Život je pun izazova

Primećujem da se sve više, kada se govori o životu uopšteno, govori o životnim lekcijama koje treba da naučimo. Došli smo na ovaj svet da učimo razne lekcije. Pa nas obaveštavaju da nosimo, donosimo i prenosimo karmu. Šta god to i za koga tačno značilo.

Govori se o prošlim životima. O DNK nasleđu vekovima unazad. O kolektivnom svesnom i nesvesnom.

Zovu me drugarice na neke vikend-rituale, takozvane „ritrite”. Psihološke radionice. Povezivanje sa sobom, sa precima, sa ovima i sa onima.

Ja nemam vremena, zatečena sam. Malo nemam ni para za te akcije. Malo sam i škrta, a i nepoverljiva.

Otvoreno mi je srce. Stvarno to mislim. Bog je jedan.

Život je pun izazova. Učimo da ga volimo šta god da nam donesu dan i noć.

Nego, ništa mi nije jasno!? Od na brzinu pravoslavaca već smo budisti?!

Od slave do joge u tri koraka.

Mislim, ne insistiram, samo pitam.

Sve ovo pišem sa velikom nadom da sam te predviđene lekcije savladala. Da sada, kao i moj mozak, i moja duša ide olakšana i obučena da ne živi život pun grešaka i pogrešnih odluka.

Da li izdaje neko neku potvrdu? Ima li neko direktnu vezu sa svevišnjim, da pita kako stojimo kao narod?

Do tada, predlažem Novi zavet za lektiru. Dosta tema je pokriveno ovim štivom.

Za spas duša naših, kuvam kućni recept za ćuretinu sa mlincima. Uz kompoziciju sina Johana Štrausa: Die fledermaus overture.

Gospode Isuse Hriste sine Božiji, pomiluj nas.