Osmeh, i setimo se da ide proleće

Cvetaće trešnje, a ti ćeš me voditi u Begaljicu da vidim cvat. U stvari si 100 odsto hteo da me vodiš u Japan ovim povodom, ali ćemo biti sprečeni

Mogu da kažem da sam najveća Srpkinja, najviše dece imam od svih. I četnikuša, partizanka, seljanka, građanka, kurva i prostakuša.

Baš se razumem u otmeno, a poznajem i Anu Rodić. Znači, sve uslove buržoaskog postojanja dišem.

Znam i kako se kolje svinja, pa se raspoluti i cedi se krv i prave se čvarci. Volim krvavice, kobasice, a jedem ih retko.

Veliki je to problem, nigde da se svrstam. Večito nesvrstana.

Nego, rodila nam se beba Isus, još jednom da nas podseti da smo svi jedno, jednaki, dišemo na nos, a glavu dižemo ka nebu kad ištemo. Kleknemo kad se molimo, gledamo u patos kad se stidimo.

Zavirimo duboko, baš, nađimo mesta za osmeh

Stidimo se svi, dva minuta dnevno. Što smo mrzeli, zamerali, varali, lagali, što mislimo ružno jedni drugima i jedni o drugima, što kidišemo jedni na druge kao hijene, kao divlje životinje. Ajmo, idemo jako ove godine. Zavirimo duboko, baš, nađimo mesta za osmeh. Idemo korak po korak. Osmeh, i setimo se da ide proleće.

Cvetaće trešnje, a ti ćeš me voditi u Begaljicu da vidim cvat. U stvari si 100 odsto hteo da me vodiš u Japan ovim povodom, ali ćemo biti sprečeni. Begaljica Rulz, a ja ionako ne volim toliko dugo da se vozim avionom.

Dugo volim da me zagrliš, i da uporno tvrdiš da sam genije, kada uporno pokazujem suprotno. Jer ljubav je slepa.

Malo je reći da mi se ne kuva, ali posnu bajaderu ću da napravim.

Gledam u kamin, kod moje majke, i slušam Šubertovu Serenadu.