanile je dugotrajan, pa je zato i skupa

Vanila često može da se iskoristi za iznenađujuće i inovativne kombinacije ukusa. Bitno je da se nađe odgovarajući balans između različitih sastojaka za uspešan spoj. Na primer, spajanje vanile i kokosa, a ne samo vanile i čokolade ili kafe. Vanila može da podstiče tople note drugih namirnica, kao u slučaju spoja vanile i badema ili vanile i hibiskusa.

Danas je postalo bitno i geografsko poreklo vanile, pa se ponekad naglašava da je sa Madagaskara, tahićanska, meksička i slično. Burbon vanila potiče sa ostrva Reinion koje se ranije zvalo Burbon. Madagaskarska vanila potiče sa Madagaskara.

Cvet vanile otvoren je kratko i za to vreme treba da ga opraši kolibri, pa se zbog toga danas oprašuje ručno

Meksička vanila proizvodi se samo u manjim količinama u svojoj postojbini, a njena mahuna je nešto tamnije boje, glatka i sočnija. Tahićanska vanila je iz francuske Polinezije i ima cvetnu aromu. Često nailazimo i na naziv francuska vanila, ali tu zapravo nije reč o geografskom poreklu već o kremu od vanile, koji se priprema s vanilom i jajima.

Prava vanila obično se koristi kao cela mahuna koja se kuva u kremu ili se iz mahune pažljivo nožem izdvajaju semenke i uljasta tečnost, koji sadrže karakterističan ukus i aromu. Drugi način korišćenja je prah, isitnjena mahuna koja se meša sa šećerom, skrobom ili drugim sastojcima. Od prave vanile takođe može da se pravi ekstrakt (u alkoholu ili glicerolu) ili vanilin šećer koji je mešavina šećera i vanila ekstrakta.

Vanila se koristi u kozmetici i aromaterapiji. Seme vanile sadrži polifenole, katehine, koji imaju antioksidaciono dejstvo i služe kao umirujući sastojak za kožu. S obzirom da vanila ima vrlo prijatan ukus, često se dodaje u balzame za usta, sjajeve i karmine. Za prijatan miris dodaje se sapunima, šamponima, kremama i parfemima. Aromatična komponenta vanile, vanilin, ima antioksidaciono dejstvo, zaustavlja oksidaciju proteina i masnoća u koži.

Seme vanile sadrži polifenole, katehine, koji imaju antioksidaciono dejstvo i služe kao umirujući sastojak za kožu

Inače, biljke koje imaju aromu, a nisu iritirajuće za osetljivu kožu, veoma su retke. Ekstrakt vanile je vrlo blag, a ulje je nešto jače, ali koža i njega dobro podnosi, čak i ako je sklona ekcemima. Bitno je znati da samo Vanilla planifolia ne iritira kožu, za razliku od Vanilla tahitensiskoja izaziva iritacije.

PROBAJTE RECEPTE

Sos od vanile

---

Francuski krem