Egzotične baštenske vrste koje možete da gajite uz malo truda

Baštovan se ne rađa. Baštovan se postaje. I, to će vam potvrditi svako ko je uspeo da jednu baštu održi zdravom i bujnom, pa makar to bila skromna terasa s nekoliko saksijskih biljaka.

Jedna od cenjenijih i svetski poznatih pejzažista i baštovanki Ketrin Gustafson bila je sasvim jasna u nameri da pokaže koliko je potrebno uložiti rada i truda u jednu dobro negovanu baštu. Rekla je:

Ako želite da vladate svetom, pokušajte bar da ovladate jednom baštom.

Svaki dobar baštovan potvrdiće vam da je nega biljaka ozbiljan posao kome se morate posvetiti. Ali, isto tako, nijedan baštovan nikad se neće požaliti na umor, napor ili neuspele pokušaje. Najveća baštovanska radost je rad u bašti, učenje o biljnom svetu, svaki napredak, i na kraju svi darovi koje biljke poklanjaju – cvetovi, plodovi, sjajni listovi i mirisi koji umeju da zavedu.

Ako ste ljubitelji nešto drugačijeg baštovanstva, ako volite egzotiku, neobične cvetove, oblike listova, egzotične mirise ili jednostavno ste izbirljivi i imate želju da gajite retke biljne vrste kojima naše podneblje nije prirodno stanište, obradovaće vas veliki izbor vrsta koje možete da gajite kod nas, i da ih kod nas i nabavite.

Kane i za početnike

Iako ste početnik, nema razloga da se ne oprobate u uzgajanju kana (Canna sp.). Kane su izuzetne tropske letnje cvetnice koje se gaje iz rizoma. Uglavnom se prodaju po komad, jer iz jednog rizoma nikne izuzetna bujna biljka koja može da naraste i do 1,5 metar u visinu. Lepota kana je u njihovim neobičnim cvetovima svih boja, ali listovi su tek poseban ukras. Možete nabaviti sorte tamnoljubičastih listova koji su izuzetan prizor u leto kada su kane u punoj lepoti.

Preporuka proizvođača rizoma kana je da rizome posadite u saksije otprilike četiri sedmice pre poslednjih mrazeva i da saksije držite u zatvorenom prostoru. Kada otopli i dođe vreme da se posade na otvorenom, to znači da spoljašnje temperature ne padaju ispod 15 stepeni Celzijusa, zato ne žurite sa sadnjom rizoma. Sadite na osunčanom mestu, u plodnu zemlju u koju možete da dodate đubrivo. Rizome sadite na dubini od oko 10 cm u razmaku od oko 40 cm, što zavisi od toga kako ste isplanirali raspored u bašti.

Tokom letnjih dana ne dozvolite da se zemlja isuši, pa redovno zalivajte i prihranjujte. Za punu lepotu biljaka važno je da redovno uklanjate precvetale delove kako biste podstakli novo cvetanje. Kane cvetaju od jula pa sve do sredine jeseni, što zavisi od temperatura.

U jesen, nakon precvetavanja, izvadite biljke iz zemlje, sasecite nadzemni deo do visine od oko 20 cm i čuvajte rizome do narednog proleća na prohladnom i tamnom mestu. Izbegavajte plastične kese da rizomi ne bi istrulili. Najbolje su gajbice sa piljevinom u nekom podrumu gde nikako ne sme biti temperatura niža od 5‒6 stepeni Celzijusa.

Rajska ptica

Strelicija (Strelitzia reginae) je izazov za baštovane baš koliko je i egzotično neobična. Sve što strelicija voli je toplo i vlaga. To ne znači da koren treba da se davi u vodi. To znači da voda kojom zalivate mora da otiče i da se ne zadržava oko korena, ali vlaga je obavezna. Streliciju nazivaju još i ’rajska ptica’ zbog oblika cveta koji podseća na kljun neke egzotične ptice. Gaji se i kao sobna biljka u vreme naših zima i ne voli temperaturu ispod 15 stepeni Celzijusa.

Ako ste je nabavili u saksiji, planirajte i da je orošavate zimi i manje zalivate dok je u sobnim uslovima. Svetlo mesto je obavezno, pa čak i pozicija okrenuta ka jugu. Kada otopli, saksiju slobodno možete izneti napolje, u baštu ili na terasu. Ali, ne zaboravite da je toploljubiva i da joj sunca nikad nije dosta ukoliko želite da bude bujna i da cveta.

Za streliciju su važne dve stvari. Prvo, planirajte da može da izraste i više od 1,5 metar i da je veliki potrošač hrane. Baštovani kažu da strelicija cveta tek od treće ili pete godine starosti.

Baš kao i kod svake cvetajuće vrste, trudite se da uklanjate precvetale delove ili stare listove kako biste biljci pomogli da se obnavlja.

Samo hrabro s bananama

Poslednjih desetak godina baštovani sa ovog podneblja se hvale da uspeju da uzgajaju sadnice banane (Musa Basjoo). I sami ćete primetiti ispred kuća u Srbiji visoka stabla banana širokih i raskošnih listova. Neka čak dostignu visinu i preko dva metra. Razlog su verovatno toplije zime nego što su ranije bile. Sada je u godini više toplijih i vlažnih dana, što pogoduje jednoj egzotičnoj vrsti kakva je banana.

Ako želite da se oprobate i uzgajanju banana, važna je zimska nega. U jesen, biljke morate da sasečete na visinu 10‒15 cm, da ih ’ušuškate’ u slamu ili neku sličnu izolaciju, i da sve to obložite crepovima, ili betonskim ili kamenim cevima kako sadnice ne bi izmrzle. Kada otopli i prestane opasnost od mrazeva, uklonićete izolacione slojeve i vaša banana će nastaviti vegetaciju. Dobra je preporuka da je u rano proleće i dobro prihranite nekim stajskim đubrivom ili drugim intenzivnijim. Da bi sadnice za jednu sezonu narasle do dva metra, potrebno im je mnogo snage i hrane.

Kaladijum voli senku

Kaladijumi (Caladium candidum) su izuzetni tropski lepotani. Osnovno je da vole toplo, ali nikako direktno sunce. Njihova lepota su listovi koji su srcastog oblika, nežni i providni, s teksturom koja podseća na kapilare.

Postali su omiljeni, jer su savršeni za senovita mesta. Prodaju se kao gomolji, mada ih možete naći i u saksijama kao formirane biljke. Ako nabavite gomolje, sadite ih u saksiju veličine 10‒12 cm prečnika i preko gomolja nanesite sloj zemlje od oko 3 cm. Nemojte ih duboko saditi. Važno je da redovno održavate vlagu i temperaturu. Saksije možete da stavite na tople radijatore kako biste pomogli gomoljima da proklijaju. Obavezna je tečna prihrana nakon proklijavanja.

Kaladijume morate da gajite u saksijama, jer gomolje ne možete da sadite dok se zemlja ne zagreje, a to je tek od maja i juna. Tek tada saksije možete da iznesete napolje, kada otopli. U jesen, kada zahladi, saksije unesite, pustite da se listovi sasuše i saksije čuvajte na zatvorenom, na mestu gde nema opasnosti od izmrzavanja.

Na proleće ponovite isti krug – kada otopli, sadnice iznesite napolje. Senka je za kaladijume obavezna.

Alstromerije

Alstromerije (Alstroemeria) ili lažni ljiljani su jedinstven baštenski prizor. Trajnice su, ali neće preživeti zime ovog podneblja, pa ih od jeseni morate unositi i negrejanu prostoriju.

Alstromerije se kupuju u saksijama u proleće i možete da birate od belih, žutih do ljubičastih cvetova. Ako biljci prijaju uslovi, celu će je prekriti cvetovi, pa će izgledati kao jedan raskošan buket posađen u saksiji.

Važno je da ih od proleća i na leto držite na veoma svetlom mestu, da redovno prihranjujete i uklanjate precvetale delove. Nemojte za to koristiti makaze, već stari i precvetali deo izvucite iz korena kako biste poboljšali novo listanje i cvetanje. Tolerantna je na sušne periode, ali ako redovno zalivate kada je toplo, pomoći ćete biljkama da više cvetaju.

Obavezno dodajte kompost u proleće, jer su alstromerije veliki potrošači hrane. Mogu da narastu i do metar visine ako su povoljni uslovi. Iskusniji baštovani kažu da im uspeva da ih gaje i više godina, i da su iz godine u godinu sve bujnije i cvetnije što, naravno, zahteva redovnu negu. Nakon nekoliko godina koren je sve snažniji i veći, pa ćete moći da ga delite i da tako dobijete nove sadnice.

Bugenvilija i bogu je mila

Bugenvilija (Bougainvillea) ili drvo papirnih cvetova nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Ova nezahtevna mediteranska cvetnica u punom letnjem sjaju je neverovatan prizor. Ako joj odgovaraju uslovi, a to je direktno sunce, toplota, malo vlage i supstrat koji ne zadržava vodu, bugenvilija će cvetati do u kasnu jesen. Prihrana za cvetanje je obavezna, sa što većom koncentracijom kalijuma u sastavu (NPK).

Godinama je veoma uspešno gaje domaći baštovani tako što je u kasnu jesen unesu u negrejanu i svetlu prostoriju, i ne zalivaju. Možda minimalno, čisto da biljke održe u životu. Zapravo joj simuliraju uslove njenog prirodnog staništa, a to je topli, kameniti Mediteran. Na proleće, kada otopli, biljke se iznose na sunce.

Bugenviliji je vlaga najveći neprijatelj, ali ne možete je ni ostaviti bez vlage. Važno je da se voda u supstratu ne zadržava.

Veoma je zahvalna za orezivanje i možete da je formirate po želji. U ponudi su u garden centrima i forme sa oblim krošnjama na stablu. Što se boja cvetova tiče, možete da birate i maštate, jer bugenvilija je raskošna u svakom smislu. Nije ni čudo što je zovu i ’bogumila’ (’i bogu je mila’).

Dipladenija, prijateljica leta

Dipladeniju (Dipladenia sp.) ćete prepoznati i među čitavom šumom cvetnica. Ona je puzavica koja može da naraste i do tri metra. Veoma joj je slična mandevila (Mandevilla sp.) koja ima nešto šire listove, veće cvetove i naraste i do šest metara ako joj odgovaraju uslovi.

Dipladenija će vas osvojiti trubastim cvetovima koji su najčešće crveni, ali i sorte belih i roze cvetova su poseban prizor. Retke su dipladenije žutih listova, ali mogu da se nabave.

Počinje da cveta u maju, ali njeno puno cvetanje je u toku toplih letnjih dana. Treba joj svetla i sunca, samo pazite da je sklonite sa direktnog popodnevnog sunca, jer će joj izbledeti latice. Ako je gajite u polusenci, neće cvetati koliko može i stablo će joj biti izduženo. Ako imate istočne terase, dipladenija je odličan izbor, samo planirajte oslonac jer je penjačica.

Glavno za dipladeniju je da voli toplotu, prijaju joj tresetni supstrati koji su propusni, jer ne podnosi da se voda zadržava oko korena. Zalivajte je isključivo odstajalom vodom i to neka bude temperature kao što je temperatura vazduha. Prihrana je obavezna, jer je veliki potrošač hrane – brzo raste i bujno cveta.

Dipladenija se ne orezuje, osim u slučaju kada treba da odstranite odumrle stare grane u rano proleće.

Gajite je u saksijama, jer naše mrazeve neće preživeti. U jesen saksije unesite u svetlu i hladnu prostoriju u kojoj temperatura ne pada ispod nule. Ako su vam terase zastakljene, možete je tu i ostaviti preko zime. Za prihranu je najbolje sporootpuštajuće đubrivo od šest meseci, ali ipak dodajte i vodorastvorljivo sa svakim zalivanjem.

Jasmin i parfemski užitak

Jasmin (Jasminum polyanthum) je još jedna puzavica koja može da naraste i do dva metra. Ima sorti koje su veoma mirisne i neki baštovani tvrde da je miris jasmina najintenzivniji miris u biljnom svetu.

Jasmin je prava egzotika, ali ona elegantna verzija zbog belih cvetova skupljenih u cvasti.

Idelano mesto je puno svetla, mada je lep i u polusenci. Ipak, njegovo najbolje izdanje je kada ga tokom celog dana greje sunce. Između zalivanja možete da ostavite da se supstrat prosuši, neće mu smetati. Ali, zalivajte odstajalom vodom i ne izlažite ga dugotrajnoj suši.

Supstrat treba da bude tresetni, sa dodatkom gline. Umešajte i sporootpuštajuće đubrivo. Jasminu treba i oslonac za rast i nije ga potrebno orezivati.

Ne prezimljava naše zime kao ni ostale egzotične lepotice. Možete ga saditi u saksije prečnika 15 do 17 cm, i u jesen uneti u negrejanu i svetlu prostoriju. Ne trpi temperature ispod šest stepeni Celzijusa.

Ako volite jasmin i njegove parfemske cvetove, saksiju možete da smestite na verande ili terase, mesta gde često boravite kako biste uživali u mirisu.

Kalistemon ili perač flaša

Kalistemon (Callistemon sp.) je malo drvo ili veći žbun koga krase listovi slični listovima vrbe, ali njegov pravi adut su cvetovi koji podsećaju na perače flaša, pa se tako svuda u svetu i zove.

Kalistemon je izuzetna elegantna letnja cvetnica koja formira ’bodljikave’ cvetove na vrhovima grana. Prava je baštovanska ekskluziva koja uživa na punom suncu, i nikad mu nije dosta. Kao i uglavnom sve egzotične cvetnice, ne voli da ga zalivate hladnom hlorisanom vodom i ne voli da se voda zadržava oko korena. Kalistemon voli da mu je toplo, i to je glavno što treba da znate.

Tako i ne može da prezimi naše kontinentalne zime, i zato kalistemon sadite u saksijama i kada zahladi na jesen, unesite ih u svetlu i negrejanu prostoriju da prežive zimu. Temperatura ne sme da padne ispod nule.

Ako orezujete, a pogodan je za orezivanje i možete ga formirati kako želite, vodite računa da cveta na vrhovima grana, pa kasno orezivanje može značajno da odloži cvetanje.

Poseban prizor je kalistemon formiran kao krošnja na stablu. To je lepotan kome je teško odoleti, i koji će uz dobru prihranu raskošno cvetati u vrelim danima.

Kengurove šape

Ako ste baš izbirljivi i spremni za egzotične novitete, neće vas razočarati kengurove šape ili kengurova stopala (Anigozanthos Rufus), kako još baštovani nazivaju ovu retku mediteransku cvetnicu.

Raste kao mali žbun, visine do jednog metra. Cvetovi su veoma neobični i podsećaju na nekog većeg insekta ili pauka. Od varijeteta i boja cvetova, mogu se pronaći crveni, narandžasti, ljubičasti, pa i plavi.

Kengurove šape su posebno zanimljive, jer boja cvetova varira u zavisnosti od temperature vazduha – kada su temperature niže, boja cvetova je intenzivnija. Cveta od proleća do jeseni, što je velika prednost ove vrste.

U klimama gde nema mrazeva, veoma se lako gaji, ali to nije slučaj i ovde. Zato sadnice posađene u saksijama morate zimi unositi i ostaviti ih potpuno suve do proleća kada ćete ih izneti napolje. Možete dodati i malč kako biste sprečili preterano isušivanje supstrata.

Kengurove šape vole sunce, vole toplo, ali prijaju mu i pozicije u svetloj senci.

Tokom sezone cvetanja, obavezno je redovno zalivanje i, naravno, prihrana. Ako vam nedostaju boje, ako volite nesvakidašnje cvetove i nove baštovanske izazove, ovo je vrsta za vas.