Jelena Kontić – snaga, lepota i veština pod vodom
Poznato je da imamo veliki broj dobrih sportista, ali nažalost javnost prepoznaje samo neke. To je prvenstveno vezano za popularnost sporta, a zatim i za mogućnost da ljudi dođu do informacija. Iako bi bilo logično da sa ovako razvijenim internetom znamo sve, postoje mnoge stvari koje teško isplivaju na površinu.
Hteo bih da vam ukažem na jedan vodeni sport koji kod nas nikad nije bio vrhunski razvijen, a sada se može reći da imamo svetske rezultate. Radi se o sinhronom plivanju ili, po novom, još nepotpuno prihvaćenom nazivu – umetničkom plivanju (engl. artistic swimming).
Kao i u svakoj priči, sve počinje zahvaljujući ljudima koji se trude i rade, pa danas imamo nekoliko dama koje čine da sinhrono plivanje postoji kod nas. To su: Iva Popović – predsednica Saveza za sinhrono plivanje Srbije, Ljiljana Avramović – generalni sekretar, zatim Svetlana Kontić – glavni trener, ali i međunarodni sudija i, konačno, naša najbolja sinhrona plivačica – Jelena Kontić.
Devojka neverovatnog duha i uma
Iako sve zaslužuju da se spomenu, ovo je priča samo o Jeleni, koja je sa šest godina počela da trenira, zahvaljujući mami, i koja već punih 18 godina postiže vrhunske rezultate. Možda je logično da neko ko toliko trenira ima i uspeha, ali posebnost ove priče je u tome da je Jelena sa devet godina dobila dijabetes. I verovatno bi tu sport trpeo da Jelena nema neverovatan duh i um.
Kao doktor sam bio upoznat sa njenom bolešću i mislim da je i Jeleni, kao i svakoj osobi sa dijabetesom, trebalo vremena da uđe u stabilnu fazu, gde svakako pomaže kontinurani monitoring šećera u krvi. Nije mi ovde ideja da mnogo pričam o dijabetesu, mogu samo da kažem da mi među vrhunskim sportistima imamo dijabetičare, ali da je to jako retko jer uvek nedostaje podrška okoline. To je, pre svega, šok za samu porodicu, pa onda redom, za prijatelje i sve one sa kojima sportisti dolaze u dodir. Zbog toga je jako važna edukacija okoline. I tu je Jelena maestralna, jer ne samo da je edukovala ljude oko sebe, već često, snimajući trening, radi neke vežbe specifične baš za dijabetičare. To je podjednako važno kao i samo vežbanje, jer najveći broj dijabetičara nema motivaciju.
Pošto njen sport predstavlja mešavinu baleta, plivanja, gimnastike i zahteva veliku snagu, i to sve u apnei, odnosno bez disanja, njen trening nije samo uvežbavanje koreografije, već i plivanje, ronjenje na dah, ali i rad u teretani. Verujem da je to jedan od najtežih sportova na svetu. Na jednom od videa Jelena pokazuje upravo trening snage, sa motivacionom porukom da radi „milion čučnjeva za milion ljudi sa dijabetesom”:
Jelena i Ivan – uspešni miks duet
I ne motiviše ona samo ljude oko sebe, nego je tako pronašla i partnera u vodi, otvorivši mu vrata sinhronog plivanja. Dokaz da su Jelena Kontić i Ivan Martinović bili uspešni je šesto mesto koje su u disciplini mešoviti duet osvojili na Svetskom prvenstvu u vodenim sportovima, održanom u februaru u Dohi.
A na upravo završenom Evropskom prvenstvu u vodenim sportovima u Beogradu, sa Ivanom je osvojila 4. mesto u slobodnom miks duetu i 5. mesto u tehničkom. I sve bi ovo bilo sportsko prenošenje rezultata da nisam gledao njihov nastup. Malo je reći da su bili odlični. Naravno, uvek je teško dati pravi sud o našim takmičarima, ali tek u sinhronom plivanju je posebno komplikovano, jer pravila nisu baš najjasnija publici.
Ispostavilo se da ni sudijama nije bilo lako jer su Jelenin i Ivanov nastup gledali dva puta da bi doneli konačnu odluku koja, ne samo po mom mišljenu, nije bila fer. Na kraju, „presudio” je VAR (Video Assistant Referee), koji je preko fudbala ušao u sve sportove, mada nisam siguran da je morao baš i u sinhrono plivanje. Čini se da smo izgubili ono što je „trenutni utisak u oku sudije”. Šta uopšte znači digitalni slow motion i suđenje. Verovatno će sutra AI ili veštačka inteligencija donositi odluke, a to onda nije više sport.
A zašto to baš nije bilo dobro u slučaju Jelene i Ivana? Pa zato što su oni zaista plesali, bili sinhroni i čini se bili emotivniji nego njihovi konkurenti. Možda novi naziv artistic swimming i znači da sve treba da bude automatizovano, a ja verujem da je sinhrono plivanje lepo tek kada osetite i neku emociju.
Jelena je bila toliko suverena u vodi da se vidi da je provela tri četvrtine života trenirajući u bazenu. Ako ne verujete koliko je to teško, pogledajte njen instagram.
Pogledajte jedan od snimaka njenog takmičarskog nastupa sa Ivanom Martinovićem, bili su izvanredni.
Sa osmehom i kad je najteže
Nisam siguran da li će nastaviti u ovakvom tempu, ali mislim da je nepravedno da se ne zna više o Jeleni i naporu svih tih vrednih ljudi iz Saveza za sinhrono plivanje. Nekako je marketing prekrio prave vrednosti sporta, pa smo zaboravili da sport stvara prave ljude koji svojom pojavom nadahnjuju mnoge, zahvaljujući iskrenosti, samopregoru, samopouzdanju i spremnosti da se bore do kraja. Jelena je pokazala sve to i još više, jer nije odustala ni kada se razbolela, već je smogla snage da bude još bolja i da nadahne mnoge.
A ako vam i dalje nije jasno šta je sinhrono plivanje, onda zamislite da možete da ostanete tri minuta pod vodom, plivajući rukama, dok su vam noge i gluteusi iznad vode. I to sve u ritmu muzike.
Konačno, i da u jednom trenutku zaronite još dublje, bez prava da dodirnete dno, i izbacite iz vode svog partnera koji pravi figuru za ocenu. Jednostavno, zar ne?!? I da ne zaboravim, kada izronite – dišete mirno, nasmejete se i ne pokazujete koliko je to sve bilo teško. Baš kao i u životu – sa osmehom i kada je najteže.
Jelena Kontić © Maja Vujošević
Naslovna fotografija: Jelena Kontić © Maja Vujošević