Cveće za terasu – koje je najlepše cveće za vašu terasu?

Cveće za terasu je najlepši način da ukrasite svoj balkon šarenim bojama i napravite ga omiljenim mestom za provođenje vremena. Veliki izbor cveća sa sobom donosi i večitu dilemu:

Kako izabrati pravo višegodišnje cveće za terasu?

Pošto ne možemo da zasadimo baš svako cveće koje nam se dopadne bitno je dobro osmisliti cvetnu oazu – odabrati i uskladiti vrste i boje balkonskog cveća, kako bismo postigli željenu atmosferu na terasi.

U nastavku teksta saznajte koje to vrste cveća se slažu jedne sa drugim, koje je najpoznatije dvorišno i balkonsko cveća, kao i njihove karakteristike.

O čemu sve treba misliti prilikom odabira cveća za terasu?

Osim o izgledu samog cveća i postavljanja pitanja da li vam se određena vrsta sviđa ili ne, potrebno je razlišljati i o ostalim stvarima kako biste bili sigurni da je odabrano cveće zaista odgovarajuće za vašu terasu.

Vodite računa o količini svetlosti kojoj je vaša terasa izložena – da li je na direktnom suncu ili u polusenci, ako i da li je tokom celog dana izložena sunčevim zracima ili samo u određenom periodu. 

Takođe, potrebno je voditi računa o vremenskim uslovima – da li je terasa zaštičena od vetra, kiše i snega, kao i o položaju same terase da li je na južnom,  zapadnom ili pak severnom ili istočnom delu.  U odnosu na veličinu, oblik i raspored vašeg balkona, odredite da li vam je potrebno cveće koje se sadi u žardinjeru ili saksijsko cveće za terasu.

Tek kada precizno odredite uslove koje vaša terasa pruža potrebno je pronaći cveće kojem baš ti uslovi i odgovaraju.

Kako uklopiti različite vrste cveća na balkonu?

Za vrtove je lepo odabrati lavandu kao ivicu, a iza nje posaditi bele ruže stablašice. Zanimljive su i leje ili bordure sa begonijama ili kadificama, koje se mogu posaditi ispred žbunova. Ove vrste cveća mogu da se koriste za pravljenje slika u travnjaku, dok je za velike saksije, na primer, pogodan lepi jova.

Tako da se nešto od ovih vrtnih ideja može primeniti ukoliko vaša terasa zauzima veliki prostor ili je pak krovna.

Osim crvene kaliope, čarobno izgledaju ciklama muškatle, obične ili viseće – one se odlično slažu sa tamjanikom, koja dodaje malo zelenila u žardinjeru. Tamjanika se odlično kombinuje i sa hortenzijom.

Baštenski karanfili (karanfilići) sade se sami i tu se možemo igrati sa bojama, na primer dva ružičasta i jedan beo. Verbena, minđušica ili bela nevesta su idealne za saksije koje se stavljaju na visoke stalke i raskošno padaju.

Koje je najlepše cveće za terasu?

Iako su ukusi različiti i svako cveće je lepo na svoj način, postoje određene vrste cveća koje najbolje uspevaju na terasama. Predložićemo vam samo neke od njih.

Ukrasna koprivica – saksijsko cveće za terasu šarenih listova

Ukrasna koprivica (Coleus blumei) je biljka dekorativnih listova poreklom je iz Indije. Ako želimo nove nijanse i kombinacije, ona je idealan izbor, zbog šarenih listova, bakarne, smeđe, karmincrvene ili zelene boje. Za dobar rast zahteva redovno zalivanje, svetlost i umerenu prehranu.

Preporučuje se povremeno zakidanje vrhova i cvetova, jer nisu mnogo dekorativni i da ne bi neuredno rasli. Za one koji imaju vrt  dobra je za bordure, čarobne rondele ili cvetnjak poput mozaika.

Vres – žbunasto cveće za terasu

Vres (Calluna vulgaris) nosi naziv od grčke reči kallynein što znači čistiti, jer se od njega mogu praviti metle. To je zimzeleni, polegli žbun visine do jedan metar, koji ima veoma razvijen korenov sistem. I sadi se u velike saksije.

Pupoljci su sitni, sa brojnim ljuspama, a grančice su gusto pokrivene lišćem. Inače, cvetovi su u gustim grozdastim cvastima. Umereno je zelena i dobro podnosi i sunce i senku. Ovo višegodišnje cveće za terasu može da prezimi zimu bez zaštite.

Begonija – prolećno cveće za terasu

U našim baštama i na terasama jedna od čestih biljaka je begonija (Begonia semperflorens) koju baštovani zovu i bombonica ili devojačko srce. Vrlo je zahvalna za gajenje, ne zahteva preterano navodnjavanje, ali osetljiva je na hladnu vodu.

Ima mesnate listove, odlično podnosi letnju žegu i sunce, naročito crvenolisna begonija. Ako se koristi prehrana, cvetovi će celog leta biti intenzivnih boja. Boje variraju od bele, preko crvene, do ružičaste. Ove biljke cvetaju do prvih mrazeva. Inače, begonija simboliše dug život i zdravlje.

Kadifica – višegodišnje cveće za terasu

Kadifica (Tagetes erecta) je raširena po celom svetu, a potiče iz toplijih krajeva Amerike. Pripisuju joj se lekovita svojstva, pa se navodi kako sok od nje leči ubode pčela i osa, a ulje opekotine i rane. Idealna je za leje, a na terasi se kombinuje sa zelenim rastinjem. Ipak, ovo cveće pogodnije je za bordure ili pravljenje slika u cvetnjacima.

Raste do 20 centimetara u visinu. Voli sunce i redovno zalivanje, a treba je povremeno prehraniti zbog boje cvetova. Deo gde je zasađena u grupi, zbog uglavnom narandžastih cvetova, može delovati plameno, mada ima i kadifica sa žutim i belim cvetovima. Cveta do ranih mrazeva.

Prkos – zeljasto cveće 

Prkos (Portulaca grandiflora) potiče iz Argentine, Brazila i Urugvaja. Veoma je otporna i raskošna biljka. Dobro podnosi sunce, toleriše sušu, ali kada je veoma toplo, zemljište bi ipak trebalo da bude vlažno, jer ima plitak koren.

Pošto ova biljka proizvodi mnogo semena i odlično se razmnožava, treba pripaziti da ne postane invazivna. Listići ove zeljaste biljke odlično zadržavaju vlagu, a cvetovi su živih boja – roze, ciklama, crveni, žuti, beli, pa i narandžasti.

Grmolika hrizantema – najlepše jesenje balkonsko cveće

Margareta ili grmolika hrizantema (Leucanthemum vulgare) je biljka poreklom iz Evrope i Azije, ali danas je rasprostranjena širom sveta. Klasična margareta je bela, a hibridne sorte mogu biti roze, narandžaste i ljubičaste boje. Središnji deo je žuta glavica koja kod nekih hibrida može biti mrka ili boje latica.

Voli sunce i da bi otvorila cvetove potrebni su joj direktni sunčevi zraci, a zemlja mora uvek biti vlažna. Poželjno ju je prehranjivati da bi imala više cvetova i lepšu boju. Divna je i u baštama i na terasama, a možemo i da je uberemo kako bismo ukrasili dom.

Prezimiće ako je unesemo u zatvoren prostor, a na proleće orežemo i iznesemo napolje. Ova biljka se često koristi za dekorisanje automobila i prostora prilikom venčanja, jer se veruje da boja njenih cvetova ima posebno značenje – bela je simbol večne ljubavi, a žuta skrivene simpatije.

Baštenski karanfil – meditersko cveće

Baštenski karanfil (Dianthus caryophyllus), poreklom je sa Mediterana, lepo miriše i ukrašava terase i vrtove. Neke sorte ove biljke cvetaju sve do oktobra, ali se po cvetanju moraju orezivati. Ima ih raznih boja: roze, crvene, bele, žute. Zahtevaju sunčano i delimično senovito mesto, dobro drenirano zemljište, a ne vole preteranu vlagu.

Tamjanika – ukrasno i lekovito cveće

Tamjanika (Plectranthus sp), koja se još naziva sveta petka ili erika, ima izbojke koji mogu da porastu do dva metra, padaju i izgledaju fantastično. Ona se divno kombinuje sa nekom cvetnicom. Listovi su joj jajasti i dekorativni, zeleno-beli. S obzirom na to da ima jak korenov sistem, bitno je prilikom sađenja napraviti rastojanje između biljaka.

Ima miris koji podseća na tamjan, a potiče od aromatičnih ulja, pa insekti beže od nje, naročito moljci. Za ovo cveće bitno je da zemlja bude uvek vlažna, a inače dobro podnosi sunce i senku.

Petunije – omiljeno balkonsko cveće 

Petunije (Petunia hybrida ili Petunia atkinsiana) su cveće koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Naročito je prekrasna surfinija, dobijena ukrštanjem raznih sorti petunija u Japanu. Ove biljke bogato cvetaju celog leta, a viseće grane mogu se spuštati i do jedan i po metar.

Ove biljke imaju jak korenov sistem, pa je dobro da se sade u duboke saksije. Vole sunce, ali uspevaju i u senci. Treba ih redovno zalivati odstajalom vodom, međutim osetljive su na višak vode. Povremeno ih treba nahraniti da bi više cvetale.

Minđušica – poreklom sa Kariba

Minđušica (Fuchsia hybrida) je bila omiljeno cveće naših baka, a potiče sa Kariba. Idealno je da bude na stalku na nekom senovitom mestu. Cveće podseća na zvončiće ili minđušice koje vise sa grančica.

Crveno-ljubičaste i crveno-narandžaste nijanse otpornije su na vrućinu od belih i ljubičastih. Osim hladovine, ovo cveće voli zalivanje i orošavanje odstajalom vodom. Može da prezimi na prohladnom mestu, na 10–12 stepeni Celzijusa.

Lepi jova – prolećno cveće za terasu

Lepi jova (Impatiens walleriana) je biljka koja predstavlja simbol majčine ljubavi. Naziva se još i vodenika, jer ima sočnu stabljiku ispunjenu vodom. Lepi jova otkriven je u istočnoj Africi i to na ostrvu Zanzibar, a veoma liči na vinku (Catharantheus roseus) sa Madagaskara.

Ove dve atraktivne biljke cvetaju celog leta, cvetovi su im ljupki, pljosnati i raznovrsnih boja, od roze, preko crvene i ljubičaste, do bele. Lepi jova se lako održava i stvara ugodnu i smirujuću atmosferu. Posebno dekorativno izgleda u kaskadnim gredicama, postolju od metala na koje se saksije ređaju jedna ispod druge i prave lepe cvetne stubove.

Najbolje uspeva u polusenci i traži zalivanje, ali i po letnjoj vrućini dovoljno ga je zalivati oko tri puta nedeljno, uz povremenu prehranu. Ako naraste, treba odseći vrhove, što će pospešiti bujnost i cvetanje. S druge strane, vinka voli sunce, a zaliva se tek kada se zemlja prosuši. Postoji žbunasta i padajuća. Treba je prehranjivati da bi stalno cvetala.

Verbena – puzavica u žardinjeri

Verbena (Verbena officnalis), predivo cveće za vrtove i žardinjere, potiče iz Južne Amerike i Azije. Ima ružičaste, plave, ljubičaste, bele ili šarene cvetove. Grmolika verbena ukrašava vrtove, kamenjare ili gredice, terase, a puzave su božanstven ukras, ako ih pustimo da „padaju”.

Voli sunčano ili senovito mesto i prehranjivanje. Ne voli preterano zalivanje – zaliva se samo kada se zemlja prosuši. Biće bogatije cvetovima ako ih orezujemo. Slična ovoj „padajućoj” formi je biljka koja se kod nas zove bela nevesta, ali ona ima isključivo sitne bele cvetiće.

Pelargonija – muškatle različitih nijansi

Atraktivna muškatla (Pelargonia sp.), ili kako se još naziva pelargonija, gotovo da je postala simbol Beograda, pošto je omiljena ukrasna biljka na prozorima i terasama prestonice Srbije.

Naziv biljke potiče od grčke reči pelargos, što znači roda, jer njen cvet podseća na kljun ove ptice. Poreklom je iz južne Afrike. Ne zahteva posebne tretmane i održavanje. Prema starom verovanju, muškatla donosi sreću, naročito crvena koja se smatra zaštitnim cvetom, jer simbolizuje dobro zdravlje.

Zaliva se čim se zemlja osuši pri vrhu i to najbolje ujutru, ali je bitno da lišće ostane suvo. Dobro je staviti kompost oko biljke i povećati prehranu.Muškatle podnose i sunce i hlad. Treba otklanjati suve delove i orezivati ih da bi dobro cvetale. Postoje standardne muškatle, bujne crvene kaliope, kao i predivne viseće forme raznih boja: ciklama, šarene, ljubičaste, crvene i bele.

Proleće je ove godine zakasnilo i oživljavanje balkona, terasa, prozora i bašti malo je odloženo, ali čim je granulo sunce, rasadnike i pijace preplavilo je raznovrsno cveće, a šetnja kroz šarene leje stavila nas je pred dilemu – kako izabrati pravi cvetni aranžman za naš kutak.

Pošto ne možemo da zasadimo baš sve što nam se dopada, bitno je da dobro osmislimo našu cvetnu oazu, odaberemo cvetne vrste i uskladimo boje, da bismo postigli ugodnu atmosferu i uživali u pogledu na nju cele sezone.

Slike u travnjaku

Za vrtove je lepo odabrati lavandu kao ivicu, a iza nje posaditi bele ruže stablašice. Zanimljive su i leje ili bordure sa begonijama ili kadificama, koje se mogu posaditi ispred žbunova. Ove vrste cveća mogu da se koriste za pravljenje slika u travnjaku, dok je za velike saksije, na primer, pogodan lepi jova.

Osim crvene kaliope, čarobno izgledaju ciklama muškatle, obične ili viseće – one se odlično slažu sa tamjanikom, koja dodaje malo zelenila u žardinjeru. Tamjanika se odlično kombinuje i sa hortenzijom.

Begonija, koju baštovani zovu i bombonica ili devojačko srce, vrlo je zahvalna za gajenje

Baštenski karanfili (karanfilići) sade se sami i tu se možemo igrati sa bojama, na primer dva ružičasta i jedan beo. Verbena, minđušica ili bela nevesta su idealne za saksije koje se stavljaju na visoke stalke i raskošno padaju.

Veliki izbor – slatke muke

Ukrasna koprivica (Coleus blumei) dekorativnih listova poreklom je iz Indije. Ako želimo nove nijanse i kombinacije, ona je idealan izbor, zbog šarenih listova, bakarne, smeđe, karmincrvene ili zelene boje. Za dobar rast zahteva redovno zalivanje, svetlost i umerenu prehranu. Preporučuje se povremeno zakidanje vrhova i cvetova, jer nisu mnogo dekorativni i da ne bi neuredno rasli. U vrtu je dobra za bordure, čarobne rondele ili cvetnjak poput mozaika.

Tamjanika, poznata i pod nazivima sveta petka ili erika, ima izbojke koji padaju i mogu da porastu do dva metra

Vres (Calluna vulgaris) nosi naziv od grčke reči kallynein što znači čistiti, jer se od njega mogu praviti metle. To je zimzeleni, polegli žbun visine do jedan metar, koji ima veoma razvijen korenov sistem. Pupoljci su sitni, sa brojnim ljuspama, a grančice su gusto pokrivene lišćem. Inače, cvetovi su u gustim grozdastim cvastima. Umereno je zelena i dobro podnosi i sunce i senku. Može da prezimi zimu bez zaštite.

U našim baštama i na terasama jedna od čestih biljaka je begonija (Begonia semperflorens) koju baštovani zovu i bombonica ili devojačko srce. Vrlo je zahvalna za gajenje, ne zahteva preterano navodnjavanje, ali osetljiva je na hladnu vodu. Ima mesnate listove, odlično podnosi letnju žegu i sunce, naročito crvenolisna begonija. Ako se koristi prehrana, cvetovi će celog leta biti intenzivnih boja. Boje variraju od bele, preko crvene, do ružičaste. Cveta do prvih mrazeva. Inače, begonija simboliše dug život i zdravlje.

Kadifica (Tagetes erecta) je raširena po celom svetu, a potiče iz toplijih krajeva Amerike. Pripisuju joj se lekovita svojstva, pa se navodi kako sok od nje leči ubode pčela i osa, a ulje opekotine i rane. Idealna je za leje, a na terasi se kombinuje sa zelenim rastinjem. Ipak, pogodnija je za bordure ili pravljenje slika u cvetnjacima.

Raste do 20 centimetara u visinu. Voli sunce i redovno zalivanje, a treba je povremeno prehraniti zbog boje cvetova. Deo gde je zasađena u grupi, zbog uglavnom narandžastih cvetova, može delovati plameno, mada ima i kadifica sa žutim i belim cvetovima. Cveta do ranih mrazeva.

Prkos (Portulaca grandiflora) potiče iz Argentine, Brazila i Urugvaja. Veoma je otporna i raskošna biljka. Dobro podnosi sunce, toleriše sušu, ali kada je veoma toplo, zemljište bi ipak trebalo da bude vlažno, jer ima plitak koren. Pošto ova biljka proizvodi mnogo semena i odlično se razmnožava, treba pripaziti da ne postane invazivna. Listići ove zeljaste sukulente odlično zadržavaju vlagu, a cvetovi su živih boja – roze, ciklama, crveni, žuti, beli, pa i narandžasti.

Margareta ili grmolika hrizantema (Leucanthemum vulgare) poreklom je iz Evrope i Azije, ali danas je rasprostranjena širom sveta. Klasična margareta je bela, a hibridne sorte mogu biti roze, narandžaste i ljubičaste boje. Središnji deo je žuta glavica koja kod nekih hibrida može biti mrka ili boje latica.

Voli sunce i da bi otvorila cvetove potrebni su joj direktni sunčevi zraci, a zemlja mora uvek biti vlažna. Poželjno ju je prehranjivati da bi imala više cvetova i lepšu boju. Divna je i u baštama i na terasama, a možemo i da je uberemo kako bismo ukrasili dom.

Prezimiće ako je unesemo u zatvoren prostor, a na proleće orežemo i iznesemo napolje. Često se koristi za dekorisanje automobila i prostora prilikom venčanja, jer se veruje da boja njenih cvetova ima posebno značenje – bela je simbol večne ljubavi, a žuta skrivene simpatije.

Baštenski karanfil (Dianthus caryophyllus), poreklom je sa Mediterana, lepo miriše i ukrašava terase i vrtove. Neke sorte cvetaju sve do oktobra, ali se po cvetanju moraju orezivati. Ima ih raznih boja: roze, crvene, bele, žute. Zahtevaju sunčano i delimično senovito mesto, dobro drenirano zemljište, a ne vole preteranu vlagu.

Klasična margareta je bela, a hibridne sorte mogu biti roze, narandžaste i ljubičaste boje

Puzavice u žardinjerama

Tamjanika (Plectranthus sp), koja se još naziva sveta petka ili erika, ima izbojke koji mogu da porastu do dva metra, padaju i izgledaju fantastično. Ona se divno kombinuje sa nekom cvetnicom. Listovi su joj jajasti i dekorativni, zeleno-beli. S obzirom na to da ima jak korenov sistem, bitno je prilikom sađenja napraviti rastojanje između biljaka.

Ima miris koji podseća na tamjan, a potiče od aromatičnih ulja, pa insekti beže od nje, naročito moljci. Za ovu biljku bitno je da zemlja bude uvek vlažna, a inače dobro podnosi sunce i senku.

Petunije (Petunia hybrida ili Petunia atkinsiana) nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Naročito je prekrasna surfinija, dobijena ukrštanjem raznih sorti petunija u Japanu. Bogato cvetaju celog leta, a viseće grane mogu se spuštati i do jedan i po metar. Imaju jak korenov sistem, pa je dobro da se sade u duboke saksije.

Vole sunce, ali uspevaju i u senci. Treba ih redovno zalivati odstajalom vodom, međutim osetljive su na višak vode. Povremeno ih treba nahraniti da bi više cvetale.

Minđušica (Fuchsia hybrida) je bila omiljeno cveće naših baka, a potiče sa Kariba. Idealno je da bude na stalku na nekom senovitom mestu. Cveće podseća na zvončiće ili minđušice koje vise sa grančica. Crveno-ljubičaste i crveno-narandžaste nijanse otpornije su na vrućinu od belih i ljubičastih. Osim hladovine, ovo cveće voli zalivanje i orošavanje odstajalom vodom. Može da prezimi na prohladnom mestu, na 10–12 stepeni Celzijusa.

Lepi jova (Impatiens walleriana) simbol je majčine ljubavi. Naziva se još i vodenika, jer ima sočnu stabljiku ispunjenu vodom. Lepi jova otkriven je u istočnoj Africi i to na ostrvu Zanzibar, a veoma liči na vinku (Catharantheus roseus) sa Madagaskara.

Ove dve atraktivne biljke cvetaju celog leta, cvetovi su im ljupki, pljosnati i raznovrsnih boja, od roze, preko crvene i ljubičaste, do bele. Lepi jova se lako održava i stvara ugodnu i smirujuću atmosferu. Posebno dekorativno izgleda u kaskadnim gredicama, postolju od metala na koje se saksije ređaju jedna ispod druge i prave lepe cvetne stubove.

Najbolje uspeva u polusenci i traži zalivanje, ali i po letnjoj vrućini dovoljno ga je zalivati oko tri puta nedeljno, uz povremenu prehranu. Ako naraste, treba odseći vrhove, što će pospešiti bujnost i cvetanje. S druge strane, vinka voli sunce, a zaliva se tek kada se zemlja prosuši. Postoji žbunasta i padajuća. Treba je prehranjivati da bi stalno cvetala.

Verbena (Verbena officnalis), predivna cvetnica za vrtove i žardinjere, potiče iz Južne Amerike i Azije. Ima ružičaste, plave, ljubičaste, bele ili šarene cvetove. Grmolika verbena ukrašava vrtove, kamenjare ili gredice, a puzave su božanstven ukras, ako ih pustimo da „padaju”. Voli sunčano ili senovito mesto i prehranjivanje.

Lepi jova i vinka izgledaju veoma slično, ali on potiče iz Zanzibara i voli polusenku, a ona je sa Madagaskara i uživa na suncu

Ne voli preterano zalivanje – zaliva se samo kada se zemlja prosuši. Biće bogatije cvetovima ako ih orezujemo. Slična ovoj „padajućoj” formi je biljka koja se kod nas zove bela nevesta, ali ona ima isključivo sitne bele cvetiće.

Atraktivna muškatla (Pelargonia sp.), ili kako se još naziva pelargonija, gotovo da je postala simbol Beograda, pošto je omiljena ukrasna biljka na prozorima i terasama prestonice Srbije.

Naziv pelargonija potiče od grčke reči pelargos, što znači roda, jer njen cvet podseća na kljun ove ptice. Poreklom je iz južne Afrike. Ne zahteva posebne tretmane i održavanje. Prema starom verovanju, muškatla donosi sreću, naročito crvena koja se smatra zaštitnim cvetom, jer simbolizuje dobro zdravlje.

Zaliva se čim se zemlja osuši pri vrhu i to najbolje ujutru, ali je bitno da lišće ostane suvo. Dobro je staviti kompost oko biljke i povećati prehranu.

Naziv pelargonija (muškatla) potiče od grčke reči pelargos, što znači roda, jer njen cvet podseća na kljun ove ptice

Muškatle podnose i sunce i hlad. Treba otklanjati suve delove i orezivati ih da bi dobro cvetale. Postoje standardne muškatle, bujne crvene kaliope, kao i predivne viseće forme raznih boja: ciklama, šarene, ljubičaste, crvene i bele.