Kad sin peva ocu: O predstavi Mrki – nisam ti ispričao

Predstava Mrki – nisam ti ispričao Marka Janketića nastala je kao vrlo ličan i hrabar umetnički čin, kao pokušaj da se nastavi razgovor koji je prekinut smrću oca, velikog glumca Miše Janketića. I sama najava predstave išla je upravo u tom smeru, kao intimna ispovest sina koji ocu govori ono što nije stigao da kaže, uz temu muške ranjivosti, bez distance i bez skrivanja. Predstava je premijerno izvedena u MTS dvorani 27. marta, a već pre premijere izazvala je veliko interesovanje publike.

I baš zato su očekivanja bila velika. Mnogi su verovatno došli da čuju ono najteže i najvažnije – šta sin ima da kaže ocu kada oca više nema. Da čuju ono neizgovoreno. Ono što boli. Ono što čovek često nosi u sebi celog života, a nikada ne uspe da izgovori na vreme.

Međutim, utisak posle predstave je da Marko Janketić nije otišao do kraja tim putem. Umesto duboko otvorenog, ogoljenog razgovora sa ocem, publika je više dobila niz biografskih podataka, porodičnih uspomena i fragmenata iz života, nego potpuno razotkrivenu unutrašnju ispovest. To, naravno, ne znači da predstava nema emociju. Ima je. Ali ostaje osećaj da je u najvažnijim tačkama zastala tačno tamo gde je mogla da postane zaista velika.

Možda je baš u tome i njena istina. Lako je napisati da je ovo predstava o muškoj ranjivosti. Teže je zaista biti ranjiv pred punom salom. Janketić je i sam u intervjuu rekao da je to njegov način da nastavi nedovršen razgovor sa ocem i da veruje da će taj čin biti lekovit i za njega i za publiku. Istovremeno je naglasio da na sceni ne govori kroz lik, već kao sin, bez skrivanja iza uloge.

Ali između namere i ostvarenja nekada ostane prostor koji umetnik još ne može da pređe. Upravo zato ova predstava deluje kao važan pokušaj, možda čak i kao prvi korak, a ne kao konačno suočavanje. Kao da je Marko prišao vrlo blizu onome što ga zaista tišti, ali nije imao snage, ili još nije došlo vreme, da to izgovori do kraja.

Ipak, ono što se ne može osporiti jeste njegov izvođački kvalitet. Marko Janketić na sceni drži pažnju, ima harizmu, meru i glumačku sigurnost. Njegovo prisustvo je snažno, a u trenucima kada peva, predstava kao da dobija dodatnu dubinu i slobodu. Tu kao da nestaje stega priče i pojavljuje se nešto neposrednije, istinitije i emotivnije.

Poseban kvalitet predstavi daje Kurina trio, koji je od početka zamišljen kao ravnopravan deo scenskog jezika. U najavama i reakcijama posle premijere isticana je upravo njihova virtuoznost i neobična muzička kombinacija, kroz koju muzika ne prati samo emociju nego je produžava i pojačava. To se na sceni zaista oseća. Kurina trio ne služi kao ukras, već kao jedan od glavnih razloga zbog kojih predstava ima ritam, atmosferu i dušu.

Zato je Mrki – nisam ti ispričao predstava koja zavređuje pažnju, čak i kada nije onakva kakvu smo možda očekivali. Nije to do kraja ispričana ispovest. Nije ni potpuno otvorena rana. Ali jeste gledljiv, emotivan i pošten scenski pokušaj da se dotakne jedna od najtežih tema – šta ostaje između oca i sina kada vreme za razgovor prođe.

Ova predstava će gotovo sigurno imati uspeha. Ne samo zbog imena Miše i Marka Janketića, već zato što publika prepoznaje kada na sceni postoji stvarna emocija, čak i onda kada nije do kraja artikulisana. A Marko je, možda i nesvesno, otkrio još nešto – da ponekad čovek ne može sve da kaže, ali može da otpeva.

Predstavu je režirala Anđelka Stević Žugić, Markova drugarica sa klase, koja se i sama oprobala u monodrami Šta me opet snađe.

Gledaoci predstave dobili su i knjigu – leksikon simboličnog naziva Tata, ispričaj mi – koja nije zamišljena kao klasičan prateći materijal, već kao intiman gest, darovan prijateljima i kolegama kao uspomena na premijerno veče, ali i kao tiha inicijativa za nešto mnogo važnije. Ideja je jednostavna, ali snažna – pokrenuti lanac razgovora sa onima koji su nam najbliži, pre nego što postane kasno, pre nego što nas navika podrazumevanja ostavi bez odgovora na pitanja koja nikada nismo postavili. Dizajn knjige je radio fenomenalni Nikola Velicki, čiji prepoznatljiv stil i crteži sami za sebe nose jednu magičnu emociju, a tekst priredila Nina Radojčić.

Naslovna fotografija – plakat za predstavu mrki nisam ti ispričao © mts dvorana