Some picture

Karl Uve Knausgor ili kako je nastajao najveći selfi na svetu

Zato što je pretvorio ljuštenje krompira, menjanje pelena i bes što je zarobljen kućnim poslovima u ozbiljne književne teme, za norveškog pisca rekli su čak da piše kao žena

Predrasuda kako ljudi danas ne čitaju „debele” knjige srušila se kao kula od karata pred njegovim šestotomnim romanom od 3.600 strana! Karl Uve Knausgor, ili norveški Prust, kako ga zovu, samo u domovini, koja ima oko pet miliona stanovnika, prodao je 450.000 knjiga. Vrlo brzo, njegov roman Moja borba preveden je na skoro sve svetske jezike i postao apsolutni hit. Pošto roman predstavlja detaljnu autobiografiju, kritičari su ga nazvali najvećim selfijem na svetu.

Porodica i prijatelji toliko su bili zgroženi onim što je napisao, da su već nakon prva dva toma prestali s njim da razgovaraju

Muškarac bez samopouzdanja

Međutim, uvek ima neko međutim! Za razliku od čitalaca i kritičara, Knausgorova porodica i prijatelji toliko su bili zgroženi onim što je napisao, da su već nakon prva dva toma prestali s njim da razgovaraju, a neki su čak hteli i da ga tuže. Bili su uvređeni što je i o njima pisao tačno onako kako je bilo. Tako je Knausgor pokazao koliko su ljudi licemerni kad tvrde da žele istinu i samo istinu.

U početku, najviše polemike izazvao je njegov opis smrti oca alkoholičara. Pod pritiskom stričevih ogorčenih reakcija, Karl je u jednom trenutku pomislio da je možda ipak preterao, da je njegovo sećanje na očev kraj subjektivno, ali mu se onda javila jedna od očevih profesionalnih negovateljica koja je pročitala knjigu i rekla da je u stvarnosti bilo još gore.

U mladosti, otac je bio autoritativan i vrlo strog, tipičan muškarac svoje generacije, zbog čega se Knausgor kroz adolescenciju borio sa problemom niskog samopouzdanja. U školi, deca su ga zvala „ženskica”.

Misli na decu

Osim o odrastanju, Knausgor je krajnje otvoreno pisao i o svom braku sa književnicom Lindom Bustrem i o njihovo četvoro dece

Osim o odrastanju, Knausgor je krajnje otvoreno pisao i o svom braku sa književnicom Lindom Bustrem i o njihovo četvoro dece. Pisao je o mukama roditeljstva, o potrebi da bude negde drugde dok bebi menja pelene, zbog čega su ga neki feministički krugovi oštro napali. Laknulo mu je, kaže, tek kad mu je njegova majka rekla da zbog takvih osećanja uopšte nije poseban. „Najdosadnija stvar koju sam radila u životu bila je odgajati tebe”, rekla mu je iskreno.

Upravo zbog toga, Siri Hustvet, književnica udata za kolegu pisca Pola Ostera, u jednom eseju napisala je: „Knausgorov detaljan opis domaćeg života, ljuštenja krompira i menjanja pelena, neprijateljskih osećanja koja gaji prema deci koju voli i njegov bes što je zarobljen i usisan kućnim obavezama ne pripada ničemu toliko koliko ženskom narativu.” Zbog toga je Siri zaključila: „Knausgor piše kao žena.”

Uspeh prva dva dela romana sručio je medijsku lavinu na Knausgorovu porodicu i prijatelje. „Čekali su ih ispred njihovih kuća. To je bilo kao eksplozija”, seća se Karl. Kad je izašao četvrti tom, majka, koja ga je do tada podržavala, rekla mu je: „Sad je dosta, molim te, prestani. Misli na decu.”

Otvoreno o psihičkim bolestima

„Najdosadnija stvar koju sam radila u životu bila je odgajati tebe”, rekla mu je iskreno majka

Supruga Linda, i sama pisac, nije mu zamerala što je u knjigu stavio sve detalje njihovog zajedničkog života. Međutim, novonastala tenzija aktivirala je njen urođeni bipolarni poremećaj. Posle nekoliko ozbiljnih epizoda, morala je da bude hospitalizovana. Karl kaže da mu je najteži dan u životu bio kad je odveo decu u bolnicu da vide Lindu. Kad se vratio kući, seo je da piše o tome. Plakao je dok je pisao, ali kad je napisano odneo izdavaču, on mu je rekao: „Osećanja su ostala u tebi, ali nisu na papiru.”

Linda se oporavila i izašla iz bolnice, pa je i sama napisala zbirku priča o svojoj bolesti i o tome snimila dokumentarni film. Oboje su smatrali da je važno otvoreno govoriti o psihičkim bolestima, jer su one prisutnije nego što smo spremni da priznamo.

Par se 2016. ipak razišao. Kad danas Knausgora pitaju da li je vredelo sve to sa najvećim selfijem na svetu, on odgovara: „Onda bih odgovorio ne, jer je knjiga izazvala tako mnogo bola. Sada, mislim da jeste vredelo, jer stvari koje su onda izgledale veoma opasne, sada više ne izgledaju tako.”

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *