Virtuelne oči

Let iznad kukavičjeg gnezda – naslov je koji bi u najkraćim crtama, a ipak prilično tačno, mogao da opiše stanje sveta u kome indukovano ludilo, nesigurnost i pornografija straha vladaju percepcijom zapadnog čoveka, prikačenog na internet i društvene mreže. Teško je, naime, ostati normalan i smiren u ovo vreme u kome grdnu vest svakih nekoliko sekundi smenjuje još grđa. Što bi rekli mudri ljudi – dajte mi novu teoriju zavere, jer su se sve moje prethodne pokazale kao tačne.

Uzgred, termin teorija zavere izmislila je CIA, krajem šezdesetih godina prošlog veka, kako bi etiketirala i proglasila ludim sve one koji se usuđuju da tragaju za istinom, koja se uvek krije iza potpuno neverovatne teme koja nam zaokuplja pažnju.

Spasavanje planete, i klimatske promene, trenutno su najmoćnije teme vladara percepcije, pa napad na zdrav razum ide od novinskih tekstova, preko filmova i serija (a Holivud je, zna se, glavna poluga u prediktivnom programiranju čovečanstva), do plaćenih ludaka koji oskrnavljuju slike i skulpture po muzejima diljem sveta, kako bi sprovodili akciju za prestanak korišćenja nafte – jer su tako u mogućnosti. Srećom, ima mnogo onih kojima je sve jasno. Neko je ovih dana tačno dijagnostikovao aktuelno ludilo jednim malim primerom – Kim Kardašijan ide privatnim avionom iz Los Anđelesa u Pariz da bi pojela svoj omiljeni kolač, a mi pijemo koka-kolu iz papirnih slamki, kako bismo sačuvali planetu.

Naime, Endru Sorokin, moderator panela Svetskog ekonomskog foruma „Oblikovanje zajedničke budućnosti”, pre dve godine najavio je šta nas čeka: Bogati ljudi će da putuju, a siromašni ljudi će moći da koriste „virtuelne oči” ili neku drugu spravicu, kojom će moći da putuju gde god požele, sedeći na svojim kaučevima. Distopijski scenario – u kome su ljudi zarobljeni u petnaestominutnim gradovima, prikačeni na spravice virtuelne realnosti, i izloženi potpunoj kontroli – teško da se više može svrstati u teoriju zavere.

Drugim rečima, šta je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu.

Nikada se ovako javno i bestidno nije promovisala agenda ropstva, kao nešto što je već postalo norma. Bogati će moći šta god požele, ostali će činiti ono što im je isplanirano.