zivotni-stil
Jedan pogled na orhideje i – dan je lepši - To sam ja
Orhideja u saksiji

Jedan pogled na orhideje i – dan je lepši

Orhideje su divan poklon, jer se odlikuju neverovatnom raznolikošću egzotičnih cvetova, neobičnih oblika i boja

Jedna od najvećih familija cveća je Orchidaceae, vrlo je raznolika, raširena i popularna zbog predivnih cvasti raznih boja i mirisa. Ova familija se ponosi sa čak oko 28 000 vrsta što je, na primer, oko četiri puta više od broja sisara. Ukrštanjem različitih vrsta stvoreno je oko 100 000 hibrida. Poznato je da se i ukusne i mirišljave mahune vanile dobijaju od jedne vrste iz roda orhideja.

U 19. veku, kada su orhideje stizale u Evropu iz tropskih krajeva, kolekcionari su za jednu orhideju plaćali velike sume novca, ekvivalentne hiljadama dolara. U današnje vreme, orhideje su divan poklon. One u kući, pored kaveza sa pticom i garniture sa jastucima egzotičnog dezena, prave mistični ugođaj Indokine u kutku našeg doma.

Ove cvetne lepotice odlikuju se neverovatnom raznolikošću egzotičnih cvetova, neobičnih oblika i boja. Ima ih u tropima, kao i u tundrama i, naravno, svuda između ova dva geografska pojasa, a među njima se uvek može naći neka vrsta koju možemo gajiti na prozoru ili u staklenoj bašti.

Ukrštanjem različitih vrsta stvoreno je oko 100 000 hibrida

Mnoštvo raskošnih orhideja

Orhideje su epifite (biljke koje rastu na drugoj biljci, ali nisu paraziti). U prirodnim uslovima rastu među ostacima kore drveta i uginulog lišća ili se jakim korenjem obavijaju i kače za koru drveta i površinu drugih biljaka i upijaju vlagu i hranljive sastojke preko korena. One se, takođe, mogu hraniti gljivama ili vršiti foto-sintezu.

Ove divne i elegantne biljke mogu se gajiti i u saksijama ili većim kontejnerima. Kada ih tako gajimo, dobra je ideja da se na dno stavi kora bora, pa ponekad i kamenčići (zbog bolje drenaže), pre nego što preko sipamo mešavinu za gajenje orhideja.

Ta mešavina treba da bude fino usitnjena, bez korenčića i ostataka nekih drugih biljaka da bi koren orhideja mogao slobodno da se kreće. Ko živi u predelima sa blagom klimom može ih staviti ispod drveća u bašti, ali se u hladnim oblastima moraju držati unutra.

Ove divne i elegantne biljke mogu se gajiti i u saksijama ili većim kontejnerima

Epidendrum

Neke vrste orhideja se lako uzgajaju, pa se na primer orhideja Epidendrum može gajiti u baštama gde je blaža klima, ali uspeva i u saksijama, u hladnijoj klimi, gde zahteva sunčanu poziciju.

Postoje i stotine vrsta orhideja koje rastu na drveću, kao Dendrobium speciousum i „jezičasta orhideja” D. linguiforme, ali i one uspevaju samo tamo gde nema mraza, dok u hladnijim predelima uspevaju samo u staklenim baštama.

Najoptimalnije temperature za gajenje orhideja su od 16 do 25 stepeni, a najbolje pozicije za gajenje su jug i jugoistok

Paphiopedilum

Orhideja Paphiopedilum ili Gypripedium je odlična za male saksije, cveta zimi i u rano proleće. Takozvana orhideja „plesne kukavice” ili oncidijum orhideja (Oncidium), vrsta kojoj se takođe divimo, gaji se u saksijama ili visećim korpama. Potiče iz Brazila, ali se u hladnijim predelima može gajiti i unutra.

Angel orchid, Coelogyne, ima snežnobele cvetove i zlatnu osnovu, u grozdastim cvastima, cveta u leto i jesen, jako je prilagodljiva različitim klimatskim uslovima i voli pretežno suvu zemlju u periodu cvetanja. Neke čak mogu imati i crne cvetove.

Bletilla

Orhideja sa imenom Bletilla je takođe prilagodljiva i zgodna za gajenje u saksijama, inače cveta u proleće.

Vanda i Cattleya spadaju u najraskošnije vrste iz Kostarike, koje zahtevaju tropsku klimu ili se gaje unutra, pri čemu im se mora obezbediti dosta vlage.

Stanhopea

Stanhopea su fascinantne orhideje za viseće korpe, imaju cvetove koji mirišu na vanilu, cvetaju i probijaju se kroz dno korpi.

Najlakša orhideja za gajenje je Phalaneopsis. Za njih je karakteristično da, ako se ne orežu posle prvog cvetanja, mogu cvetati još jednom u toku sezone i tada ih ne treba mnogo zalivati, možda jednom u dve nedelje, osim ako nije mnogo toplo.

Nežno sa orhidejama

Najoptimalnije temperature za gajenje orhideja su od 16 do 25 stepeni, a najbolje pozicije za gajenje su jug i jugoistok. Leti im najviše odgovara senka, odnosno indirektno sunce, ali zimi zahtevaju sunce da bi formirale cvetove fascinantnih oblika išaranih spektrom boja, koji mogu trajati nedeljama. Boje variraju od nežnobele, žute, roze, bele poprskane roze tufnama, crvene, braon, zelene do tigraste.

Cattleya

Zemlja u kojoj se gaje orhideje treba da bude vlažna, ali nikako ih ne treba zalivati preterano. Najbolje je zalivati ih vodom koja je prethodno proključala i potom ohlađena ili destilovanom, i to uglavnom jednom nedeljno. Prethodno treba proveriti vlažnost zemlje i zaliti kada je zemlja suva, poželjno je proveriti površinu, a može se i zamočiti prst u zemlju da bi se proverilo.

Coelogyne

Orhideje se obično prodaju u providnim saksijama, a drže u ukrasnim. Pri zalivanju, ukrasnu posudu treba napuniti pripremljenom vodom, uroniti saksiju sa orhidejom i držati oko 15 minuta, potom je treba ocediti i vratiti u ukrasnu saksiju. Umesto ovog pristupa može se na zemlju staviti po kocka leda, i to dva puta nedeljno.

Poslednja opcija je zaliti ih jednom četvrtinom čaše vode i to ispod listova, ali nikako se ne sme preterati. Ako je korenje zeleno, to znači da biljka ima dovoljno vode, ako je korenje vlažno, mekano i braon to znači da ima suviše vode, a sivo-belo korenje je znak da je nema dovoljno.

Takođe je bitno povremeno poprskati biljke, naročito cvetove, da bi se što duže održali.

Kada procvetaju, cvetovi dugo traju, čak i do 12 nedelja. Orezuju se kada cvetovi otpadnu

Oncidium

Orhideje vole provetravanje, povetarac i cirkulaciju vazduha, u suprotnom trule, javljaju se bolesti i dolazi do nedostatka ugljen-dioksida (potrebnog za rast biljke). Naravno, treba izbegavati promaju i uopšte jaka strujanja vazduha.

Ako se orhideje gaje u kompostu specijalno pripremljenom za njih, dobro ih je prehranjivati nekim tečnim hranivom i to jednom mesečno, ali ne dok su u stanju mirovanja. Ako je lišće tamnozelene boje to je znak da je biljka prehranjena. Inače, prehranjuje se u vreme aktivnog rasta, a ako je biljka u jako lošem stanju hranivo samo može da naškodi.

Phalaneopsis

Bitno je povremeno proveriti da li su rupe na saksijama otvorene zbog dobre drenaže, jer ih korenje često može zapušiti. U tom slučaju se koristi oštar nož da bi se korenje uspešno odstranilo i oslobodile rupe za oticanje vode.

Orezivanje

Po cvetanju, orhideje treba orezati. Kada procvetaju, cvetovi dugo traju, čak i do 12 nedelja. Orezuju se kada cvetovi otpadnu. Zdrave stabljike su zelene i čvrste, ali mogu biti i suve, braon, žute i tvrde. Orhideje su vrlo osetljive biljke i, naravno, ne možemo ih orezivati kao grmlje. Orezuju se sterilisanim nožem ili makazama.

Ima ih u tropima, kao i u tundrama i, naravno, svuda između ova dva geografska pojasa

Vanda

Potrebno je ukloniti uginulo lišće, tkivo, korenje, kao i stabljiku. Inače, seče se dijagonalno i to iznad prvog čvorića gde se pojavio prvi cvet, što omogućava da izbije novi izdanak, a ako je stabljika u lošem stanju treba je iseći na oko dva centimetra iznad zemlje, da bi se pospešilo da energija biljke ide u listove i korenje.