Ljubi ga majka, a ćerka će se već sama snaći
Borimo se za jednakost, ali ima majki koje lakše nešto dopuste sinovima nego ćerkama. Valjda misle da je muško ipak muško, makar imalo samo jednu godinu. Tada ni on sam ne zna kog je pola, ali mama najbolje zna
Da li ste primetile da je ova rečenica najčešće u muškom rodu? Retko ćete je čuti u ženskom. Kao da majke ne ljube i žensku decu. Zbog čega je to baš tako? Mame su mame, uvek mame, samo mame i kao takve pristaju na sve, ili gotovo sve što njihovi sinovi smisle i realizuju.
Ne baš retko, čak i za neku grešku, promašaj ili neuspeh, reći će „ljubi ga majka”. Kao da je to sasvim dovoljno pokriće za njihovo dete. Ne samo zbog onog „ga”, nego se muška deca, spram tradicije i nekih psihoanalitičkih objašnjenja, lakše „provuku” kod majki. Mnogo toga je komplikovanije kada su ženska deca u pitanju. Ćerkama se više zabranjuje, malo više vodi se računa o društvenim konvencijama, vaspitanju, manirima, da upotrebim jednu starovremensku reč. Verujem da se mnoge žene sada mršte, smatrajući da i ja zastupam tu tezu. Ne, nikako! Samo kažem kako jeste, što iz života, a još više iz bogate prakse. Za istu učinjenu stvar dečaku će biti oprošteno, dobiće neku manju grdnju, pa i kaznu, a devojčici će se odmah ići na osećanje krivice.
Ćerkama se više zabranjuje, malo više vodi se računa o društvenim konvencijama, vaspitanju, manirima
Kao da su devojčice otpornije na ovo osećanje od dečaka. A nisu. Naprotiv! Mnogo suza, vremena, energije, života, potroše na to da ovo osećanje sputaju, zaustave, ignorišu. Ne ide baš lako. Borimo se mi za jednakost, ali ima majki koje ipak lakše nešto dopuste sinovima nego ćerkama. Valjda misle da je muško ipak muško, makar imalo samo jednu godinu. Tada ni on sam ne zna kog je pola, ali mama najbolje zna.
Kontakt sa realnošću
Da se vratimo na „ljubi ga majka”. To je višeznačna poruka. Prvo, jedna je majka. Drugo, u tom trenutku je to baš upravo ono dete na koje se poruka odnosi. Treće, dete koje „ljubi majka” raste kao pobednik, ima osećanje moći, uspeha, voljenja. To je zaista divno i apsolutno pomaže u razvoju. Osim, osim… ako ne postoje granice. Taj neko ko raste bez granice, završi kao ne baš preterano srećna osoba. Nikada ništa nije dovoljno dobro, lepo, pametno, umešno, moćno, bogato, okrepljujuće, umirujuće… Postaviti granicu znači pomoći detetu da odraste uz ljubav, ali i uz saznanje šta je realnost. Znamo da nekada baš i nije najlepša, ali živimo u toj realnosti. To, naravno, ne znači da je maštanje zabranjeno, da nema ideala, zanosa. Naprotiv. Samo, ako izgubimo kontakt sa realnošću, kako ćemo imati o čemu da maštamo, na primer?
Postaviti granicu znači pomoći detetu da odraste uz ljubav, ali i uz saznanje šta je realnost
„Ljubi ga majka” je simpatično kada pričamo o mališi, đačiću, pa onda o onom izdžikljalom momku sa po kojom bubuljicom, potom studentu. Prestaje da bude simpatično kada se radi o baš zrelom čoveku, uz to još i nečijem partneru, nekad već i ocu. Milozvučna reč onda postaje teret. Zamislite sad mladog čoveka, glavu porodice, kome za vreme nedeljnog ručka gde on „drži banku”, majka kaže „Jao što mi je pametan, ljubi ga majka”. Nemojte da se smejete, nije baš za smejanje, više je za brigu o tome koliko će ga oni koji su za stolom i dalje gledati kao odraslog i zrelog. Jer za mamu su sinovi uvek i do kraja deca. Kažu „moj mali”, a „mali” ima bar dva metra visine i jedno 40 godina. Ne može majka ni da ga dohvati, a kamoli poljubi.
„Ljubi ga majka” je simpatično kada pričamo o mališi, đačiću, pa onda o onom izdžikljalom momku sa po kojom bubuljicom, potom studentu
Pristanak da se partner infantilizuje
To „ljubi ga majka” može i te kako da nervira onoga ko živi sa ljubljenim sinom. Ako taj neko ne želi da uđe u konflikt s njegovom majkom, što nije uvek baš jednostavno, izgleda da mora da pristane i na to da se partner infantilizuje. Ne znam kome je pri tome neprijatnije, tom nekom, partneru, okolini… Majci nije. Ona jedina razume šta se sve krije iza te reči.
To „ljubi ga majka” može i te kako da nervira onoga ko živi sa ljubljenim sinom
Krije se strepnja dok ga je nosila, radost što se rodio živ i zdrav (pu, pu, da ne čuje zlo), što je izrastao u tako velikog, pametnog, dobrog, humanog i lepog čoveka. Kriju se sve neprospavane noći, pa i one kada je majka bauljala ne bi li zaspao. Navikavanje na nošu, odrana kolena od učenja da se ovlada biciklom, padanja sa ljuljaške, učenja da pliva, plakanje kada je krenuo u vrtić, polazak u školu i diku porodičnu na fotografiji sa učiteljicom, samo su neka od sećanja. Pa učenje velikih i malih slova, matematike, poznavanja prirode i društva, sviranja na blok flauti iz muzičkog, umazani rukavi od bojica sa likovnog… ima toga još. Potom, mala matura, pa velika, pa „imamo i mi studenta”. Onda, eto svih suza zbog neuzvraćenih ljubavi i sreća zbog uzvraćenih. Potom veridbe, svadbe, novi član porodice prema kojoj valja biti pažljiv, to je njegov izbor. Onda, ako je sreće, eto novog „ljubi ga majka” stvorenjca u životu.
Drage moje, čuvajte „ljubi ga majka”, ali čuvajte i svoje ćerke koje će sutra biti nečije mame
Zato, drage moje, čuvajte „ljubi ga majka”, ali čuvajte i svoje ćerke koje će sutra biti nečije mame. Ne zbog budućih mama, nego zbog toga što zaslužuju mnogo više. Niko vam nikada neće biti bliži i niko nikada neće bolje razumeti koji teret, odgovornost i radost je donelo roditeljstvo. Pa da promenimo u „ljubi je majka”. Baš lepo zvuči.