Koje godine su najproduktivnije?
Očigledno da je produženje očekivanih godina života uticalo i da se produktivnost ljudi pomeri ka zrelijim godinama
Skorašnji članak sa društvenih mreža koji je neko, navodno, preneo iz New England Journal of Medicine (2018) koji govori o tome koje su godine najproduktivnije u ljudskom životu, u stvari je – fake.
Činjenica je da nikada nije objavljen. Međutim, navedene činjenice nisu daleko od istine. Naime, navedeno je da su najproduktivnije godine između 60. i 70, da je prosek godina nobelovaca 62, a prosek godina najboljih direktora na svetu – 63.
Jednostavnim pretraživanjem literature na internetu, dolazi se do sličnih podataka. Recimo, prosek godina najboljih direktora na svetu, prema čuvenoj Fortune 500 top-listi najboljih kompanija u Americi, nije 63 već 57 godina, dok su prosečne godine nobelovaca 60, za sve oblasti, što je samo dve godine manje od navedenih podataka.
Najproduktivnije godine nikako ne mogu da se posmatraju izdvojeno od očekivanih godina života
Znači, lažni članak nije mnogo pogrešio, možda je koristio samo različite izvore. Ali, zašto je uopšte naveden nepostojeći izvor. Ispostavilo se da je to učinila jedna HR agencija, potpuno bez razloga.
Ništa više nije isto
Inače, najproduktivnije godine nikako ne mogu da se posmatraju izdvojeno od očekivanih godina života, jer se ljudski vek toliko promenio, da više ništa nije isto. Nekada davno citirala se izjava Alberta Ajnštajna da onaj ko ne postigne ništa u nauci do 30. godine, to verovatno nikada neće uraditi. Floskula koju su naučnici ponavljali dugo godina – sada očigledno više ne važi.
Najstariji laureat u oblasti hemije Džon Gudenaf imao je 97 godina kada je dobio Nobelovu nagradu, dok je, recimo, prošle godine najmlađi laureat u ekonomiji Ester Duflo imala „svega” 47 godina. Znači, daleko više nego Ajnštajnovih 30 godina.
Prosek godina najboljih direktora na svetu je 57, a nobelovaca – 60 godina života, za sve oblasti
Očigledno da je produženje očekivanih godina života uticalo i da se produktivnost ljudi pomeri ka zrelijim godinama. Tako je predsednik SAD Džo Bajden na inauguraciji imao 78 godina i daleko oborio rekord Ronalda Regana koji je na kraju mandata u Beloj kući imao 77 godina i u tom trenutku bio najstariji američki predsednik.
Iako se, tri godine mlađi, bivši predsednik Tramp šalio na račun Bajdena nazivajući ga „Pospani Džo” (eng. Sleepy Joe), mnogi su verovatno s pravom razmišljali kakav je mentalni fitnes novog predsednika. Naravno, Amerikanci ne bi bili Amerikanci da već na samom početku kampanje nisu izračunali da će Džo Bajden sa verovatnoćom od 95,2 odsto dočekati kraj mandata i da će verovatno živeti 96,8 godina, jer potiče iz dugovečne porodice.
Ljudi su i ranije bili skloni da vlast i moć daju starijim ljudima. Interesantno je da su, kroz vekove, pape uvek postajali sveštenici koji su bili među starijima za posmatrani vremenski period.
Predsednik SAD Džo Bajden na inauguraciji je imao 78 godina, čime je oborio rekord Ronalda Regana koji je u trenutku napuštanja kancelarije u Beloj kući imao 77
| Vremenski period | Prosek godina poglavara Rimokatoličke crkve prilikom izbora | Prosek godina poglavara Rimokatoličke crkve na kraju |
| 1503–1667. | 61 | 68 |
| 1670–1730. | 71 | 80 |
| 1740–1939. | 63 | 78 |
| 1958–2013. | 70 | 79 |
Najbolje tek dolazi
Očigledno da je dvostruko duži očekivani životni vek u odnosu na Ajnštajnovo vreme učinio da otkrića ranije budu povezivana sa mlađim naučnicima, dok su danas oni koji pomeraju granice znatno stariji.
Neki kažu da je sve to povezano i sa razvojem određene ljudske delatnosti. Tako je danas normalno da većina otkrića vezanih za internet dolazi od mladih istraživača, jer je grana nova i neistražena. Mnogi to porede sa slikarstvom i književnošću, uzimajući primere Pikasa, Vermera, Džojsa i Velsa, koji su u novonastalim umetničkim granama briljirali u mladim godinama.
Najstariji laureat u oblasti hemije Džon Gudenaf imao je 97 godina kada je dobio Nobelovu nagradu
Na kraju ispada da članak koji je kružio društvenim mrežama i nije netačan (sem izvora) i da za sve ljude 45+ najbolje vreme tek dolazi. Suština je samo da to prihvatimo kao činjenicu i da razumemo i shvatimo da se sve promenilo i da čekanje penzije i mentalitet koji vlada kod nas treba da ostane u vremenu socijalizma gde je i nastao.
Važno je da se zarad mentalnog fitnesa, kvaliteta života i osećaja da je život najvrednije što imamo, borimo za svaki dan i zamislimo da svako od nas može da postane predsednik SAD ili papa.