Leto u bašti – uživajte u biljkama koje krase raskošni listovi

Bez obzira na modu i baštovanske trendove koji se menjaju iz godine u godinu, nijedan nije zaobilazio biljne vrste koje u svojim listovima kriju prave adute. Lisnodekorativne vrste su apsolutni vladari savremenih baštenskih kreacija. Svaki pejzažni arhitekta će vas posavetovati da se u vašim baštama, bilo na terasama bilo u dvorištima, oslonite na biljke koje krase dekorativni listovi.

Ima mnogo vrsta sa dekoratvnim listovima koje u ovoj kontinentalnoj klimi možete uspešno da gajite. Neke prezimljavaju i uglavnom su takve vrste prvi izbor domaćih baštovana. Ali pravi izazov je nega lisnodekorativnih biljaka koje ne mogu da prežive naše zime. Njih krase uglavnom bujni i raskošni listovi i svrstavaju se u sezonske.

Poslednjih nekoliko godina moguće je i u domaćim vrtnim centrima nabaviti biljke kao što su ipomea, koprivice, eukaliptus, slani žbun, krasula, jadranska lepotica ili dihondra, koje su izuzetan ukras bilo da ih sadite samostalno ili u društvu letnjih cvetnica i poneke egzotične vrste.

Dihondra za svakoga

Dihondra (Dichondra argentea) je puzavica, u našim uslovima jednogodišnja. Ne može da prezimi kontinentalne zime, ali je baštovani sa radošću kupuju svakog proleća. Nije skupa i veoma brzo raste ukoliko joj odgovaraju uslovi.

Dihondra može da ima srebrne ili zelene listove. Karakteristična je po visećem stablu koje može da naraste i do dva metra. Ona, zapravo, formira padajuću zavesu i ako je gajite u žardinjerama na prozorima, izuzetan je prizor dugačke, zelene „brade”.

Ako dihondru gajite u cvetnoj leji, jedna biljka može da pokrije kvadratni metar prostora.

Aduti dihondre nisu cvetovi, iako i ona, kao i sve biljke, cveta. Cvetovi su neugledni i bez mirisa. Važno je da znate da ova vrsta potiče sa Mediterana i da voli toplotu i sunce. U svom prirodnom okruženju čak je koriste za formiranje travnjaka kada trava ne uspeva.

Obožava sunce i kada temperature pređu 16 stepeni, počinje intenzivno da raste, pa za jedan mesec može da naraste i do jedan metar.

Kada kupite sadnice, obavezno ih presadite u tresetni supstrat, u saksije prečnika 17 cm i – izgledaće odlično. Uz dihondru možete da posadite i male cvetnice, poput begonija i kadifa. Ukoliko sadite u cvetnim lejama, dobro je da u zemlju dodate pet litara treseta na metar kvadratni.

Najveći neprijatelj dihondre je previše zalivanja. Biljka će biti zdrava i otporna ukoliko između zalivanja ostavite da jedan dan bude suva. Potrebni su joj ovi periodi suše. Takođe, važno je da je zalivate odstajalom vodom jer je osetljiva na hlorisanu vodu direktno iz vodovoda.

Prihrana je obavezna jer je dihondra veliki potrošač hrane. Zamislite koliko joj samo hrane treba kada za jedan mesec može da naraste ceo metar? Birajte đubriva sa većim sadržajem azota (N).

Koprivice unose radost

Koprivice (Coleus x hybrid) su letnji baštenski ukras koji ćete zavoleti na prvi pogled . Rastu kao mali zeljasti žbunovi šarenih listova i imaju veliki broj varijeteta. Možete da birate sorte crvenih, žutih, jarkozelenih, narandžastih, tamnoljubičastih, pa i crnih listova. Mogu da narastu i do 40 cm u visinu.

Koprivice nemaju poseban miris, baš kao ni cvetovi koji ni blizu nisu dekoratvni kao baršunasti listovi. Iskusni baštovani preporučuju da cvetove odstranjujete još dok su u pupoljku da biljka ne bi trošila snagu na njihov rast, već da bi hranljive materije podsticale bujnost i kolorit listova.

Koprivice sadite na polusenovitim pozicijama, iako ima varijeteta koji podnose i jako sunce. Ipak, svaka sorta voli toplotu i treba ih gajiti na temperaturama iznad 13 stepeni.

Kada kupite sadnice, presadite ih u velike baštenske saksije ili u cvetne leje. Ako sadite na otvorenom, obavezno zemlji dodajte treset ili neko sporootpuštajuće đubrivo. Isto važi i za saksije, samo vodite računa ako sadite koprivice u kombinaciji sa drugim vrstama, kojima možda neće odgovarati treset ili niža pH vrednost zemljišta.

Ako koprivice orezujete u ranoj fazi, pojačaćete bokorenje biljaka i žbun će biti kompaktniji i gušći. Važno je da ne zalivate hladnom i hlorisanom vodom jer su koprivice osetljive na trulež korena. Koprivica može da izdrži i kraće sušne periode, ali pravilo je da zalivate umereno i redovno.

Kada birate đubriva za koprivice, koristite sastav 15 : 11 : 29 (NPK – azot, fosfor i kalijum) da bi kolorit listova bio intenzivniji. Ako odaberete prejaka azotna đubriva, šareni listovi mogu postati potpuno zeleni.

Tropska moda sa palmama

Postoji nekoliko pravila za uspešno uzgajanje palmi. Najvažnije je pravilno zalivanje. Palme nisu nimalo zahtevne, a uživanje u njihovom društvu je nenadmašno.

Pravih ljubitelja sunca među saksijskim palmama nema. Datula palma (poznata i kao feniks ili urmina palma), visoka žumara ili hamerops vole delimično osunčana mesta. Omiljene su sorte sobnih palmi, poput kokosove palme, hamedoreje i kencije. Ako ih iznosite napolje, vodite računa da budu u senci gde temperatura ne pada ispod 12 stepeni Celzijusa. Ali, datula palma, vašingtonija ili končasta palma i hamerops dosta dobro podnose hladnoću.

Što se osnovne nege tiče, treba da znate da je dovoljno da palme zalivate na dva do sedam dana, u zavisnosti od vremenskih uslova. Zemlja mora biti potpuno vlažna, jer palme imaju osetljiv i veoma dubok koren, pa ih i sadite u duboke saksije. Čak je dobro da se jedno vreme, nakon zalivanja, voda koja se cedi iz saksije zadrži u podmetaču. Svakodneno zalivanje manjim količinama vode nije ispravan pristup. Zalivajte ih periodično do potpunog zasićenja zemlje vodom. Obavezna je odstajala voda za zalivanje.

Palme prihranjujte dva do tri puta mesečno tečnim đubrivima za saksijske biljke, tačnije za one sa dekorativnim zelenim listovima, po uputstvu proizvođača. Sadržaj azota (N) u ovim đubrivima je od presudne važnosti za lepotu palmi.

Ako po obodima listova primetite žutilo i listovi počnu da se suše, proverite da li je biljkama potrebna dodatna prihrana ili više zalivanja. Isti problem se može javiti i kada je saksija mala za biljku.

Palme treba presaditi svake dve ili tri godine, najbolje od marta do juna meseca. Alarm za presađivanje u veću saksiju je kada vidite da korenje počne da izbija kroz otvore za drenažu i celu biljku potiskuje iz posude.

Palmama prija zemlja koja je tresetna, sa dodatkom jedne trećine finog šljunka i jedne trećine baštenske zemlje. Čist humus se ne preporučuje.

Slani žbun za izbirljive baštovane

Slani žbun (Atriplex nummularia Silver Holly) je baštovanska poslastica i retkost. Ovo je žbunasta vrsta sa Mediterana, izuzetno dekorativnih listova. Kod nas se može pronaći u ponudi od prošle godine.

Slani žbun voli toplotu i sunce, ali i delimičnu senku. Listovi su izuzetno mekani i baršunasti i oblikom podsećaju na listove božikovine. Na suncu imaju i srebrnkast i beo odsjaj što je izuzetan prizor ako ste ljubitelj elegantnih detalja u bašti.

Slani žbun nimalo nije izbirljiv po pitanju zemljišta, a odlično podnosi sušu. Zato ga zalivajte umereno jer je osetljiv na trulež korena.

Velika prednost ove vrste je to što dobro podnosi i niže temperature, ali je svakako preporuka da biljke unesete u kuću u kasnu jesen, kako bi mirovale do narednog proleća, kada ih možete ponovo izneti napolje. Orezujte pred početak vegetacije kako biste održali lep izgled biljke i podstakli novi rast.

Slani žbun brzo raste i možete ga gajiti samostalno u dekorativnim saksijama. Ipak, poseban utisak ostavlja posađen u društvu sa drugim letnjim cvetnicama koje daju efekat kontrasta i raskoši.

Ipomea za svako leto

Ipomea (Ipomoea batatas, Ornamental Sweet Potato) se u domaćim rasadnicima može pronaći poslednjih nekoliko godina. Postoje varijeteti zelenih, zelenkastožutih i ljubičastih listova. Ipomea je za svaku preporuku ako volite bujne lisnodekorativne vrste, bilo za balkonske žardinjere, bilo za saksije ispred kuća i u dvorištima.

Ipomea je omiljena jer je penjačica; može da ima i padajuću formu i da pokrije cele saksije i žardinjere.

Što se sunca tiče, za ipomeu je idealno da dnevno bude šest sati na suncu. Na punom suncu je najlpeša. Iako voli vlagu i toplotu, ne preterujte sa zalivanjem, a obavezno je da zemlja u kojoj je posađena bude rastresita sa dobrom drenažom.

Možete je orezivati po potrebi da biste održali lepu i urednu biljku. Prihranjujte đubrivima koja imaju veću koncentraciju azota (N), a koja se preporučuju za vrste sa dekorativnim listovima.

Sa ipomeom možete da se igrate i da je kombinujete sa drugim letnjim cvetnicama. Ipak, njeni dekorativni listovi, oblika srca ili lista lipe, izuzetno privlače pažnju i nećete pogrešiti i ako ih sadite samostalno u dekorativnim saksijama.

Eukaliptus nikad ne izlazi iz mode

Eukaliptus (Eucalyptus) je prava egzotika neponovljive boje listova. Zimzelena je vrsta, izuzetno elegantna zbog forme malog drveta, ali i sitnih listova koji su srebrnastozeleni sa plavim odsjajem. Zahvalan je za negu jer ga možete oblikovati po želji, a i voli sunce i uživaće na toplim pozicijama.

Kada nabavite sadnice, presadite ih u veće saksije. Već fomirane veće biljke možete da presadite u saksije prečnika 60 cm, u supstrat koji ne zadržava vlagu. Sadnicu sklonite sa promaje ili vetrovitih pozicija. Eukaliptus inače ne voli da mu menjate poziciju.

Eukaliptus odlično podnosi sušu i zato nemojte zemlju održavati vlažnom. Zimi značajno smanjite zalivanje. Ako gajite biljke u saksijama, unesite ih zimi u negrejanu i svetlu prostoriju. Ako biljke sadite na otvorenom, zimi ih morate dobro zaštititi od mraza.

Dugovečna je vrsta i zahvalna za negu. Ipak, ne treba da zaboravite da je prirodno stanište eukaliptusa Australija i to su klimatski uslovi u kojima postiže svoju punu lepotu. U našim uslovima drvo eukaliptusa može da naraste veoma visoko, ali tada gubi na lepoti. Održavajte ga na visini do dva metra kako bi biljka bila bujna.

Ne zaboravite na prihranu u periodu rasta, u proleće i leto. Vrsta je koja brzo raste, pa će joj za rast trebati i dosta hrane. Univerzalna Osmocote prihrana je dobar izbor.

Jadranska lepotica

Jadranska lepotica (Aptenia cordifolia) je izuzetno šarmantna i otporna sukulenta koja daje živost letnjim baštama. Poreklom iz Južne Afrike, ova biljka je cenjena zbog svetlozelenih, srcolikih i sjajnih listova.

Jadranska lepotica voli punu sunčevu svetlost do delimične senke. Za optimalan rast postavite biljku na mesto gde može dobiti najmanje četiri do šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Ako je uzgajate u zatvorenom prostoru, pozicionirajte je blizu južnog ili zapadnog prozora kako biste osigurali adekvatnu izloženost svetlosti.

Kao sukulenta, zahteva dobro drenirano zemljište kako bi se sprečilo truljenje korena. Idealna je mešavina za kaktuse ili sukulente, a možete i sami napraviti mešavinu dodavanjem peska ili perlita običnoj zemlji za cveće kako biste poboljšali drenažu. Kada je sadite u posude, osigurajte da posuda ima rupe za odvod viška vode.

Jadranska lepotica je tolerantna na sušu i prija joj ređe zalivanje. Dozvolite zemljištu da se potpuno osuši između zalivanja da ne bi došlo do truljenja korena. Tokom vegetacije, u proleće i leto, zalivajte je umereno. Zimi značajno smanjite zalivanje jer biljka usporava rast.

Jadranska lepotica može da podenese različite temperature, od 10 do 29 stepeni. Nije otporna na mraz, pa naše kontinentalne zime ne može da preživi. Zato je najbolje da je gajite u saksijama koje se mogu uneti unutra tokom mraza.

Prihranjujte je u periodu rasta vodotopivim đubrivom razblaženim na pola jačine i to jednom mesečno. Izbegavajte prekomerno đubrenje, jer to može dovesti do izduženog rasta.

Redovno orezivanje jadranske lepotice pomaže u održavanju oblika biljke i podstiče gušći rast. Skraćujte bilo koje izdužene ili preduge stabljike kako biste podstakli kompaktniji i atraktivniji izgled. Uklanjajte sve suve ili oštećene listove ili precvetale delove kako biste održali biljku zdravom i atraktivnom.

Jadransku lepoticu mnogi baštovani iznova kupuju u proleće kao sezonsku cvtenicu jer nije skupa, a i brzo raste, pa nemaju obavezu da sadnice unose kada počnu hladniji dani.

Uživajte u sađenju i gajenju novih vrsta.