Orhideje – nega i sve što treba znati o biljci raskošnih cvetova

Orhideje odlikuje neverovatna raznolikost egzotičnih cvetova, neobičnih oblika i boja. Baš zato jedna su od omiljenih sobnih biljaka danas, a nega orhideja je predmet interesovanja mnogih ljubitelja cveća. 

Jedna od najvećih familija cveća Orchidaceae, vrlo je raznolika, raširena i popularna zbog predivnih cvasti raznih boja i mirisa. Ova familija se ponosi sa čak oko 28 000 vrsta što je, na primer, oko četiri puta više od broja sisara. 

Ukrštanjem različitih vrsta stvoreno je oko 100 000 hibrida. Zanimljivo je da se i ukusne i mirišljave mahune vanile dobijaju od jedne vrste iz roda orhideja. Ima ih u tropima, kao i u tundrama i, naravno, svuda između ova dva geografska pojasa, a među njima se uvek može naći neka vrsta koju možemo gajiti na prozoru ili u staklenoj bašti.

Za sve ljubitelje raskošnih orhideja, pripremili smo tekst koji će vam odgovoriti na pitanja kako saditi, a kako presaditi orhideju, kakva je zemlja za orhideje i sve što treba da znate o ovoj biljci koja očarava svojim izgledom. 

Orhideje – raskošne biljke iz porodice Orchidaceae

Orhideje su epifite (biljke koje rastu na drugoj biljci, ali nisu paraziti). U prirodnim uslovima rastu među ostacima kore drveta i uginulog lišća ili se jakim korenjem obavijaju i kače za koru drveta i površinu drugih biljaka, upijaju vlagu i hranljive sastojke preko korena. One se, takođe, mogu hraniti gljivama ili vršiti foto-sintezu.

Ove divne i elegantne biljke mogu se gajiti i u saksijama ili većim kontejnerima. Za gajenje orhideja dobra ideja je da se na dno stavi kora bora, a ponekad i kamenčići zbog bolje drenaže, pre nego što se preko sipa mešavina, odnosno zemlja za orhideje.

Ta mešavina treba da bude fino usitnjena, bez korenčića i ostataka nekih drugih biljaka da bi koren orhideja mogao slobodno da se kreće. Ko živi u predelima sa blagom klimom može ih staviti ispod drveća u bašti, ali se u hladnim oblastima moraju držati unutra.

Cvetovi orhideje dolaze u najrazličitijim bojama – od crvene, pink, bele, preko ljubičaste, narandžaste, žute, pa sve do plave boje. Plava orhideja je najređa u prirodi, a u prodaji se neretko mogu pronaći biljke sa ofarbanim cvetovima koje zavaraju mnoge kupce. Prilikom kupovine orhideje birajte proverene cvećare, gde možete pronaći kvalitetne biljke koje će krasiti vaš dom. 

Vrste orhideja 

Neke vrste orhideja se lako uzgajaju, pa se na primer orhideja Epidendrum može gajiti u baštama gde je blaža klima, ali uspeva i u saksijama, u hladnijoj klimi, gde zahteva sunčanu poziciju.

Orhideja Paphiopedilum ili Gypripedium je odlična za male saksije, cveta zimi i u rano proleće. Takozvana orhideja „plesne kukavice” ili oncidijum orhideja (Oncidium), vrsta kojoj se takođe divimo, gaji se u saksijama ili visećim korpama. Potiče iz Brazila, ali se u hladnijim predelima može gajiti i unutra.

Angel orchid, Coelogyne, ima snežnobele cvetove i zlatnu osnovu, u grozdastim cvastima, cveta u leto i jesen, jako je prilagodljiva različitim klimatskim uslovima i voli pretežno suvu zemlju u periodu cvetanja. Neke čak mogu imati i crne cvetove.

Orhideja sa imenom Bletilla je takođe prilagodljiva i zgodna za gajenje u saksijama, inače cveta u proleće.

Vanda i Cattleya spadaju u najraskošnije vrste iz Kostarike, koje zahtevaju tropsku klimu ili se gaje unutra, pri čemu im se mora obezbediti dosta vlage.

Stanhopea su fascinantne orhideje za viseće korpe, imaju cvetove koji mirišu na vanilu, cvetaju i probijaju se kroz dno korpi.

Najlakša orhideja za gajenje je Phalaenopsis. Za njih je karakteristično da, ako se ne orežu posle prvog cvetanja, mogu cvetati još jednom u toku sezone i tada ih ne treba mnogo zalivati, možda jednom u dve nedelje, osim ako nije mnogo toplo. Orhideja Phalaenopsis najrasrostranjenija je kod nas i upravo o njoj ćemo pisati u nastavku. 

Postoje i stotine vrsta orhideja koje rastu na drveću, kao Dendrobium speciousum i „jezičasta orhideja” D. linguiforme, ali i one uspevaju samo tamo gde nema mraza, dok u hladnijim predelima uspevaju samo u staklenim baštama.

Orhideje – nega orhideja u saksiji

Najoptimalnije temperature za gajenje orhideja su od 16 do 25 stepeni.

Ako za vaš dom birajte orhideje, nega je jedna od osnovnih stvari koje treba da naučite kako biste imali zdravu biljku raskošnih cvetova. Da bi ona bila pravilna, za početak je potrebno upoznati se sa životnim ciklusima orhideje: 

1. Faza intezivnog rasta deli se na vegetativnu fazu tokom koje rastu listovi i korenje i fazu cvetanja.
2. Faza mirovanja obično traje nekoliko nedelja do nekoliko meseci, uglavnom od jeseni do proleća. U ovom periodu, potrebe biljke su minimalne. 

Za zdrave i raskošne orhideje, nega obuhvata nekoliko segmenata: 

• Poziciju i uslove u prostoriji; 
• Zalivanje;
• Prihranu za orhideje;
• Orezivanje;
• Presađivanje;

Orhideje u saksiji vole provetravanje, povetarac i cirkulaciju vazduha, u suprotnom trule, javljaju se bolesti i dolazi do nedostatka ugljen-dioksida potrebnog za rast biljke. Naravno, treba izbegavati promaju i uopšte jaka strujanja vazduha, jer “odnose” vlagu. 

Ako se gaje u kompostu specijalno pripremljenom za njih, najbolja prihraha za orhideje je tečno hranivo i koje je potrebno dodavati jednom mesečno, ali ne dok su u stanju mirovanja. Ako je lišće tamnozelene boje to je znak da je biljka prehranjena. Inače, prehranjuje se u vreme aktivnog rasta, a ako je biljka u jako lošem stanju, hranivo samo može da naškodi.

Idealna pozicija i uslovi za orhideje 

Najoptimalnije temperature za gajenje orhideja su od 16 do 25 stepeni, a najbolje pozicije za gajenje su jug i jugoistok. 

Svetlost je jedan od ključnih faktora za održavanje orhideje. Najčešće mesto za orhideje je na prozoru, gde ih od direktnog sunca štiti zavesa ili roletne. Leti im najviše odgovara senka, odnosno indirektno sunce, ali zimi zahtevaju sunce da bi formirale cvetove fascinantnih oblika išarane spektrom boja, koji mogu trajati nedeljama. Boje variraju od nežnobele, žute, roze, bele poprskane roze tufnama, crvene, braon, zelene, pa sve do tigraste. 

Kada govorimo o poziciji, važno je da pomenemo da orhidejama najviše odgovara vlažna prostorija, koja imitira njihovo prirodno stanište. Ipak, mogu uspeti i u prostorijama poput trpezarije, dnevne ili spavaće sobe koje prirodno nisu vlažne. Osim redovnog orošavanja kišnicom, važno je da ih uklonite od izvora toplote poput šporeta, radijatora, TA peći, i sl. 

Orošavanje orhideja pomaže biljci da zadrži vlagu, odnosno nadoknađuje im vlagu tokom leta i zimi, u toku perioda grejanja prostorija. Najbolje je orošavati ih jednom dnevno – ujutru ili uveče. 

Zalivanje orhideja

Da li se pitate kako se zaliva orhideja?  

Zalivanje je jedan od ključnih koraka za raskošno cveće i zdravlje biljke. 

Zemlja u kojoj se gaje orhideje treba da bude vlažna, ali nikako ih ne treba zalivati preterano. Najbolje je koristiti vodu koja je prethodno proključala, a potom ohlađena ili destilovanom, i to uglavnom jednom nedeljno. Prethodno treba proveriti vlažnost zemlje i zaliti kada je suva. Poželjno je proveriti površinu, a može se i zamočiti prst u zemlju da bi se proverilo.

Orhideje se obično prodaju u providnim saksijama, a drže u ukrasnim. 

Postoji nekoliko pravilnih načina za zalivanje orhideje, te možete odabrati onaj koji vam najviše odgovara i pokaže se kao najbolji za vaše biljke:

• Pri zalivanju, ukrasnu posudu treba napuniti pripremljenom vodom, uroniti saksiju sa orhidejom i držati oko 15 minuta, potom je treba ocediti i vratiti u ukrasnu saksiju. 
• Drugi način jeste da se na zemlju stavi po kocka leda, i to dva puta nedeljno.
• Poslednja opcija je zaliti ih jednom četvrtinom čaše vode i to ispod listova, ali nikako se ne sme preterati. Voda kojom se zaliva treba da bude temperature 20-25 ° C. 

Ako se pitate kako da znate da zalivanje orhideje obavljate na ispravan način, možete posmatrati njeno korenje. Ako je zeleno, to znači da biljka ima dovoljno vode, ako je korenje vlažno, mekano i braon to znači da ima suviše vode, a sivo-belo korenje je znak da nema dovoljno vode. Zalivanje orhideje se obično obavlja 1-2 puta nedeljno. 

Takođe je bitno povremeno poprskati biljke, naročito cvetove, da bi se što duže održali.

Važno je s vremena na vreme proveriti da li su rupe na saksijama otvorene zbog dobre drenaže, jer ih korenje često može zapušiti. U tom slučaju se koristi oštar nož da bi se korenje uspešno odstranilo i oslobodile rupe za oticanje vode.

Orezivanje – važan faktor za održavanje orhideja

Po cvetanju, orhideje treba orezati. Kada procvetaju, cvetovi dugo traju, čak i do 12 nedelja. Orezuju se kada cvetovi otpadnu. Zdrave stabljike su zelene i čvrste, ali mogu biti i suve, braon, žute i tvrde. Orhideje su vrlo osetljive biljke i, naravno, ne možemo ih orezivati kao grmlje. Orezuju se sterilisanim nožem ili makazama.

Potrebno je ukloniti uginulo lišće, tkivo, korenje, kao i stabljiku. Inače, seče se dijagonalno i to iznad prvog čvorića gde se pojavio prvi cvet, što omogućava da izbije novi izdanak, a ako je stabljika u lošem stanju treba je iseći na oko dva centimetra iznad zemlje, da bi se pospešilo da energija biljke ide u listove i korenje.

Presađivanje orhideja

Uobičajeno vreme za presađivanje je 1-2 godine

Pitanje koje zanima mnoge koji u svojim stanovima gaje ove raskošne biljke, jeste kako presaditi orhideju. 

Presađivanje orhideje nije težak zadatak, a kada jednom obavite ovaj proces, svaki naredni put biće vam jednostavnije. Pre nego što objasnimo kako presaditi orhideju, razrešićemo dilemu kada je pravo vreme za presađivanje ove biljke. Uobičajeno vreme za presađivanje je 1-2 godine, ali možda će biti potrebno da je presadite i pre toga ukoliko primetite da je:

• Korenje previše zbijeno; Ukoliko primetite da je korenje previše ispunilo saksiju i da je zbijeno, vreme je za presađivanje
• Istrošen supstrat; Kada orhideja potroši sve hranijive sastojke iz zemlje u koju je zasađenja, vreme je da je presadite. Jedan od pokazatelja da je vreme za promenu suprstrata jeste neugodan miris iz saksije. 
• Korenje zapetljano; Normalno je da se korenje orhideje prepliće, ali ukoliko primetite da je veoma zapetljano i deluje čvrsto, potrebno je da presadite orhideju. 

Kao što smo već pomenuli, ova biljka sadi se u providne saksije, a prilikom presađivanja važno je da odaberete saksiju jednu do dva broja veću od prethodne. Nakon toga, možete započeti sa presađivanjem: 

1. Pritisnite saksiju sa svih strana kako biste lakše izvadili orhideju;
2. Laganim pokretima izvucite orhideju iz saksije;
3. Nežno odvajajte korene od supstrata, odnosno zemlje i potpuno ga očistite;
4. Pod mlazom vode ili u posudi sa vodom potopite orhideju, tako da uklonite ostatke zemlje;
5. Odsecite korenje koje nije zeleno, odnosno žuto, smeđe i braon korenje; 
6. Ukoliko je spoljašnji deo biljke počeo da trune, odsecite ga iznad prvog zdravog čvorića i to ukoso; 
7. U novu saksiju stavite malo supstrata potom ubacujte postepeno korenje orhideje i popunjavajte prostor supstratom. Sve radite prstima i nemojte previše nabijati supstrat. Primetićete da određeno korenje viri van saksije, što je normalno za ove biljke.
8. Zalijte biljku i postavite je na željeno mesto.

Kako oporaviti orhideje? 

Imate problem sa uzgojem orhideje i čini vam se da biljka polako propada? 

Postoji nekoliko koraka pomoću kojih možete dovesti biljku u prvobitno stanje. Pre svega, važno je da dijagnostikujete problem. Ukoliko je ona prestala da cveta može se desiti da je u fazi mirovanja. 

Fazu mirovanja primetićete po tome što orhideja ne cveta, ali celokupno biljka deluje zdravo, posebno deo koji spaja koren i nadzemni deo biljke. Ovaj deo treba da bude zelene ili beličaste boje i čvrst na dodir. 

Kada isključite da je u pitanju faza mirovanja, obratite pažnju na sledeće promene: 

• Trulež korena i rizoma; Ukoliko rizom i koren poprimaju braon boju, supstrat je previše vlažan. Tada je potrebno odstraniti braon delove i obaviti presađivanje orhideje. 
• Tačkice na listovima orhideje; Nasuprot braon delovima biljka, tačkice na listovima ukazuju na manjak vlažnosti u vazduhu. U ovom slučaju možete prebaciti orhideju što dalje od izvora toplote ili grejnog tela i redovno je orošavati. 
• Žuti listovi; Listovi žute boje na orhideji su normalna pojava koja nastupa kada biljka odbacuje zrele listove i proizvodi nove. Ipak ukoliko listovi izuzetno brzo trule, postoji mogućnost da je supstrat suviše vlažan. 
• Crne pege na cvetovima; Nastaju kada je povećana vlažnost vazduha. Tada je potrebno da promenite mesto orhideji. 

Bolesti orhideje poput gljivičnih, bakterijskih i virusnih oboljenja nastaju uglavnom usled neadekvatne nege, a najvažnija stavka je uočiti ih na vreme, kako biste sproveli neophodne postupke i uspeli da pronađete odgovor na pitanje kako oporaviti orhideje. 

Kratka istorija orhideja – od retkosti do popularne sobne biljke

Sa naučne strane, istorija orhideja počinje pre oko 4000 godina u Kini ili Japanu, iako određeni podaci govore da je ova biljka na zemlji postojala i pre 120 miliona godina. U istorijskim spisama ova raskošna egzotična biljka pomenuta je kao lekovita, ali i kao biljka visoke estetike i prelepog mirisa. 

U 19. veku, kada su orhideje stizale u Evropu iz tropskih krajeva, kolekcionari su za jednu orhideju plaćali velike sume novca, ekvivalentne hiljadama dolara. 

U današnje vreme, orhideje su cveće koje predstavlja divan poklon i sobne biljke izuzetne popularnosti. One u kući, pored kaveza sa pticom i garniture sa jastucima egzotičnog dezena, prave mistični ugođaj Indokine u kutku našeg doma.

U tekstu smo dali odgovor na pitanje kako se neguju orhideje, kako se zaliva orhideja, kako se orezuje i presađuje ova biljka. Nadamo se da će vam redovi iznad poslužiti kao vodič za održavanje orhideja, te da će nega uz ove korisne savete biti jednostavna, a da će vam biljka odgovoriti raskošnim cvetovima koji dugo traju.