Koje su to najproduktivnije godine za žene
Nije lako govoriti o najproduktivnijim godinama kod žena jer, jednostavno, nemaju istu šansu kao muškarci da se dokažu
Već sam spomenuo Ester Duflo koja je sa 47 godina dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju. Bilo je reči o produktivnim godinama i tezi da u sadašnjem vremenu produktivnost dolazi kasnije. I možda bi Ester bila dobar primer, da do 2020. nije samo 57 žena dobilo Nobelovu nagradu, u odnosu na 962 podeljene nagrade.
Nije lako ni pronaći imena svih dobitnica, pa ispada da je Vikipedija najinformativnija. Tu piše da je raspored nobelovki sledeći:
• Nobelovu nagradu za mir dobilo je 17 žena (12,6 odsto od 107 pojedinaca i 28 organizacija ukupno);
• šesnaest ih je dobilo Nobelovu nagradu za književnost (13,7 odsto od 117 laureata ukupno);
• za fiziologiju ili medicinu Nobelovu nagradu dobilo je 12 žena (5,4 odsto od ukupno 222 laureata);
• sedam je dobilo Nobelovu nagradu za hemiju (3,8 odsto od ukupno 186 laureata);
• četiri žene su osvojile Nobelovu nagradu za fiziku (1,9 odsto od ukupno 216 laureata);
• dve žene, Elinor Ostrom i Ester Duflo, dobitnice su Nobelove nagrade za ekonomske nauke (2,4 odsto od ukupno 84 laureata).
Čini se da će se o ženskoj produktivnosti i godinama života tek pričati, jer su izgleda izašle iz senke muškaraca
Naravno, među dobitnicama postoje i pravi kurioziteti, kao što je Marija Kiri (rođena 1867. godine), prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku (1903, sa 36 godina), a zatim i drugu za hemiju (1911, sa 44 godine). I njena ćerka Irena Žolio Kiri (rođena 1897. godine) takođe je dobila nagradu za hemiju (1935, sa 38 godina) i tako su njih dve postale jedini par majke i ćerke koji je dobio Nobelovu nagradu.
Manje od 10 odsto
Prošle godine, četiri žene dobile su Nobelovu nagradu: Luiz Glik (77 godina) za književnost, Andrea Gez (55 godina) za fiziku, Emanuel Šarpantje (52) i Dženifer Daudna (57) za hemiju.
I upravo sve ove godine i procenti, pored neverovatno malog broja dobitnica Nobelove nagrade, pokazuju suštinu problema. Žena, jednostavno, ima neuporedivo manje. Tako da ih i među direktorima na listi Fortune 500 ima samo 41. Skoro sličan procenat kao kod nobelovki, u svakom slučaju znatno manje od 10 odsto.
Zbog svega ovoga, nije lako govoriti o najproduktivnijim godinama kod žena jer, jednostavno, nemaju istu šansu kao muškarci da se dokažu. I umesto da razmatram u kojim godinama su žene najproduktivnije, morao sam da pročitam radove o produktivnosti generalno.
Ako znamo da je sve povezano i sa očekivanim godinama života, a da žene žive u proseku sedam godina duže, nadam se da su isto toliko produktivnije
Jasno se kaže da firme sa većim udelom zaposlenih žena nemaju niži nivo produktivnosti i profitabilnosti. Naprotiv, profitabilnost je (malo) veća kod firmi sa većim udelom zaposlenih žena. Neki kažu da to može da se poveže i sa nižim nadoknadama za žene i nižim troškovima zarada za žene, što sa jedne strane može da bude razlog veće profitabilnosti, ali i opšte diskriminacije žena na tržištu rada.
Očekivani životni vek
Bilo kako bilo, produktivnost žena zasigurno prati produktivnost muškaraca, i kada je reč o profitabilnom delu, i kada je reč o godinama. Ako znamo da je sve povezano i sa očekivanim godinama života, a da žene žive u proseku sedam godina duže, nadam se da su isto toliko produktivnije nego muškarci.
Prema nekim statistikama, najduže žive Japanke, u proseku 86,9 godina, u odnosu na Japance koji u proseku žive 81,5 godina, što je u odnosu na nas u Srbiji neupredivo bolje. Kod nas žene u proseku žive 78,3 godine prema 73,5 godina koliko u proseku žive muškarci.
Bilo kako bilo, produktivnost žena zasigurno prati produktivnost muškaraca, i kada je reč o profitabilnom delu, i kada je reč o godinama
Sve to nije ništa prema Ajnštajnovom vremenu kada su ljudi živeli oko 50 godina, pa je logično bilo da je 30 godina pik stvaralaštva, kako je i sam Ajnštajn rekao. Ali da mogu, pitao bih ga kako je na njegovu neverovatnu aktivnost uticala Mileva Marić Ajnštajn, i zašto nije osetila bar delić slave proistekle iz zajedničkog rada.
U svakom slučaju, čini se da će se o ženskoj produktivnosti i godinama života tek pričati, jer su izgleda izašle iz senke muškaraca.