Kad on u godinama postane otac – aplauz, a za ženu – topli zec

Priroda je bila malo blagonaklonija prema muškarcima, pa eto, mogu da budu i sedi, i ne baš mladi, i da nemaju problema u ostvarivanju roditeljstva

Nije više vest da je pas ujeo čoveka, nego… Moglo bi i tako da se počne. Nije više vest da je žena rodila u nekim godinama kada se mislilo da joj to neće poći od ruke, već da je muškarac, dobrano sedih vlasi i dobrano zašao u godine, postao otac . Bilo je takvih i ranije, znamo iz sfere kulture, pre svega. Valjda su umetnici bili slobodniji i slobodoumniji, pa su se upuštali u lepotu, ali i avanturu roditeljstva.

Odluku o roditeljstvu donose roditelji, oba po mogućstvu. Savremeno doba danas se više čudi vrlo mladim roditeljima nego onim starijim. Postalo je normalno da žene žele da prvo ispune svoje živote uspehom zasnovanim na školovanju i vrednom radu, omoguće sebi i deci solidne uslove za život, krov nad glavom i dovoljno drugih stvari neophodnih za izbegavanje stresa, tenzija, straha.

Bilo je vremešnih očeva i ranije, znamo iz sfere kulture, pre svega. Valjda su umetnici bili slobodniji i slobodoumniji, pa su se upuštali u lepotu, ali i avanturu roditeljstva

Nekada je prvorotka bila žena od 28 godina, a sada je ta granica pomerena. Žene su uspele da se izbore za svoje pravo na odluku o tome kada će postati mame, dovoljno stabilne, zrele i moćne, da bez neophodnog stresa podižu svoju decu.

Pošto roditeljstvo podrazumeva bar minimalno učešće muškarca, valja reći da starosna granica postajanja ocem za njih nikada nije postojala. Bilo je vrlo mladih tata koje su izazivale osmeh, radovanje, nekada, retko istini za volju, čuđenje. Muškarci, konačno, nemaju ono što se zove biološki sat, a priznajem da me ovaj termin prilično nervira. Nerviranje ide iz toga što okolina zna da bude nemilosrdna prema ženama koje ne misle da treba da rađaju sa 20 godina.

Okolina se poziva na biološki sat, nemanje više vremena, a šta ako ne bude mogla kad bude htela, zanemarujući činjenicu da neke žene ulažu maksimalan napor da dođu do potomstva i da nisu u obavezi da o tome obaveste sve koje znaju. Eto, zbog toga me nervira, zbog nepoštovanja prava na privatnost svake žene.

Nije retkost da u medijima vidite senzacionalnu, bar tako mediji tvrde, vest da je neka žena rodila dete posle pedesete. Svako od nas ima pravo na lični stav o tome koje godine predstavljaju ne starosnu nego razumnu granicu za stvaranje potomstva. Ali, podvlačim, lični stav! Niko nema pravo da osuđuje, prosuđuje, komentariše, cokće i ko zna šta još radi, ovim povodom. Kada su muškarci u pitanju, takva vest nikada nije senzacionalna nego vrlo zanimljiva, uglavnom duhovita i podržavajuća. Složiću se s tim da niko nema prava da komentariše očinstvo, niti godine oca. Priroda je bila malo blagonaklonija prema muškarcima, pa eto, mogu da budu i sedi, i ne baš mladi, i da nemaju problema u ostvarivanju roditeljstva.

Svako roditeljstvo je izazov, lep, uzbudljiv, naporan i odgovoran. Svaki roditelj želi da učestvuje u podizanju deteta, njegovom odrastanju, sazrevanju, možda čak i u njegovom ostvarivanju roditeljstva. Divno je biti baba ili deda, imati svu moguću radost u odrastanju, uz mnogo manje odgovornosti koje prati roditeljstvo.

Međutim, roditeljstvo zahteva još nešto – fizičku izdržljivost. Da vas samo podsetim na nespavanja, zubiće koji rastu, temperaturice za koje ne znamo odakle su, puzenje, otkrivanje utikača (o, radosti), prohodavanje uz ideju da ako od ovoga ne pukne kičma, nikada neće, prva odvajanja, vrtiće, polazak u školu… Ne zanemarimo i trčanja po parkovima, učenje deteta da pliva, roni, vozi trotinet, bicikl, rolere, skejt, klizaljke.

Ipak, najvažnije je da roditelj, ma u kojim godinama bio, bude topao, podržavajući, predvidljiv, konstantan za dete, utočište koje je uvek tu

Neka mi samo neko kaže kako je to sitnica. Nije sitnica, znamo svi, a znamo i koliko je bilo i još uvek jeste, naporno. Ali, što rekli naši stari (da ne kažem naše babe), neka su oni nama živi i zdravi.

U tom svetlu razmišljam i o naporu koji mora da je intenzivniji kada su roditelji stariji. Lakše se umore, pa se onda osećaju krivim, porede se sa mlađim roditeljima, strahuju za to da li će biti dovoljno zdravi i spremni da podignu dete.

Ipak, najvažnije je da roditelj, ma u kojim godinama bio, bude topao, podržavajući, predvidljiv, konstantan za dete, utočište koje je uvek tu. Godine se onda ne broje, ali ih ipak treba imati u vidu.