Novogodišnja žurka kod kuće
Rešila sam danas, praviću žurku 31. 12. u podne.
Pripadam generaciji koja je pravila žurke kod kuće. Šta to znači?
Pod jedan, dogovarali smo se sa roditeljima kad oni mogu da spavaju van kuće. To vam je značilo nekoliko stvari: imamo vikendicu, gostuju kod kumova u vikendici ili kod kumovljevih roditelja na selu…, a kod baš ekstremnih slučajeva, roditelji bi spavali i u komšiluku.
Pod dva, sakupimo se nas par drugarica, moja mama i obavezno jedna mamina drugarica. Mamina drugarica obično bude ona koja voli da se druži s mlađima, ima slobodnog vremena i manjak sujete.
Pod tri, napravimo jelovnik, obavi se nabavka i spremanje počne. Tata bude zadužen za piće. On obično zaboravi pa poslednjeg dana bude napadnut od strane nas dece, majke koja se već uveliko kaje što je pristala na žurku i svih ostalih žena koje nekom magičnom silom budu uvučene u spremanje.
Mesile su se kiflice, pita sa mesom koja se slaže, seckali se šunka i krastavčići za kanapee, a ruska salata se mazala na hleb kao podloga za novi red šunke, pršute ili kobasice. Graja se prolamala celom zgradom, svi su bili upoznati da se deca skljupljaju u tom i tom stanu i, na neki način, svi bi učestvovali. Neko glasnim gunđanjem i pretnjama, a neko bi donosio svoj prilog – da se nađe deci da ne budu gladna.
Bio je tu, svaki put, i namršteni komšija koji novinama odmahuje i negoduje, čak i na dobar dan.
Nas mlade, gunđanje ponekog komšije nije nikada mnogo zanimalo, znali smo da je život ispred nas, a i sama pomisao da smo „samostalno” organizovali žurku nam je dozvoljavala da mislimo da smo odrasli.
Uvek je dolazilo duplo više društva od planiranog, svi su bili dobrodošli, niko nije gledao ko je šta obukao, slušala se „strana” muzika, donosili smo svi trake koje imamo, a jedan je uvek bio imenovan za di-džeja.
Na kraju žurke se čistilo i kuća je ostavljana u više-manje prvobitnom stanju.
Stanje nas organizatora bilo je euforično, puno samopouzdanja i ponosa. Sačuvali smo imovinu roditelja, svi smo se „ludo” proveli, a svi su u jednom komadu otišli kućama.
Tako je to bilo…
A kad sam donela odluku da kao „odrasla” ponovo pravim žurku kod kuće, i dok smišljam šta ću i kako ću 31. 12, ponovo vidim tebe.
Vidim tvoj pogled, jasan i direktan. Dok pravim jelovnik i smišljam kako ću, gde ću i s kim ću, slušam Boža Vreću – ceo repertoar.
I volim te.