Sve blagodeti trudnoće i majčinstva
Kada je reč o psihološkim aspektima trudnoće treba istaći da je to period u kojem postoje velike mogućnosti za razvoj ličnosti
Malo je događaja u životu koji imaju veći emocionalni značaj od rođenja deteta. I nema važnijeg perioda za unapređenje mentalnog zdravlja i prevenciju mentalnih poremećaja, nego što je to generativni period.
Kada se žena ostvari kroz trudnoću, dobija, često sa nestrpljenjem priželjkivanu, društvenu potvrdu svoje ženstvenosti, jer neosporno je da ona postaje potpunija kroz dokaz sopstvene plodnosti.
Naime, psihologija ovih izvanrednih i fizioloških stanja posebno se može razumeti preko mobilisanja vlastitih objektnih odnosa (odnosi u primarnoj porodici) i psihoseksualnog razvoja žene od ranog detinjstva pa nadalje.
Zbog ovakve pojave, Sigmund Frojd je rekao da je trudnoća brza reaktivacija svih faza libida.
I u skladu s tim, razvoj majčinskih osećanja zavisi od smanjenja preostalih narcisističkih investicija (narcisistička osetljivost i ranjivost su ekstremno izražene) kroz mogućnost da svoju ženstvenost žrtvuje za svoje maternalno (porođaj i dojenje). Zapravo, smatra se da nije najveća „narcisistička povreda” svake žene kada ima tanka usta, kriv nos, male grudi ili ravnu zadnjicu, već je to nemogućnost da se ostvari u ulozi majke!
Trudnoća i porođaj nose u sebi elemente stvaralaštva
Izvor motivacije za materinstvo
U okviru biopsihosocijalnih modela zdravlja moguće je razumeti i fenomen trudnoće i izvora motivacije za materinstvo, jer je ono u osnovi trudnoće.
Neki manje jasni motivi su:
– želja da se preko deteta doživi snaga;
– da se produži doživljaj vlastite mladosti u funkciji odbrane od starenja.
Razlika između materinstva i želje za detetom
Uprkos želje za detetom, trudnoća je, iz više biopsihosocijalnih okolnosti, opterećenje, to je stres koji od organizma traži psihičko i fizičko savladavanje i prilagođavanje telesnim promenama, dok stavovi okoline i stalne obaveze mogu učiniti trudnoću ozbiljnim naporom!
U okviru biopsihosocijalnog modela zdravlja moguće je razumeti i fenomen trudnoće, kao i izvor motivacije za materinstvo. Trudnoća je „normalna kriza”, koja se javlja kod svake trudnice, ali pod povoljnim uslovima ona je kriza koja vodi SAZREVANJU!
To znači da za vreme trudnoće ličnost žene može postati zrelija i odgovornija, jer se zauvek gubi onaj apsolutni mir i bezbrižnost koje smo imali pre nego što smo postali roditelji.
Zato danas preovladava mišljenje da je trudnoća period u kojem postoje velike mogućnosti za razvoj ličnosti.
A šta je to što može ugroziti ravnotežu ličnosti?
– Neželjena ili neplanirana trudnoća.
– Naš emocionalni stav prema svojoj trudnoći.
Zato za period trudnoće kažemo da kao normalan psihofiziološki proces istovremeno predstavlja i izuzetno stanje u kome su sve, i fizičke i psihološke rezerve, kao i karaktetistike žene, u iskušenju.
Zašto su u iskušenju?
Smatra se da nije najveća „narcisistička povreda” svake žene kada ima tanka usta, kriv nos, male grudi ili ravnu zadnjicu, već je to nemogućnost da se ostvari u ulozi majke
Kada je reč o fizičkim karakteristikama (postojanje neke osnovne bolesti čiji se simptomi za vreme trudnoće mogu intenzivirati) – trudne žene nisu samo one koje su zdrave, mogu to biti i one koje imaju sistemske ili autoimune bolesti, dijabetes, kardiološke probleme…
I možda psihologiju žene i njenog materinstva možemo najbolje razumeti kroz fenomen „ugrožene trudnoće” i žene koja nastoji da tu trudnoću održi!
Trudnoća utiče:
– na stav žene prema samoj sebi;
– na stav prema svom partneru;
– na seksualnost žene.
Psihološke karakteristike
Pored svih promena koje trudnoća sobom nosi, najčešće se javlja simptom STRAHA:
– za sopstveni život (da se nešto ne iskomplikuje na porođaju);
– za zdravlje deteta (da se rodi zdravo dete);
– od pogoršanja osnovne bolesti;
– od gubitka ljubavi svog partnera (menja se izgled tela trudnice, pa je zato važna emocionalna podrška partnera za vreme trudnoće).
Želja za detetom
Svesna želja za detetom uvek ima svoje nesvesno psihičko značenje:
– intenzivna realizacija svoje ženske uloge;
– postizanje statusa odraslog i mesta u društvu;
– potvrda autentične ljubavi udvoje kroz potvrdu nove ljubavi (prema detetu) koja će obezbediti trajanje;
– potvrda razlike u odnosu na muškarce;
– potvrda da se dokaže svoja moguća plodnost;
– popravljanje braka u kome su se javile teškoće (a dete je lek);
– postizanje lične ispunjenosti;
– dete, kao simbol moći.
Beba zna sve, oseća sve! Ona nam gleda pravo u dušu, zna boju misli!
Šta nam donosi kraj trudnoće i porođaj?
Trudnoća i porođaj nose u sebi elemente stvaralaštva!
Kako će žena proći kroz ceo ovaj period zavisiće od socijalnih, psiholoških, kulturoloških faktora kojima je žena bila izložena pre i za vreme trudnoće, kao i šta očekuje od svog života.
Sam porođaj donosi božanski dar – bebicu!
Razgovarajte sa njom na način koji će jedino razumeti – jezikom nežnosti i dodira!
Beba zna sve, oseća sve!
Ona nam gleda pravo u dušu, zna boju misli! Bez pomoći govora!
Novorođenče je ogledalo koje odražava naš lik!
Na nama je da se pobrinemo da ne plače…