Pravac bašta: Kako baštovanstvo utiče na poboljšanje raspoloženja
Smatra se da nepatogena bakterija Mycobacterium vaccae, koja živi u zemlji, utiče na povećanu količinu citokina, a oni opet na povećanje nivoa serotonina, koji utiče na dobro raspoloženje
Postoje alternative za opuštenost i sreću. Dobre vesti su da za loše raspoloženje nisu uvek potrebni lekovi, jer baštovanstvo i susret sa bakterijom Mycobacterium vaccae ponekada može biti dovoljan.
Neraspoloženje donosi nedostatak energije i snage, što su sve češći problemi s kojima se suočavamo pod opterećenjem ubrzanog načina života.
Nedavna otkrića iz naučnih laboratorija upućuju da mikrobi iz zemlje imaju uticaj na mozak sličan nekim lekovima, bez neželjenih efekata.
Poznato je da su se razne biljke i organizmi od pamtiveka koristili za lečenje raznih fizičkih, mentalnih i emotivnih problema, kao i da baštovanstvo prija u svakom pogledu.
Naravno, razni iscelitelji nekada nisu znali kako oni deluju i verovatno su često slučajno dolazili do ovakvih otkrića.
Moderna nauka pak detaljno otkriva kako i zašto neki živi sistemi imaju određeno dejstvo.
Prirodni antidepresiv iz zemlje
Eksperimenti sa nepatogenom bakterijom Mycobacterium vaccae, obavljeni na životinjama, sve više utiču na pretpostavku da ona ima sličan efekat na neurone kao i neki antidepresivi.Smatra se da ova bakterija utiče na povećanu količinu citokina, a oni opet na povećanje nivoa serotonina. (Ima studija koje je izučavaju i u vezi sa poboljšanjem kognitivnih sposobnosti, Kronove bolesti, reumatoidnog artritisa…)
Ova bakterija stimuliše stvaranje serotonina čiji manjak može imati loš efekat na san, raspoloženje, želje… Serotonin je inače neurotansmiter, čija je uloga da prenosi signale između nervnih i drugih ćelija. Kada ga ima dovoljno u organizmu, osećamo se opušteno i srećno. Nije ni čudo da je dobio naziv „hormon sreće”.
Sa ovim saznanjem može nam biti lakše da shvatimo zašto ljudi uživaju u baštenskim radovima, u gajenju cveća i uopšte biljaka, doživljavajući svoj hobi kao odlazak na neko „srećno mesto”.
Inače je poznato da samo fizička aktivnost i svež vazduh u bašti utiču na smanjenje stresa i bolje raspoloženje.
Kako dolazimo u kontakt s njima?
Kada radimo u bašti, naša koža može doći u kontakt sa zemljom i ovom nepatogenom bakterijom. Tada je ima i u vazduhu koji udišemo, a ako se slučajno ogrebemo može čak dospeti i u naš krvotok. Pojedine pretpostavke idu još dalje, sugerišući da efekti mogu trajati i do tri nedelje, ako su eksperimenti na životinjama pokazatelj.
Dodir sa zemljom dostupan nam je i na terasi kada sadimo biljke u saksije, u vikendici, na selu… Navikli smo da radimo sa rukavicama, lopaticama, ali ima svoje dobre strane ponekad malo i zaprljati ruke!
Kada znamo za ove dobre strane baštovanstva, dobro je u svakom slučaju da se zanimamo zemljom, kopamo, presađujemo, sadimo, a potom osnaženog imuniteta i dobrog raspoloženja uživamo u našem predivnom vrtu, bašti, balkonu, simsu prozora ispunjenih cvećem.