Najbolji provod u životu

Padaj sneže, zavej nas, da ostanemo još koji dan u dečjem pismenom zadatku – Doživljaji sa zimovanja

Ovo skijanje sa drugaricom u kasnim četrdesetim godinama shvatam kao tunel između menjanja pelena kao mama do menjanja pelena kao baka. Volim da budem mama, a volim i da budem uskoro ili bilo kada i baka. Do tada i od sada, ovako…

Ustanemo, pijemo čaj, kafu u sobi, doručak, pa lagano na staze. Prvi dan te hvata povremena panika jer niko nema zamerki, ali već posle par sati kreće nepodnošljiva lakoća postojanja. Skijamo/ne skijamo, pijemo/ne pijemo, lepo vreme/magla, gužva/ne gužva, a nama sve smešno i sve nam je lepo. I pesma i skijaši, drveće pod ledom, sneg pod skijama. Tuđa deca plaču i padaju, mi ih podižemo i mazimo po glavi. Ja se odmah setim Draganinog tate koji nam je davao pedagoške instrukcije: Na skijanju nema plakanja i svako nosi svoje skije. Dajem lako ove roditeljske savete dok se brzo udaljavam od tuđih mladunaca.

Vozim Draganine poluprofi skije i uživam. Ovo mi je najbolji provod u životu.

Na skijanju nema plakanja i svako nosi svoje skije

Nikoga ne čekam. Tu si. Ne čekam da dođe bolje sutra. Tu smo gde smo. Hrana u hotelu je odlična. U prevodu – ne moram ni u nabavku, ni da kuvam.

Pored nas mladi bračni par sa troje male dece, svi nasmejani, beba u kolicima, a tata i mama skijaju sa starijim podmlatkom na smenu. Vidim ljubav, posvećenost i razumevanje, i radujem se.

Padaj sneže, zavej nas, da ostanemo još koji dan u dečjem pismenom zadatku –Doživljaji sa zimovanja.

Slušam Ladno pivo: Pitala si me.

Pevušim: Da si svako tek tako na brzinu puni tišinu. Ova pjesma je o tebi koji si mi sve na svjetu… ništa nije sveto sve je bruto i neto sve je zabava.

Jer nam Bog ne dade duha bojažljivosti, nego jakosti i ljubavi i razboritosti. (2. Timotej 1,7)

Pa da završimo zimu ovako, a na proleće – pamet u glavu!