Moje poreklo: uljana lampa sa Jupiterom i slikom orla

Moram da primetim da se uvek vodi kontroverzna rasprava kada pomenem svoj haplotip E1b1b i poreklo koje ne potiče od Slovena, ali nema veze ni sa Turcima.

Novogodišnji poklon koji sam dobio pre osam godina toliko mi se dopao da sam ga istetovirao ispod vukova koji predstavljaju pretke kojima znam ime i gde su živeli.

Tako imam Miloša, Stevana, Kostadina, Nenada, Vujadina, pa onda dolazim ja, pa moja ćerka Nina i unuke Lola i Anika. Kako sam već napisao u predgovoru jedne moje knjige – aristokratski je znati svoje poreklo. I zaista, zahvaljujući Y-hromozomu, ne samo da sam saznao odakle potiču moji preci, već i moji potomci koji nemaju Y-hromozom mogu da imaju ideju o svom poreklu.

Koliko imena predaka znamo

Da biste svi lakše razumeli, moramo da se podsetimo malo biologije i setimo se mitoze i mejoze ili, da pojednostavim, mejoza je deobni proces tokom koga nastaju polne ćelije jer dolazi do redukcije hromozomskog materijala sa 46 (diploidni broj) hromozoma, koje svako od nas ima, na 23 (haploidni broj) hromozoma.

Tako nastaju polne ćelije, odnosno jajne ćelije i spermatozoidi. Smanjenje broja hromozoma na polovinu je jako važno jer, tokom oplođenja, omogućava spajanje spermatozoida i jajne ćelije koji imaju po 23 hromozoma i stvaranje zigota koji ima 46 hromozoma (ponovo dobijamo diploidan broj). I, ako se rodi dečak, on ima 46 XY genotip za razliku od devojčice koja ima 46 XX. Taj Y-hromozom, osim što daje karakteristike muškom polu, predstavlja jedinstvenu vezu sa svim precima muškog pola. Smatra se da se ne menja mnogo i da je isti vekovima unazad.

Problem je što mi uglavnom ne znamo imena svojih predaka. Ja eto znam sve do petog kolena. A da li to vas zanima i koliko znate?

Skoro objavljen članak u časopisu Cell pod nazivom „Genetska istorija Balkana od rimske granice do seobe Slovena” , pomogao je da postane jasnija inače komplikovana priča o poreklu naroda na ovom prostoru.

Već prva slika pokazuje da su ljudi na Balkan došli iz različitih pravaca i da samim tim imaju različito poreklo, ne računajući one koji su bili autohtoni narodi, koji su tu živeli.

Ilustracija iz članka.

Kako piše na mnogim sajtovima Y-hromozom DNK čini da se haplogrupe međusobno razlikuju po nepromenljivim delovima Y-hromozoma koji ostaje isti iz generacije u generaciju.

Haplogrupe se obeležavaju slovima abcede od A do R, a potom brojevima i malim slovima, da bi mogle da se razlikuju. Kao što je rečeno, nepromenjeni Y-hromozom sve muškarce vodi do prapretka svih ljudi koji je simbolično nazvan Adam.

Oni koji žele više da saznaju mogu da detaljnije pogledaju ovde.

DNK centar za genetiku

A oni koji žele da otkriju svoju haplogrupu mogu da odu do DNK centra za genetiku ili Biološkog fakulteta i jednostavnim brisem bukalne sluznice dobiju svoju haplogrupu. Osobe ženskog pola mogu najlakše da proniknu u svoje poreklo indirektno, ako se odredi haplogrupa njihovog oca ili brata, jer je direktno određivanje mnogo složenije i vezano je za mitohondrijalnu DNK.

Stručnjaci iz obe institucije, dr Dušan Keckarević sa Biološkog fakulteta i dr Bojana Panić iz DNK centra za genetiku, članovi su naučnog saveta koje još čine: dr Ivica Todorović iz Etnografskog instituta SANU, dr Miloš Timotijević iz Narodnog muzeja u Čačku i Borisav Čeliković, urednik biblioteke „Koreni” sa zadatkom da kroz „Srpski DNK projekat” sprovedu istraživanja o našem poreklu.

	I2a	I1	R1a	R1b	J2	E1b1b
	Dinarski	Vikinzi	Sloveni	Kelto-germanski	Levant (Mediteran)	prvi farmeri
Albanija	12	2	9	16	20	27,5
Austrija	7	12	19	32	9	8
BH Bošnjaci	53,5	4	18	3,5	5	9
BH Hrvati	71	0	12	2	1	9
BH Srbi	32,5	7,5	20	3,5	9	17,5
Bugarska	20	4	17	11	11	23,5
Hrvatska	37	5,5	24	8,5	6	10
Češka	8,5	7,5	33	28	4	6,5
Kipar	4	0,5	3,5	9,5	29	24,5
Engleska	2,5	14	4,5	67	4	2
Francuska	3	8,5	3	58,5	6	7,5
Nemačka	1,5	16	16	44,5	5	5,5
Grčka	9,5	3,5	11,5	15,5	23	21
Mađarska	16	8,5	29,5	18,5	7	8
Severna Italija	1	7	4,5	49,5	10	11
Sardinija	37,5	0	1	18,5	9	9,5
Kosovo	2,5	5,5	4,5	21	17	47,5
Makedonija	23	3	13,5	12,5	14	21,5
Crna Gora	29,5	6	7,5	9,5	9	27
Norveška	0	31,5	25,5	32	1	1
Rumunija	28	3,5	18	15,5	14	14
Rusija	10,5	5	46	6	3	2,5
Srbija	34	8	18	6	9	15
Slovenija	20,5	9	38	18	3	5
Švedska	1,5	37	16	21,5	3	3
Turska Anatolija	4	1	7,5	16	24	11

Tabela. Najčešće Y-haplogrupe u Evropi

Na internetu postoji mnogo tabela koje pokazuju osnovne haplogrupe u Evropi. Prema jednoj od njih, jasno je vidljivo da Srbi vode poreklo od slovenskih naroda, autohtonih stanovnika Balkana, različitih osvajača – Kelta, Gota i da nemaju gotovo nikakvog dodira sa Turcima.

Zašto su mi bliski Zidan i Karavađo

Teza o genetičkoj sličnosti Srba i Turaka je ovim potpuno oborena. Moja haplogrupa E1b1b ukazuje da moji preci dolaze iz severoistočne Afrike, Južnog Mediterana i Kosova. Iako imam već puno anegdota, neću nijednu izneti, sem činjenice da su mi bliži Zinedin Zidan i Karavađo nego neko slovenskog porekla.

Suštinski, mi nismo bliski Rusima, iako smo tako učeni ili bi to neki želeli, jer poistovećuju ideološku sa genotipskom bliskošću. Definitivno smo bliži narodima bivših jugoslovenskih republika, kao i Grčke, Mađarske, Slovačke. U grobnici mojih dalekih predaka je pronađena uljana lampa sa izgraviranim Jupiterom i orlom, jeli su pretežno biljnu hranu i morske plodove. Iako se ne zna da li su bili pretežno vojnici, robovi, trgovci ili migranti, doselili su se na Balkan i tu ostali.

Rasprostranjenost haplogrupe E1b

I opet smo se, zahvaljujući nauci, približili istini, koja pokazuje da jedan narod nema iste gene, već da u svakom postoji mešanje različitih haplotipova.

Međutim, današnje razlike među narodima su napravljene naknadno, verski i politički, i nažalost dovode samo do sukoba.

Verujemo da bi bilo mnogo više mira i razumevanja kada bismo svi znali svoje poreklo.