Monti Pajton

Ako smo mislili da u ovom sumanutom svetu sa pervertiranim vrednosnim sistemom više ništa ne može da nas šokira – varamo se.

Kreatori pakla se ne zaustavljaju u nameri da obesmisle sve što smo znali, sve što znamo, ne zaustavljaju se u tome da nam pomere pamet, slome volju i ubiju nas u pojam.

Da nije užasno, izgledalo bi kao da je iščupano iz neke drevne epizode Monti Pajtona: pre nekoliko dana objavljena je vest da je u Hamburgu, u Nemačkoj, jedna dvadesetogodišnja devojka osuđena i poslata u zatvor na izdržavanje kazne zbog „zločina mržnje”. Naime, sud je procenio da je devojka zrela za robiju jer je svojim komentarima na platformi WhatsApp uvredila čoveka koji je, zajedno sa svojom bandom, silovao dvanaestogodišnju devojčicu u parku u Hamburgu. Osmorica od devet silovatelja prošli su bez zatvorske kazne.

Pretpostavljate, radi se o trenutno najzaštićenijoj vrsti ljudi u zapadnom svetu – o izbeglicama, koje su uz pomoć i za račun „nevladinih organizacija” novog svetskog poretka, nahrupile u Evropu, da je razore i zgaze.

U ovoj morbidnoj priči krije se nekoliko važnih tema, ali je sigurno najveća: priča o relativnosti svega pod kapom nebeskom – nekažnjeno silovanje deteta naspram kažnjive kritike društva koje tako nešto toleriše, zapanjujući je šamar svakoj logici, ideji o istini i pravdi. A što je najmračnije, žrtve seksualnog i fizičkog nasilja postaju nebitne, neka vrsta kolateralne štete pred novim katehizisom „pravilnog razmišljanja” i stajanja na „pravoj strani”. Onima koji sprovode naume vladara – sve je dozvoljeno, svi ostali mogu da budu simbolički ili stvarno zlostavljani.

Zamena uloga vinovnika i žrtve jedna je od glavnih poluga za kreiranje beznađa. Patnja zločinca daleko je potresnija od patnje žrtve i to je ono što je jedna od glavnih mračnih poruka današnjice. Svejedno da li ovu patologiju posmatramo na lokalnom ili na globalnom nivou, normalnom čoveku mora da se diže kosa na glavi.

Tamo gde je sve relativno i gde ne postoji granica između dobra i zla, tamo prestaje civilizacija i vlada haos. S jedne strane, suočavamo se sa sve otvorenijim pokušajima da se dekriminalizuje pedofilija, dok se s druge strane nasilje nad decom i ljudima ispostavlja kao manje zlo od „zločina mržnje”.

Drugim rečima, „politička korektnost” je nova vrsta savremene oproštajnice za sva prošla i buduća zlodela.