Spisak najlepših planina u Srbiji nije lako napraviti. Konsultovao sam prijatelje planinare i svako je imao svoje favorite, a onda sam na raznim internet portalima pronašao različite preporuke. Važno je i kako se definiše planina – da li samo kao reljefna celina s jasno izraženim vrhom i visinom, ili i kao manji planinski venac i visoravan. U svakom slučaju, ima ih preko 100, a najviši vrhovi u centralnoj Srbiji dostižu i preko 2.500 metara – na Staroj planini, Prokletijama, Šar-planini… Pa pošto je sve dosta komplikovano, napravićemo kompilaciju na osnovu različitih mišljenja i sopstvenih planinarskih iskustava.

1. Rtanj

Legendarna planina u Istočnoj Srbiji s karakterističnim piramidalnim vrhom Šiljak (1.565 m). Često je obavijena maglom i mitovima. O njoj je već bilo reči.
Najpopularniji polazak je severnom stazom, koja vodi iz pravca hotela Balašević, smeštenog na severnoj strani planine. Južna staza iz sela Rtanj je blaža, duža i pogodnija za početnike, jer ima manji nagib i postepeniji uspon. Nasuprot tome, severna staza koja polazi iz pravca hotela Balašević je kraća, ali znatno strmija i zahteva bolju fizičku kondiciju i iskustvo. Najbolje je na početku naučiti se čitanju mape i, ako ste neiskusni, ne kretati se bez vodiča. Na planini se nalazi i luksuzni hotel Ramonda koji pruža komforan boravak, uz pogled na vrh Šiljak. Potrebna je dobra obuća i spremnost za vetrovit vrh.

2. Fruška gora

Blaga planina između Novog Sada i Srema. Idealna za celogodišnje šetnje, bogata manastirima (Krušedol, Grgeteg, Hopovo), vidikovcima (Zmajevac, Iriški venac, Brankovac) i vinskim putevima koji vode kroz sela kao što su Banoštor, Sremski Karlovci i Erdevik.
Za Frušku goru se može reći da je za početnike. Postoji izbor laganih staza, kao na primer Stražilovo, Zmajevac, Popovica, itd. Fruška gora je odlična za porodične izlete, ali zbog velikog broja staza koje se ukrštaju i markacija koje su postavljene da budu zanimljive za različite događaje, može doći do problema u orijentaciji.

3. Stara planina

Jedna od najdivljijih planina u Srbiji, sa spektakularnim vodopadima (Tupavica, Pilj) i grebenima. Selo Topli Do postalo je simbol otpora mini-hidroelektranama, jer su meštani uspeli da odbrane svoje reke od cevi i investitora. U obližnjem selu Dojkinci boravio je i poznati muzičar Manu Čao, podržavši lokalne inicijative za očuvanje prirode.

Predlog za planinarenje – iz sela Topli Do ka vodopadu Tupavica ili lagane šetnje oko sela Dojkinca. Pratiti vremenske uslove, jer je Stara planina ćudljiva.

Stara planina, pogled sa Kozijieg kamena, na zavojsko jezero. Shutterstock.com

4. Suva planina

Strma i impozantna, pravi izazov za iskusnije planinare. Najviši vrh je Trem (1.810 m).
Preporučuje se za one s dobrom kondicijom i dobro je da ture budu vođene. Krenuti iz Bojaninih voda, do kojih se dolazi iz pravca Niške Banje, lokalnim putem u pravcu sela Gornja Studena. To je popularna baza za uspon ka vrhu Trem. Na Suvoj planini se takođe redovno održavaju skajraning i trejl trke, koje okupljaju brojne domaće i strane takmičare. Staza je tehnički zahtevna, ali spektakularna. Uspon na Trem je zahtevan, ali nezaboravan.

5. Kopaonik

Svakako najpoznatiji po zimskom turizmu, ali leti nudi odlične planinarske staze, livade i borove šume, jahanje, vožnju bickla i drugu zbavu.
Kopaonik nudi razgranatu mrežu staza koje se pružaju kroz gustu četinarsku šumu, planinske livade i grebene. Staza od Pančićevog vrha ka Semeteškom jezeru pogodna je za rekreativce i pruža prelepe poglede, dok su druge popularne ture ka svetilištu Metođu, Brzećanskoj reci ili Jankovoj klisuri idealne za lagane do umerene izlete. Staze su uglavnom dobro obeležene, a zahvaljujući razrađenoj turističkoj infrastrukturi, planina je veoma pogodna za početnike koji žele sigurnost i komfor.

Kopaonik – Shutterstock.com

6. Tara

Nacionalni park poznat po miru, medvedima i borovima. Raj za šetače i fotografe.
Za početnike je dobra staza ka vidikovcu Banjska stena ili Crveni potok, kratke i dobro obeležene staze, idealne za lagane šetnje. Osim njih, Tara nudi i staze ka vidikovcima Bilješka stena, Osluša i Sokoline, kao i kružne ture kroz šumske komplekse poput Predovog Krsta. Nezaobilazne atrakcije uključuju jezera Zaovine i Perućac, kampove, kao i vožnju čuvenom Šarganskom osmicom u blizini.

7. Zlatibor

Turistička meka sa uređenim šumskim i livadskim stazama, odlična za porodice.
Preporučuje se šetnja do Tornika ili Stopića pećine, poseta vodopadu Gostilje – lagane, ali lepe ture. Iako je centar Zlatibora postao urbanizovan i podseća na veći grad, planinari koji traže mir i autentičan doživljaj planine mogu se smestiti u selima kao što su Gostilje, Ljubiš, Jablanica ili Sirogojno. Zlatibor nudi i dodatne sadržaje poput Dino parka, avantura parka, kao i muzeja na otvorenom Staro selo Sirogojno.

8. Ovčar i Kablar

Planina iznad Ovčarsko-kablarske klisure, poznata po spektakularnim vidikovcima.
Staza iz manastira Blagoveštenje do vrha (okvirno 1 sat), kratak uspon, ali nagrađujući pogled. Postoje i alternativne staze koje vode od manastira Nikolje i Uspenja, kao i kružne ture koje povezuju više vidikovaca duž Kablarove kose. Atrakcije u okolini uključuju i Ovčarsko-kablarsku klisuru, kompleks od desetak manastira poznat kao Srpska Sveta Gora, termalne izvore Ovčar Banje, kao i vidikovce s kojih se pruža pogled na meandre Zapadne Morave. Nažalost, na vrhu je pokušano postavljanje vidikovca koji je doveo do oštećenja staze, pa treba voditi računa o bezbednosti. Najlepši pogled se pruža sa Kablara, a staze se kreću kroz šumu, pa je put lep i leti, i zimi.

9. Ruj

Planina na jugoistoku Srbije, s pogledom ka Bugarskoj. Mirna i netaknuta priroda.
Uspon iz sela Rakita – markirana, srednje zahtevna staza koja vodi do vrha Ruj (1.706 m), s prelepim vidicima ka Bugarskoj i prirodnim izvorima duž puta. Planina je tiha i autentična, odlična za one koji traže mir i izolaciju. Postoji više mesta pogodnih za kampovanje, a tokom leta se održava i međunarodni planinarski uspon koji okuplja zaljubljenike u prirodu iz celog regiona. Posebnu atrakciju predstavljaju stara planinska domaćinstva i očuvana ruralna arhitektura sela Rakita.

10. Cer

Istorijska planina, poznata po Cerskoj bici, s blagim usponima i šumskim stazama.
Ruta iz Tekeriša do vrha je idealna za lagan jednodnevni izlet. Cer je planina izuzetnog istorijskog značaja, jer je upravo ovde 1914. godine vođena Cerska bitka – prva velika pobeda u Prvom svetskom ratu. Staza obiluje spomenicima i poučnim tablama koje podsećaju na herojske događaje srpske vojske. Pored istorije, Cer nudi bogatu prirodu – guste šume, raznovrsnu floru i faunu, kao i prostrane vidikovce. U novije vreme, Cer i čitav kraj Jadra postali su simbol borbe za očuvanje prirode, jer se lokalno stanovništvo protivi planovima za rudarenje jadarita, kako bi se sačuvala jedinstvena prirodna i kulturna celina ovog prostora. Za bolje razumevanje terena i istorijskog konteksta, preporučuje se angažovanje lokalnog planinskog vodiča koji može organizovati tematske ture kroz šumske staze, spomenike i vidikovce Cera. Lokalno stanovništvo, zajedno s većinom u Srbiji, protivi se planovima za rudarenje jadarita, kako bi se sačuvala jedinstvena prirodna i kulturna celina ovog prostora.

Shutterstock.com

Najlepše planinarske staze po regijama u Srbiji

Kao i kod planina, svako ima svoje favorite, ali potrudili smo se da iz različitih izvora pronađemo neke staze, više kao primer šta možete da očekujete, koliko su duge i koliko traje pešačenje.

Istočna Srbija

• Rtanj – južna staza ka Šiljku (iz sela Rtanj)
  • Visina vrha: 1.565 m
  • Dužina staze: ~7 km
  • Trajanje: 3,5 – 4,5 sati
  • Komentar: Postepen uspon, pogodna za početnike
• Stara planina – Topli Do – Tupavica – Pilj
  • Visina vrha Pilj: 1.455 m
  • Dužina ture: ~12 km (kružna moguća)
  • Trajanje: 5–6 sati
  • Komentar: Divlja priroda, vodopadi i grebeni
• Suva planina – Bojanine vode – Trem
  • Visina: 1.810 m
  • Dužina staze: ~10 km
  • Trajanje: 4–5 sati (u jednom pravcu)
  • Komentar: Zahtevna staza, idealna za dobro pripremljene planinare

Zapadna Srbija

• Tara – Banjska stena
  • Visina: ~1.060 m
  • Dužina staze: ~4 km
  • Trajanje: 1,5 – 2 sata
  • Komentar: Lagana staza sa spektakularnim pogledom na Drinu
• Zlatibor – Gostilje – Sirogojno
  • Dužina: ~10–12 km (varijante ture)
  • Trajanje: 3–4 sata
  • Komentar: Blage livade, sela i kulturni spomenici
• Kablar – kružna staza iz Ovčar Banje
  • Visina: 889 m
  • Dužina: ~8 km
  • Trajanje: 3–4 sata
  • Komentar: Manastiri, serpentine i vidikovci

Centralna Srbija

• Fruška gora – Popovica – Stražilovo – Zmajevac
  • Dužina: ~15 km
  • Trajanje: 4–5 sati
  • Komentar: Manastiri, šume i vinogradi
• Cer – Tekeriš – vrh Cer
  • Visina: 687 m
  • Dužina: ~7 km
  • Trajanje: 3 sata
  • Komentar: Istorijska i prirodna staza
• Kosmaj – kružna staza iz Nemenikuća
  • Visina: 626 m
  • Dužina: ~8 km
  • Trajanje: 2,5 – 3,5 sati
  • Komentar: Laka i pogodna za sve uzraste

Južna Srbija

• Kopaonik – Pančićev vrh – Metođe – Brzeće
  • Visina: do 2.017 m
  • Dužina: ~12–14 km
  • Trajanje: 5–6 sati
  • Komentar: Dobro obeležene staze kroz šume i livade
• Ruj – Rakita – vrh Ruj
  • Visina: 1.706 m
  • Dužina: ~10 km
  • Trajanje: 4 sata
  • Komentar: Mir i izolacija uz granični pogled
• Vlasina – Vlasinsko jezero – Čemernik
  • Visina Čemernika: 1.638 m
  • Dužina ture: ~12 km
  • Trajanje: 5 sati
  • Komentar: Pogodno za kampovanje i duže boravke

Ovaj tekst namenjen je početnicima. Mnogi iskusni planinari sigurno bi imali drugačije predloge. Zato, podelićemo s vama neke savete.

Pošto smo pisali nekoliko knjiga izdvojio bih dve: Putovanje na velike visine i Planinarenje u leto.

Obe knjige možete da naručite preko sajta Udruženja za medicinu sporta Srbije (smas.org) kao i putopise o planinarenju na Kilimandžaro, Everest bazni kamp , Arart , Damvand itd.

Naravno, sve knjige postoje i na Google book-u.

Knjigu Planinarenje u leto posebno izdvajamo, jer je izuzetno ilustrovana Petzlovim piktogramima i predstavlja obavezno štivo za svakog planinara.

A evo i nekih saveta za početnike.

1. Izbor prave staze. Počnite sa laganim stazama – Fruška gora, Kablar, Cer i Zlatibor su idealni za prve korake. Ne ocenjujte stazu samo po kilometrima, već i po usponu. Iskoristite sajt Planinarskog saveza Srbije (PSS), ili aplikacije kao što su Wikiloc, Komoot ili AllTrails.

2. Oprema i priprema. Definitivno su najvažnije udobne planinarske cipele, slojevita odeća, dobar ranac, dovoljno vode, nešto za užinu, rezervna majica. Obavezno ponesite mobilni telefon (napunjen!), mape ili GPS uređaje, baterijsku lampu i prvu pomoć. Za duže ture neophodni su štapovi za hodanje, kabanica i folija za hitne slučajeve.

3. Bezbednost. Nikad ne idite sami na nepoznatu stazu i uvek obavestite nekog gde idete i kada se vraćate. Pratite vremensku prognozu i ne potcenjujte promene vremena u planinama. U slučaju nezgode pozovite 112 (hitna pomoć) ili Gorsku službu spasavanja: 062/464 646.

4. Pridružite se planinarskom društvu. Za početnike je najbolje da se učlane u neko planinarsko društvo, gde postoje vodiči, organizovane ture, veliko iskustvo i zagarantovano druženje. Na sajtu PSS (https://pss.rs/) možete pronaći spisak planinarskih društava . Učestvujte u organizovanim akcijama i kursevima za početnike – npr. škole planinarenja, orijentacije, itd.

5. Kultura planine, što je najvažnije da od početka naučite. U prevodu, ne ostavljajte otpad, ponesite sve sa sobom nazad. Ne pravite buku, poštujte tišinu prirode. Pozdravite druge planinare, običaj je da se kaže zdravo ili srećno! Pomozite ako nekome treba voda, karta ili smer.

Ili, sve ovo u vidu podsetnika sa čekiranjem da ništa ne zaboravite:

Shutterstock.com

Pre izleta:

☐ Izabrao/la sam stazu prilagođenu mom nivou kondicije

☐ Proverio/la sam vremensku prognozu

☐ Obavestio/la sam nekog kuda idem i kada se vraćam

☐ Skinuo/la sam mapu staze ili GPS trag (Komoot, Wikiloc, AllTrails)

☐ Pronašao/la sam broj Gorske službe spasavanja (062/464 646)

Obavezna oprema:

☐ Planinarske cipele (ne patike!)

☐ Ruksak (20–30 l za jednodnevni izlet)

☐ Voda (minimum 1,5 l)

☐ Užina / energetske pločice / voće

☐ Rezervna majica / slojevita odeća

☐ Kabanica ili vetrovka

☐ Prva pomoć + flasteri + antiseptik

☐ Mobilni telefon (napunjen!)

☐ Baterijska lampa ili čeona lampa

Preporučena oprema:

☐ Planinarski štapovi

☐ Sunčane naočare i krema za sunce

☐ Kapa ili šešir

☐ Aluminijumska folija za hitne slučajeve

☐ Dnevnik ture (beleške, slike)

Bonus saveti:

☐ Učlani se u lokalno planinarsko društvo

☐ Idi sa grupom ili vodičem dok stičeš iskustvo

☐ Poštuj prirodu – ne ostavljaj otpad, ne kvari stazu

☐ Pozdravi planinare koje sretneš – to je deo planinarske kulture!

Srećno planinarenje i vidimo se na stazi!

Naslovna fotografija-Shutterstock.com