Neka me bog pošalje u Indiju

Indija.
Magija čista. Na usluzi, za svakog ko pita da li magija na ovom svetu postoji.
Zemlja Vikasa Svarupa, Salmana Ruždija, Manil Suri. Na 22 jezika se osmehuju, od planina i snega do okeana toplo je oko srca svima koji su ikad posetili zemlju Šive.
Meni je omiljen Lakšmi i boginja Sarasvati. Bosonoga deca, musava i nasmejana. Divni sari koji se presijava na suncu, u svim duginim bojama. Gužva, trubljenje sirena svih vrsta, fina prašina, automobili, kamioni, krave, psi, motociklisti, biciklisti, šetači u neznanom zmijolikom krvotoku, sličnom mimohodu 24 sata. Energija kretanja oseća se do kosti. Drugi dan već misliš da je Evropa tvoja tužna prošlost i želiš da živiš hiljadu godina, da upiješ sve sokove Indije. Shvatiti tu raznolikost nije moguće za jedan ljudski vek.
I ja ću danas očistiti svoju dušu tamjanom i pomoliću se za sve nasmejane na svetu.
Neka me bog što pre ponovo pošalje u Indiju, da se setim šta je ljuta paprika i slatki čatni.
Gulab džamun je moj kolač. Ne moram da se udam, taman posla, i ako se zove svadbeni kolač.
Samo nek su nam poljupci slatki.
Danas Madonna – Vogue.
Ljuta pljeskavica i zelena salata.
Presveta Trojice, pomiluj nas. Amin.