Plava zona – simbol normalnog života

Kako to sve češće biva, prvo se vest proširi internetom, a onda ljudi budu u dilemi. Da nisam pominjao „plave zone”, verovatno ne bih ni odgovarao na pitanje prijatelja. Ovako je dobro da se prokomentariše nešto što je do sada poznato.

Šta je „plava zona”?

Termin „plava zona” koristi se za opisivanje regiona u svetu u kojima ljudi žive duže i zdravije od proseka. One su definisane kao ograničena i homogena geografska oblast u kojoj stanovništvo deli isti stil života i životnu sredinu. Termin je prvi uveo Den Bitner (Dan Buettner) 2005. Izabran je zato što su autori koristili plavu olovku na mapi da bi označili sela sa dugovečnim stanovništvom. (1)

Trenutno se pet regiona smatra „plavim zonama”:

• Okinava (Japan)

• Sardinija (Italija)

• poluostrvo Nikoja (Kostarika)

• Ikarija (Grčka)

• Loma Linda (Kalifornija, SAD)

Shutterstock.com

Zone imaju određene kulturne sličnosti:

• ishrana na biljnoj bazi,

• umeren unos kalorija,

• niska potrošnja duvana i alkohola,

• redovna fizička aktivnost,

• aktivan socijalni život.

Kritika koncepta „plavih zona”

Zamera se da podaci o očekivanom životnom veku i zdravlju u ovim regionima nisu uvek pouzdani niti dobro dokumentovani. Međutim, činjenica je da je prosek života u ovim zonama duži nego u datoj zemlji. Verovatno treba izbeći licitiranje sa godinama života, odnosno najdužim životnim vekom.

Jedna od kritika je i da se ishrana u „plavoj zoni” ne razlikuje značajno od mediteranske ishrane i da su iza koncepta o „plavim zonama” razni interesi. (2).

Na primer, navodi se i da je očekivani životni vek na ostrvu Okinava sada manji nego na japanskom kopnu. Istraživači to pripisuju ishrani na ostrvu koja sve više nalikuje zapadnjačkoj. I to nije ništa sporno jer gde god je došlo do ekspanzije brze i prerađene hrane i napuštanja tradicionalnog pripremanja hrane, došlo je do povećanja metaboličkih bolesti i smanjenja životnog veka.

Shutterstock.com

Šta je naučno potvrđeno?

Činjenica je da podaci iz posmatranja „plavih zona” uglavnom nisu dovoljni da bi se dale naučno pouzdane izjave. Međutim, uprkos kritici koncepta „plave zone”, neki od faktora koji su tamo opisani su važni u pogledu njihovog pozitivnog uticaja na očekivani životni vek i kvalitet života. Oni su dokazani i nezavisno od koncepta „plave zone”.

Na primer, uravnotežena ishrana igra ulogu u očekivanom životnom veku, što je naučno dokazano. Ishrana zdrava za creva, sa dovoljno vlakana i pre/probiotika, može povećati bakterijski mikrobiom u crevima. Pokazalo se da veća raznovrsnost mikrobioma creva dovodi do dužeg životnog veka. Dijeta izaziva epigenetske promene tokom starenja i moguće promene u metabolizmu lipida, čime se produžava životni vek. Ograničenje kalorija takođe može produžiti životni vek. Slični dokazi postoje i za fizičku aktivnost kao i za pozitivnu socijalnu interakciju.

Ono što su prepoznale sve medicinske asocijacije koje se bave metaboličkim stanjima i bolestima je da sve navedeno spada u faktore rizika i da tu baš ne treba mnogo komentara.

Međutim, mislim i da nije suština da za sve postoje dokazi. Jasno je da ljudi na Mediteranu žive duže. Mediteranska ishrana je prepoznata kao najbolja i od strane stručnjaka proglašena za najbolju pet puta zaredom. Samoća je nezavisni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, isto kao i povišena masnoća, ili povišeni šećer i krvni pritisak. O pušenju i alkoholu i ne treba mnogo pričati.

© BrianScantlebury / Shutterstock.com

Ovde nisu suština pojedinačni faktori rizika već život uklopljen u celinu. Niko u „plavim zonama” nije ni rekao da se meso ne jede, niti da se ne puši ili ne konzumira alkohol. Svako od nas ko je putovao video je kako se hrane Grci, a kako Italijani, a neki i kako to rade stanovnici u Kaliforniji ili Japanu. Ima tu dosta odstupanja u odnosu na proklamovanu mediteransku ishranu. Poznato je i da fizička aktivnost nije toliko zastupljena, itd., itd.

Međutim, ono što nije sporno, to je da se ljudi u tim zonama mnogo kreću, idu peške i rade u bašti, odnosno ne moraju da idu u teretanu da bi ostvarili određenu fizičku aktivnost. Njihova međusobna komunikacija je na takvom nivou da u svakom trenutku mogu da se oslone na članove familije ili komšije. Zabeleženo je da značajno vreme provode u druženju, sede sa prijateljima, piju kafu ili čaj. Setite se samo taverni koje gledaju na more i lokalaca koji su tu po ceo dan. I naravno, zamislite jelovnik u kome, ako je sve normalno, ima ribe, salata i ovčijeg sira, odnosno fete, tačnije fete saganaki i bujurdi, ili svežeg sira u grčkoj salati. I sve to je proizvedeno u toj zoni, konzumira se samo kada mu je vreme, a ne tokom cele godine zahvaljujući uvozu. A život ide polako, bez žurbe i mobilnih telefona, vesti se saznaju od prijatelja ili večernjeg dnevnika, kao nekad.

Zato – izborite se za svoju plavu zonu, gde se mnogo kreće, manje jede, dosta druži i pomalo pije, i to sve radite redovno i videćete da kritike, komentarisanje i analize nemaju smisla, ali da se bolje osećate. „Plava zona” je možda više metafora normalnog, uobičajenog života, a to je ono što je većina nas zaboravila.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Izvori

1. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30202288/
2. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7844621/
3. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3362219/
4. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27110483/
5. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34663973/