Tamo gde je Kleopatra išla u šoping

Ne treba žaliti dan za obilazak ostataka drevnog maloazijskog grada Efesa, koji se nalazi na 17 kilometara od Kušadasija i isto toliko od mora.

Prema legendi, poslednja egipatska kraljica Kleopatra prvi put je ugledala lepog Rimljanina Marka Antonija kad je došla u Efes u šoping.

Istorija potvrđuje da su u antički grad Efes, centar Male Azije, brodovi iz celog poznatog sveta dovozili najluksuzniju robu. Tu trgovačku tradiciju sačuvali su i današnji stanovnici turskog grada Kušadasija, u koji se najviše dolazi zbog plaža i tirkiznog mora, ali i zbog šopinga u prostranom bazaru u centru grada i povoljnih cena na tradicionalnoj tekstilnoj pijaci sredom.

Istorija potvrđuje da su u antički grad Efes, centar Male Azije, brodovi iz celog poznatog sveta dovozili najluksuzniju robu 

Reka koja je pojela luku

Ipak, ne treba žaliti dan za obilazak ostataka drevnog Efesa, koji se nalazi na 17 kilometara od Kušadasija i isto toliko od mora. Kad se prošeta dugačkom i stubovima oivičenom Lučkom ulicom antičkog Efesa ne stiže se do luke, kao što se stizalo u vreme kad je grad bio mnogoljudan i slavan, već se izlazi na zelene poljane.

Nema više čuvene luke, u koju su stizali Egipćani i Persijanci, grčki filozofi i rimski generali. Širokom Lučkom ulicom ka gradu peo se i običan svet i Aleksandar Makedonski, Sveti Pavle, jevanđelista Jovan, pa i sama Bogorodica. Tokom vekova, reka Kajster na čijem ušću u Egejsko more je grad nastao, zasipala je zaliv, delta se pretvorila prvo u močvaru, a potom u plodnu zemlju. Bez luke i izloženi močvarnim boleštinama, stanovnici su se preselili na mesto oko kog je nastao današnji Kušadasi.

Efes je napušten, ali ga je možda baš to spaslo, tako da su arheolozi otkrili odlično očuvane zgrade, mermerom popločane ulice, reljefe i skulpture, hramove i druge građevine, uglavnom iz vremena Oktavijana Avgusta.

U rekonstruisanom amfiteatru akustika je zadivljujuća, pa su poslednjih godina tu koncerte održavale zvezde kao što su Sting, Elton Džon, Madona ili Pavaroti.

Mesto za promišljanje sveta

Ipak, najsjajniji dragulj Efesa je Celzijusova biblioteka, treća po veličini u antičkom svetu, posle čuvene aleksandrijske i one iz Pergama, u kome je izmišljen i po kome je nazvan pergament.

Iako izgrađena pod Rimljanima, biblioteka je bila čuvar helenističke duhovne tradicije, o čemu svedoče dobro vidljivi natpisi na grčkom. U Efesu je ceo život proveo i grčki filozof Heraklit, koji se i danas smatra ocem dijalktike, jer je izrekao ono čuveno Panta rei (Sve teče) i koji nas podseća da ne možemo u istu vodu reke zagaziti dva puta.

Da živimo u svetu neumitnih promena svedoči i svetilište koje se u organizovanim turama obično obilazi pre nego što se dođe u centralni deo Efesa.

Drevni Efes počiva na ženskom principu, od Amazonki i Artemide do Bogorodice

Samo jedan ogromni stub na čijem se vrhu gnezde rode i ostaci podnožja svedoče o Artemidinom hramu, koji je zbog veličine, ali i po broju ljudi koji su iz svih delova Mediterana dolazili da mu se poklone, smatran jednim od sedam svetskih čuda antike. Mermerna skulptura Artemide, koja simbolizuje plodnost i blagostanje, čuva se u Muzeju Efesa u obližnjem mestu Selčuk.

Kad se sa ostataka hrama pogled podigne ka bregu Ajasoluk, prvo se uočava krov Isa-begove džamije koja je, kad je podignuta, bila druga najveća džamija na svetu. Vrh brega opasan je zidinama koje je u 6. veku podigao vizantijski car Justinijan, kao i crkvu unutar zidina. Tim građevinama Justinijan je obeležio značajnu hrišćansku svetinju, mesto na kome je sahranjen aposotol Jovan. Tu, u Efesu, Jovan je napisao svoje Jevanđelje sa prvom rečenicom: „U početku beše Reč…”

Širokom Lučkom ulicom ka gradu peo se i običan svet i Aleksandar Makedonski, Sveti Pavle, jevanđelista Jovan, pa i sama Bogorodica 

Ženski princip u temelju grada

Koliko je Efes bio važan za prve hrišćane vidi se i iz njegovog čestog pominjanja u Novom zavetu. U njegovom amfiteatru propovedao je apostol Pavle, koji je tu proveo tri i po godine, a kad je otišao, uputio je Poslanicu Efešanima.

Koliko je Efes bio važan za prve hrišćane vidi se i iz njegovog čestog pominjanja u Novom zavetu

U efesku luku doplovili su Hristova majka Marija i najmlađi apostol Jovan, da bi se sklonili od progona posle njegovog raspeća. Danas, na brdu Bulbul, što znači slavuj, sedam kilometara od centralne zone Efesa, postoji kuća za koju se veruje da je u njoj Bogorodica provela deset poslednjih godina ovozemaljskog života.

Voda iz izvora kraj te kuće pretvorene u crkvu smatra se posebno delotvornom za žene koje ne mogu da imaju dece, pa po nju danas dolaze i hrišćani i muslimani.

Šetnja po Efesu i okolnim lokalitetima uverava nas da zaista sve teče i menja se. Jedino ženski princip ostaje u temeljima ovog grada, i to ne počinje sa Bogorodicom, niti sa Artemidom.

Efes, na kome su arheološka istraživanja daleko od završenih, bio je značajno mesto još u bronzano doba, a prema legendi, osnovale su ga Amazonke, žene-ratnice.

Ime su mu dale po gradu u svojoj postojbini, Kraljevstvu Arzava. Ime toga grada bilo je Apas, što znači Grad Majke boginje.