Uskršnji običaji podsećaju na snagu vere, nade i obnove

Uskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, prožet dubokim verskim značenjem, ali i bogatom tradicijom i običajima koji se prenose s kolena na koleno. Uskršnji dani donose radost, okupljaju porodicu i sa sobom nose raznovrsne običaje koji simbolizuju obnovu života i pobedu nad smrću.

Koji su to običaji, zašto se jaja vezuju za Uskrs i koji su dani posebno bitni kada je ovaj praznik u pitanju, saznajte u nastavku!

Veliki petak

Veliki ili uskršnji post počeo je 3. marta i najduži je post u pravoslavnoj tradiciji. Traje 48 dana, odnosno do 19. aprila. Svaka nedelja sa sobom nosi određena pravila, a običaji u vezi sa Uskrsom počinju već tokom Velike nedelje, poslednje nedelje posta. Svaki dan u ovoj nedelji ima svoje ime i značaj, a posebno se izdvajaju Veliki četvrtak i Veliki petak.

Na Veliki četvrtak u većini domaćinstava farbaju se jaja (neki to rade i na Veliki petak), a prvo obavezno mora biti crveno – simbolizuje Hristovu prolivenu krv. Crveno jaje se čuva do sledećeg Uskrsa i naziva se čuvarkuća. Za čuvarkuću se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristila u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja. Čuvarkuća se koristila i za zaštitu useva, pa se često zakopavala u dvorište ili njivu.

Veliki petak predstavlja dan sećanja na stradanje i raspeće Isusa Hrista. Prema predanju, na taj dan Isus je bio suđen, mučen i razapet na krstu na Golgoti. Vernici se tog dana sećaju s tugom i poštovanjem, jer simbolizuje Hristovu žrtvu za spasenje čovečanstva.

Shutterstock

U pravoslavnoj crkvi, Veliki petak je dan strogog posta, što znači da se ne jede ništa životinjskog porekla, a mnogi se uzdržavaju čak i od ulja i vina. Liturgijski, tog dana se ne služi sveta liturgija, već se održavaju posebna bogosluženja – iznošenje plaštanice (pokrov koji simbolizuje Hristovo telo) i večernje službe sa čitanjem strasnih jevanđelja.

U narodu, Veliki petak je dan tišine, molitve i smirenosti. Veruje se da tog dana ne treba obavljati teške fizičke poslove, niti se veseliti. Takođe, mnoga narodna verovanja i običaji vezani su za Veliki petak, poput uverenja da voda tog dana ima lekovita svojstva, te se mnogi ritualno umivaju pre izlaska sunca.

Veliki petak nas podseća na značaj saosećanja, žrtve i nade – jer posle tuge Velikog petka dolazi radost Vaskrsa.

Običaji tokom Uskrsa

Ofarbana, šarena jaja mnogima su sinonim za Uskrs, posebno najmlađima. Mnogi narodi smatraju jaje simbolom rađanja novog života, a prema srpskoj narodnoj tradiciji, za njihovo farbanje tokom ovog praznika zadužena je domaćica kojoj mogu da se pridruže deca. Takođe, crvena boja jaja jedina se smatrala obaveznom.

Na trpezi je obavezna ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Prilikom kucanja, izgovara se Hristos vaskrse i Vaistinu vaskrse. Na Vaskrs valja ustati u ranu zoru, ali ne treba zaspati pre ponoći, jer će se, prema verovanju, u protivnom spavati celog leta i ništa se neće postići.

Postoje razni običaji koji se vezuju za ovaj praznik, a jedan od njih je da se na uskršnje jutro deca trljaju crvenim jajetom po licu da bi bila zdrava. Bio je zastupljen i običaj da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila, a posebna radost za decu je običaj koji se zove kupusanje gnezda. On podrazumeva da deca traže poklone koje ukućani za njih ostavljaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz priču da ih je tu doneo uskršnji zeka, na isti način na koji ih za Božić donosi Božić Bata.

Shutterstock

Jedan od običaja tokom Uskrsa je da se crveno jaje zakopa u bašti kada na njegovo mesto u kući dođe novo. Pričešće, koje se smatra od izuzetne važnosti nakon najdužeg posta, nekada se obavljalo i u prirodi. U Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem. U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka, drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali su se u vino. Svi ukućani su morali da piju tu komku, nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.

Na Vaskrs se jedu jagnjetina i govedina, jer jagnje simboliše samog Isusa i to je jedna od četiri simbolične životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i apostola Jovana Bogoslova. U nekim delovima Srbije, domaćice spremaju posebne lepinje u obliku venca s jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovržnjak, koje se razmenjuju s prijateljima.

Shutterstock

Svako ko taj dan dođe u kuću dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste.

Vaskrs, Uskrs ili Voskresenije?

Često budemo zbunjeni kada čujemo da neko kaže Hristos voskrese, a mi na primer govorimo Hristos vaskrse. Neretko smo u nedoumici da li je pravilno reći Vaskrs ili Uskrs, međutim, lingvistički je ispravno i jedno, i drugo.

Vaskrs je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.

Shutterstock

Voskresenije je ruskoslovenski oblik, i reč je o staroslovenskom jeziku ruske redakcije koji je danas jezik srpske crkve. Naime, srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik Srbi su sredinom XVIII veka zamenili ruskim crkvenim jezikom. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način – sa „o” u prvom slogu, pa se tako kaže – voskresenije, voskresnuti, voskrese.

Pravilno je reći i Uskrs, jer ta reč pripada srpskom narodnom jeziku. U pitanju je autentični izraz koji je u davna vremena nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama, piše Istorijski zabavnik.

Zbog čega se farbaju uskršnja jaja?

Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću, dok se bojenje jaja u kontekstu Uskrsa prvi put pominje u XII, a u Srbiji u XVI veku.

Postoje brojna narodna predanja u vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Po drugoj priči, piše Istorijski zabavnik, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: Hristos vaskrse, a sva jaja u korpi postala su crvena.

Shutterstock

Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.

U nekim delovima Šumadije, stari pričaju priču o ženama koje su bojenjem jaja spasile Isusu život od vojnika koji su ga jurili. Videle su Hrista kako beži, pa su, da bi ih omele, brzo ofarbale i išarale jaja. Vojnici su zastali u čudu, jer nikada ranije nisu videli takav običaj, a Isus je pobegao. Bog ih je tada blagoslovio, pa se jaja od tog dana farbaju.

Uskršnji običaji, bogati simbolikom i tradicijom, vekovima povezuju generacije. Ipak, iznad svega, Uskrs nas podseća na snagu vere, nade i obnove. U vremenu brzine i promena, upravo ti trenuci zajedništva i duhovne tišine vraćaju nas pravim vrednostima – ljubavi, praštanju i novom početku.

Naslovna fotografija: Shutterstock