Krznar, zanat koji izumire: Svedok vremena u kome su bunde bile sinonim za eleganciju

Kada pomislimo na bunde, verovatno prva misao budu elegantne dame iz osamdesetih godina, koje su svojim odevnim komadima predstavljale i stalež kome su pripadale. Mnoge od nas, zasigurno, nasledile su bundu od svojih majki, baka, prabaka, i nikada nismo doveli u pitanje njen kvalitet. Nekako se podrazumeva da je kvalitetna, a to što je stara više od 20‒30 godina, samo joj daje dodatnu čar, ukoliko je pravilno očuvana.

Nekada je, kažu mnogi, sve bilo prirodnije, pa su tako i bunde bile od pravog krzna, a postojale su i zanatlije koji su ih kreirali i popravljali. Krznara u Beogradu nije ostalo mnogo, kako nam je rekao Tomica Pešterac, još njih trojica-četvorica. A kada oni odu u penziju, njihovi sinovi neće nastaviti porodični biznis, što znači da će se jedan deo istorije izgubiti u mašineriji modernog vremena.

„Sinovi neće nastaviti porodični posao, ali ne žalim zbog toga. Završili su fakultete, imaju dobre poslove, a ovaj zanat se polako gasi. Nije više kao nekada, promenilo se mnogo stvari, drugačije su i mušterije”, rekao je jedan od poslednjih krznara u Beogradu za portal To Sam Ja.

Krznar preko 40 godina, zanat naučio od oca

Tomica je krznar preko 40 godina, tačnije, od 1983. godine. Tada je imao 20 godina i počeo je da uči zanat od svog oca. Posle 7-8 godina, učenik je nadmašio profesora koji je otišao u penziju i preuzeo radnju. Od tada do danas, u centru Beograda, energičan i veoma prijatan krznar popravlja bunde.

Nekada ih je i pravio po želji mušterije, međutim, sada su to uglavnom popravke. U vreme kada su krznari bili stacionirani u centru prestonice i kada je bunda bila poseban deo odevne kombinacije, moglo je lepo da se živi od tog zanata.

Tomičin otac je posle rata počeo da uči zanat od braće Antić, kod jednog od njih je došao sa 14 godina i započeo svoj put. Prvobitno je bio šegrt, zatim kalfa i na kraju majstor. Svoje znanje preneo je svom sinu, koji bi sada svoje umeće i podelio s nekim, ali za tim nema interesovanja.

„Čak nema ni interesovanja da dođe neko sa strane da ga obučim zanatu. Za to bi svakako trebalo vremena, jer se uči celog života. Ali da se savladaju osnovne stvari, da drži izvod, naprstak i da šije za mašinom, otprilike bi trebalo tri-četiri godine”, kaže Tomica.

Bunde traju preko 30, a koriste se najmanje 120.000 godina

„Kupiću nešto kvalitetno i trajaće mi više godina, da ne žalim novac”, rečenica je koju ste sigurno nekada izgovorili ili čuli. Takav je slučaj i s bundom od pravog krzna, uglavnom traju preko 20 godina.

„Meni mušterije donose bunde koje su nasledile od babe, stare preko 30 godina. Ona može da traje, ali vremenom koža truli, dok dlake neće toliko propasti. Vidi se po dlaci da se lomi, sama dlaka ostane ista, ali koža truli i onda počne da se cepa. Verovatno može da se zakrpi, ali ne može mnogo da se spasi”, objasnio nam je Tomica.

Krznarska mašina

Krzno spada u jedan od najstarijih oblika odeće i smatra se da ga ljudi širom sveta koriste najmanje 120.000 godina. Dokumentovani dokazi o krznu kao znaku društvenog statusa postoje još pre 2.000 godina, kada su drevni egipatski vladari i sveštenici nosili kožu leoparda.

Potražnja za pravim krznom i kožom opada na globalnom nivou

Posla za krznare je sve manje, a tome je najviše doprineo globalni aktivizam za zaštitu životinja, smatra Tomica. U prilog tome govori i činjenica da vodeći brendovi kao što su Gucci, Stella McCartney, Givenchy, Calvin Klein, Ralph Lauren i Michael Kors podržavaju ideju o nekorišćenju prirodnog krzna.

Alternative prirodnom krznu doživele su procvat početkom 20. veka, što je stvorilo tenziju u industriji odeće, jer su proizvođači veštačkog krzna počeli da proizvode imitacije i dobro zarađuju.

Fotografija: Naprstak za šivenje je drugačiji za muškarce i žene: kod žena je zatvoren, a kod muškaraca otvoren jer oni iglu “guraju” sa strane

„Cela Evropa polako se okreće veštačkom krznu i svi veliki kreatori koji su nekada imali krzno, izbacuju ga”, kaže on. Dodaje i da su danas drugačije i mušterije, da nema srednjeg sloja, te da su uglavnom aktivne mlađe žene i devojke koje svoje odevne kombinacije sve češće potražuju preko interneta.

Fotografija: Primer korišćenja igle pri šivenju

Kod njega najviše dolaze dame srednjih godina i starije, ali pojave se i one mlađe.

Fotografija: Krzno se seče posebnim žiletom i tehnikom: mora biti malo u vazduhu, kako se dlaka ne bi oštetila prilikom sečenja

Na pitanje šta se najviše nosi i traži, kaže da se poslednjih 15‒20 godina najviše koristi nerc.

Fotografija: Staromodan način ukucavanja eksera, sada je čekić zamenio poseban “pištolj”

„Najčešće su jaknice i bundice, dugačke bunde se slabije traže. Nisu jake zime, a i nisu praktične, jer skoro sve žene sada voze, pa je nezgodno nositi je u kolima. Uglavnom se traže kratke jakne”, rekao nam je Tomica.

Fotografija: Kalup za pravljenje kape

Zaštita životinja doprinela smanjenju posla

Najveće svetsko tržište krzna 1970. godine bila je Nemačka, a pet godina kasnije Međunarodna federacija za trgovinu krznom zabranila je upotrebu krzna ugroženih vrsta kao što su određene vrste lemura i medveda, pume, snežnog leoparda, crnog pantera, leoparda, jaguara, tigra, geparda, činčile…

Organizacije za zaštitu životinja tokom 1980-ih godina stavile su u fokus upotrebu životinjske kože, dok je ujedno i potražnja za krznom opadala. Primera radi, u Velikoj Britaniji i Holandiji zabranjeno je gajenje životinja u svrhu proizvodnje krzna.

Tomica je ispričao da su ranije, kada su se pravile bunde, u Nemačkoj kupovali tablu koju su Grci sastavili, donesu je u Srbiju, pokažu je mušterijama, uzmu meru i počnu sa stvaranjem odevnog komada. Njegov otac je nekada, kao i on sada, radio sa plemenitim krznom.

Novinarki je pokazao razne modele bundi i ručno pravljenih kapa i pojasnio od čega je koje krzno, ali i kako se šta od alata koristi. Radi s jagnjećim, običnim, i astraganom – takođe jagnjeće, ali se računa kao plemenita ovca, jer se gaji samo zbog krzna.

Šta ćemo ako nestanu zanati?

Tokom razgovora stigli smo i do teme – šta ćemo ako nestanu zanati? Saglasili smo se da do toga dolazi zbog sve veće urbanizacije.

„Turci i Kinezi sada prave neke detalje, sve se kombinuje. Dosta je perjanih jaknica, dok klasične bunde polako izlaze iz upotrebe. Nekada su se nosile kada se ide na slavu ili u pozorište, nisu se nosile na posao. Uz to, mlađe žene i devojke više se oblače sportski”, smatra Tomica.

Fotografija: Tomica poseduje i sertifikat da može da proizvodi odevne predmete od prirodnog krzna i kože

Skupo krzno, kao što su cobl i činčila, sve je ređe, a sve češći su vizori na kapuljačama. Iako bunda sa skupim krznom nije za svaki dan, Tomica kaže da nerc može da se nosi svakog dana, ali da žene to izbegavaju zbog zaštite životinja.

Fotografija: Malo drugačija mapa sveta: mesta gde su živele određene životinje, zbog proizvodnje krzna

Ipak, nije mu žao što se porodični posao neće nastaviti, jer je, kako kaže, posla sve manje, a troškovi su sve veći.