Emocionalno prejedanje – poremećaj prejedanja praćen gubitkom kontrole

Emocionalno prejedanje je poremećaj, nije kao emocionalno jedenje. Kod jedenja ipak imamo kontrolu, kod prejedanja dolazi do gubitka kontrole.

U pozadini oba slučaja su uglavnom negativne emocije

(bes, tuga, strah, emotivna usamljenost, praznina), jednom rečju distres koji se ne može regulisati već se kompenzuje hranom, jer hrana izaziva (bar do određene mere) pozitivne osećaje koji će bar malo prigušiti negativne emocije.

Šta je emocionalno jedenje?

Emocionalno jedenje se dešava kada neko jede kao odgovor na emocije (da bi se lakše nosio sa teškim emocijama, često konzumirajući više kalorija nego što je telu potrebno ili koristi), a ne na fizički izgled.

Impuls može poticati od tuge, stresa, dosade ili usamljenosti.

Hrana postaje izvor utehe – nešto što popunjava emocionalnu prazninu ili nudi privremeni mir.

Hrana koja se bira u tim trenucima često je bogata šećerom, mastima ili solju, jer ona pokreće oslobađanje dopamina, pružajući kratkotrajni osećaj olakšanja.

Znači, emocionalno jedenje nije odgovor na glad, ali se ipak jede više nego što je planirano, međutim i dalje postoji osećaj kontrole.

Posle konzumiranja hrane postoji osećaj žaljenja, krivice ili sramote.

• Emocionalno jedenje nije dijagnoza. To je obrazac ponašanja – onaj koji se može postepeno razvijati kada hrana postane način za suočavanje sa emocionalnim usponima i padovima u životu.

Ovakvo ponašanje često donosi kratkoročnu utehu, ali retko rešava osnovnu emociju. S vremenom, ovo može stvoriti frustrirajući ciklus jedenja, žaljenja i ponovne emocionalne patnje.

• Koji su uzroci emocionalnog jedenja? Iza ovoga leži prirodna želja tela da reguliše emocije. Kada neko doživi stres ili tugu, mozak traži brzu utehu. Jedenje oslobađa nešto što čini da se „osećate dobro” i da se smanje napetost i bol.

Ako jedenje pruža čak i privremeno olakšanje, mozak uči da ponavlja ponašanje.

Na kraju, posezanje za hranom postaje automatski emocionalni odgovor.

Za mnoge, ovaj obrazac se razvija nesvesno. Deca i tinejdžeri koji koriste hranu da bi se nosili sa emocijama imaju veću verovatnoću da nastave obrazac u odraslom dobu. Zapravo, kada hrana postane način suočavanja sa problemom, a ne izvor ishrane, a jedenje je vođeno prisilom, a ne izborom, to može ukazivati na osnovni problem mentalnog zdravlja.

U mnogim slučajevima, ovi obrasci odražavaju poremećaj prejedanja – najrasprostranjeniji poremećaj u ishrani.

• Prepoznavanje razlike između povremenog emocionalnog jedenja i poremećaja prejedanja je ključni prvi korak ka izlečenju.

Šta je emocionalno prejedanje?

Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje( DSM-5), definiše BED (Binge Eating Disorder), odnosno poremećaj prejedanja, kao ponavljajuće epizode konzumiranja neobično velikih količina hrane u kratkom periodu, koje su praćene osećanjem gubitka kontrole.

Shutterstock.com

Tokom epizode prejedanja, osoba uz prejedanje može osećati nesposobnost da prestane da jede, čak i kada više nije gladna ili se oseća neprijatno sita. Nakon toga, često doživljava duboku sramotu, krivicu ili gađenje. Ove epizode se javljaju najmanje jednom nedeljno tokom tri meseca i uzrokuju značajnu nelagodu ili problem u svakodnevnom životu ovih osoba.

Znaci, simptomi i lečenje emocionalnog prejedanja

Prejedanje nije stvar snage volje. To je ozbiljno, biološki i psihološki uslovljeno stanje koje pogađa milione. Studije pokazuju da približno 0,85 odsto Amerikanaca ispunjava kriterijume za poremećaj prejedanja (BED), sa većim stopama među onima koji takođe doživljavaju depresiju ili anksioznost.

Osnovne karakteristike poremećaja emocionalnog prejedanja (BAD) su:

• jedenje velike količine hrane u kratkom vremenskom periodu;

• osećaj gubitka kontrole tokom jela;

• jedenje dok se ne osećate neprijatno sito ili kada niste gladni;

• osećaj intenzivnog stida, krivice ili patnje nakon jela;

• epizode prejedanja koje se javljaju nedeljno tokom najmanje tri meseca;

• nema redovnog pražnjenja ili kompenzatornog ponašanja (kao što se vidi kod bulimije nervoze).

BED može uticati na ljude bilo kog oblika i veličine tela. To nije samo

„prejedanje”, niti je stvar slabe volje. Ponašanje je vođeno emocionalnim

bolom, biološkom ranjivošću i naučenim obrascima koji se s vremenom pojačavaju.

Najveće razlike između emocionalnog jedenja i poremećaja prejedanja

Najveće razlike leže u gubitku kontrole i nivou patnje nakon epizode prejedanja.

Emocionalno jedenje može delovati impulsivno; poremećaj prejedanja se oseća konzumirajućim – kao da vas ponese talas koji se ne može zaustaviti dok ne prođe.

Slično tome, emocionalno i stresno jedenje može biti praćeno privremenim osećajem krivice, ali poremećaj prejedanja izaziva duboku sramotu i emocionalnu patnju koja utiče na sposobnost osobe da funkcioniše u svakodnevnom životu.

Shutterstock.com

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ako vi ili neko do koga vam je stalo doživljavate ponavljajuće epizode konzumiranja velikih količina hrane, osećate se van kontrole ili se zbog toga stidite…, stručna podrška može napraviti veliku razliku.

Alarm koji ukazuje na to da emocionalno jedenje zapravo može biti poremećaj prejedanja uključuje sledeće simptome:

• epizode koje se dešavaju najmanje jednom nedeljno tokom nekoliko meseci;

• jedenje u tajnosti ili skrivanje hrane;

• intenzivan osećaj krivice, gađenja ili beznađa nakon toga;

• korišćenje hrane kao glavnog načina za suočavanje sa nelagodom;

• depresija, anksioznost ili upotreba supstanci koje se javljaju zajedno sa problemima sa ishranom.

Srećom, postoje efikasni, na dokazima zasnovani tretmani za poremećaj prejedanja, koji mogu pomoći pojedincima da pronađu ravnotežu i ozdravljenje.

U stambenim, delimično hospitalizovanim ili intenzivnim ambulantnim programima pojedinci dobijaju intenzivniji nivo podrške nego u tradicionalnoj ambulantnoj terapiji, sa medicinskom, nutritivnom i psihološkom negom prilagođenom njihovim potrebama.

Lečenje često uključuje kognitivno bihevioralnu terapiju (KBT) ili

REBT, pristupe zasnovane na pažnji, koji pomažu u obnavljanju uravnoteženog odnosa između hrane i emocija.

Grupna terapija pomaže pojedincima da pronađu zajednicu i vezu sa drugim ljudima koji razumeju kroz šta prolaze.

Pronalaženje puta ka ozdravljenju

• Za one koji se bore sa emocionalnim prejedanjem, samosaosećanje je suštinski prvi korak.

• Emocionalno prejedanje ne znači neuspeh – to znači da je osoba pokušavala da ublaži bol na najbolji način koji zna.

• Učenje novih veština suočavanja, izgradnja emocionalne svesti i praktikovanje svesne ishrane mogu pomoći u prekidanju automatske veze između emocija i hrane.

I na kraju

Za one koji žive sa poremećajem prejedanja, stručna pomoć nije samo neophodna – ona često menja život!

Uz pravilan tretman, oporavak je apsolutno moguć.

Klijenti uče da identifikuju emocionalne okidače, regulišu raspoloženje bez hrane i vraćaju poverenje u svoje telo.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com