Važnije nego ikad: Postavite na poslu granice i to ovako

Zdrave granice na poslu danas su važnije nego ikad. Postoji način kako da ih postavite, a da pritom svi od toga imaju koristi

Sloboda. Velika reč u poslovnom svetu. I nije samo jedna. Nebrojeni redovi napisani su o slobodnom vremenu, slobodnoj komunikaciji, slobodi misli, slobodnom tržištu. Čini se da je budućnost rada u potpunosti vezana za slobodu.

Ako kompanije žele da privuku zaposlene i da ih zadrže, nude neograničen plaćeni odmor, fleksibilno radno vreme i kanale komunikacije kojima može da se pristupi bilo kada. Obećanje je da će manje ograničenja ljude učiniti osnaženim, kreativnijim i povezanim.

Zvuči odlično u teoriji, ali u praksi takva sloboda bez strukture često vodi u haos, kažu ljudi od nauke. Bez jasnih granica, rad postaje nejasan, konfuzan. Očekivanja ostaju neizrečena, ogorčenost raste, a na kraju poverenje bledi. I sama fleksibilnost koja je trebalo da oslobodi počinje da iscrpljuje. Najzdravije organizacije nisu bez granica – one vrlo mudro prilaze granicama bilo koje vrste.

Čemu služe granice?

U današnjem radnom okruženju sa hibridnim rasporedima, digitalnim zamorom i velikim emocionalnim opterećenjem, granice nisu samo lična potreba. One su „kulturna infrastruktura”, kako piše Toni Martineli, poslovni savetnik.

„Razmislite o ovome: 47 odsto zaposlenih kaže da se oseća sagorelo na poslu, a jedan od glavnih uzroka su nejasna ili stalno promenljiva očekivanja. U međuvremenu, 76 odsto zaposlenih na daljinu prijavljuje da im je teško da se isključe s posla.

Radno mesto bez granica ne stvara angažovanost. Stvara iscrpljenost. Granice nisu tu da zaštite sate, već da zaštite kapacitet u svim oblicima: energiju, fokus i pažnju koji su nam potrebni da obavimo smislen posao”, piše Martineli za Fast Company.

Šta rade granice?

Mnogi se opiru ideji granica, jer zvuči kruto ili ograničavajuće. Ali, zapravo:

• Granice ne sputavaju čovekovu moć, one je pojašnjavaju.
• Granice učvršćuju poverenje postavljanjem očekivanja, izražavanjem onoga što zaista cenite, i definisanjem gde prestajete vi, a gde počinju drugi, kako to Martineli objašnjava.
• Ograničenja ne blokiraju napredak, ona ga oblikuju.
• Rok primorava na početak.
• Granica štiti vašu pažnju.
• Granice ne sprečavaju tok, one za njega stvaraju uslove.
• Ako o granicama razmišljate kao o barijerama, preporuka je da prestanete. Treba da ih posmatrate kao posude ili strukture koje slobodi daju oblik.

Shutterstock.com

Primer iz prakse

„Jednom sam radio s liderima inovativne kompanije za klimatske tehnologije koja se brzo širila. Odgovaranje na sve bilo je znak časti, platforma za komunikaciju među zaposlenima uvek je bila uključena, sastanci retko zakazivani, ali često hitni, i sve je bilo momentalno i brzo ʼdaʼ. Ali, ispod površine krili su se ekstremni umor, frustracija i nejasni prioriteti. Na papiru, sve je delovalo visokokvalitetno i produktivno, ali je u praksi delovalo prazno.

Na jednom sastanku, član tima je priznao: ʼNikada ne znam kada mi je dozvoljeno da se isključim. I bojim se da će postavljanje granica izgledati kao da me nije briga.

Taj trenutak je promenio sve. Ono što je usledilo nije bio trik već zajedničko resetovanje. Tim je uveo osnovne sate za saradnju, blokove za fokusirani rad i ʼfokus petakʼ bez sastanaka i poruka na internim platformama. U roku od nekoliko sedmica njihova energija bila je obnovljena. Vratio se osećaj jasnoće, moral se poboljšao i kreativnost se ponovo pojavila. Tim nije usporio – samo se uskladio pomoću granica. Kada prestanete da pokušavate da uradite sve, otvarate prostor za ono što je zaista važno”. Bilo je to jedno dragoceno iskustvo Martinelija, koje je odličan primer rada sa granicama i bez njih.

Savet i pomoć

U želji da pomogne timovima i poslovnim ljudima, Martineli je ponudio jasna uputstva i pomoć timovima i liderima:

• Budite jasni oko postavljanja granica i stavki koje se ne dovode u pitanje. Pre nego što prenesete drugima šta su granice, morate ih definisati za sebe. Koje linije se ne mogu preći bilo da se radi o komunikaciji van radnog vremena, bilo o ličnim moralnim vrednostima.
• Iznesite svoje granice na početku. Ne pretpostavljajte da drugi znaju. Podelite ih naglas, i ponovo razmotrite ako dođe do promene. Postavljanje granica nije jednokratni razgovor, to je veoma važno.
• Ostavite prostor za pauzu i predah. Napravite „zonu pauze” za razgovor i prilagođavanje – to može da znači obavezivanje na 30-minutno kašnjenje sa odgovorima na poruke koje nisu hitne, ili postavljanje jasnih sati u nedelji za fokusirani rad, bez komunikacije. Zona pauze vas spasava od automatskih odgovora.
• Uskladite sa svojim vrednostima. Granica koja štiti vaše vreme, ali krši vašu svrhu, neće opstati. Uverite se da vaše granice služe većem „zašto”.
• Obratite pažnju na signale. Ogorčenost, anksioznost i iscrpljenost često su znaci da se prešlo preko granice, ili da joj je potrebna dodatna snaga.
• Komunicirajte pažljivo i jasno. Granice su čin međusobnog poštovanja, a ne odbacivanje. Možete biti i direktni, i velikodušni, i tada granice najbolje funkcionišu.
• Procenujte granice i razvijajte ih, preispitujte. Ono što je funkcionisalo prošle godine, možda neće važiti i sada. Granice treba da se menjaju kako odmiču život, liderstvo i rad sa timom.

Granice nisu samo lične. One su i zajedničke.

U radnim kulturama bez granica, ljudi ne napreduju. Rasipaju se i štite samo sebe, pa na kraju sagore.

Kada su lideri i timovi jasni o tome šta je u redu, a šta nije, grade nešto mnogo snažnije – poverenje, jasnoću, kreativnu energiju i dublji osećaj zajedničke svrhe.

Granice ljude drže zajedno, poručuje poslovni savetnik Toni Martineli.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com