Nebo
Novak Đoković je osvojio zlatnu medalju na Olimpijadi, i palo je i vrištanje, i skakanje, i po koja suza radosnica ispred televizora, i kolce diljem Srbije i diljem sveta, svuda gde žive oni koji vole Novaka. Ali ono što je mnogo veće od olimpijskog zlata jeste činjenica da je Novak Đoković ponovo osvojio milone srca.
Čak i najveći kritičari i mrzitelji moraju sada da ućute – broj jedan je broj jedan, olimpijsko zlato je olimpijsko zlato, i brojke govore rečitije od navijačkih strasti.
Na pariskoj Olimpijadi, čija ceremonija svečanog otvaranja je zgrozila svet, tamo gde je blasfemija bila mera modernosti, gde su satanski rogovi i zlatno tele bili deo „svečane povorke”, desilo se malo, obično, veličanstveno čudo. Usred te satanističke propagande, sa svim onim neukusom i tendencioznom, skoro pornografskom šokantnošću koja je imala, međutim, vrlo ozbiljne i zastrašujuće političke poruke, o malom simboličkom nepristajanju pojedinca na horor savremenog matriksa pričalo se i pre njegove zlatne medalje.
Zamislite svet u kome živimo, u kome je „šokantno” kad Novak poljubi krstić na svom lancu i kad kaže da veruje da će mu Bog pomoći da, iako povređen, ipak igra u finalu. Taj svet se nalazi u šoku kad se pojavi neko ko ima integritet, normalnost i visoke moralne vrednosti. Neko ko svoju pobedu slavi prvo sa decom i ženom, neko ko se nije slomio ni kad je čitava mašinerija novog svetskog poretka bila naoštrena da ga satre, neko ko je bio spreman da žrtvuje sve što je napravio da bi odbranio svoj stav. Kad se pojavi neko ko i u porazu i u slavi zadržava isto ponašanje, taj svet mora da se menja.
Kad je posle poslednjeg poena kojim je ostvario svoj najveći san – zlato na Olimpijadi – pao na zemlju, a onda podigao ruke ka nebu, zaplakao i rekao „Bog je veliki”, uradio je to iz svoje male ljudske običnosti, ali je, i ne shvatajući, uradio to i za ceo svet.
Jutros mi je neko poslao klip nekog arapskog izveštača koji se na arapskom raduje Novakovoj pobedi i koji je razumeo šta je Novak rekao. A ja sam razumela arapski. Čudo se dogodilo pre nekoliko dana na Rolan Garosu, i pričao je srpski, a ceo svet ga je razumeo. Razumete li?
Novak ih je pobedio, ne samo u tenisu.
I to drugi put.