Tri za groš – budite otporni na dugu i mračnu zimu kao smireni Norvežani

Iskustva Norvežana iz polarnog kruga pomažu Evropi da se pripremi za period s manjkom serotonina i mogući novi talas pandemijskog zatvaranja

Čak i ako nismo Englezi, razgovori o vremenskim prilikama nisu samo prazne priče. Već prve jesenje kiše su nas oneraspoložile. A duga zima, sa mogućim novim talasom pandemijskog zatvaranja, tek čeka Evropu.

Psiholog Kari Libovic sa Stanforda ponudila je rezultate svog nedavnog istraživanja o tome kako duga i mračna zima utiče na raspoloženje ljudi, koje je obavila u Norveškoj, u gradu Tromse, koji se nalazi na samo sto kilometara od Arktičkog kruga, gde polarna noć traje od sredine novembra do sredine januara. Mnogi svetski mediji preneli su ova zaista neočekivana saznanja.

Prvi iznenađujući rezultat bio je da raspoloženje i zadovoljstvo životom kod ovih ljudi sasvim neznatno varira tokom godine, dok je u većini drugih zemalja uočeno da kratki zimski dani izazivaju letargiju i loše raspoloženje, koje kulminira sezonskim afektivnim poremećajem. Smatra se da to ima i biološku osnovu, jer se zimi snižava nivo serotonina koji je odgovoran za regulaciju raspoloženja.

Tada kod osetljivijih osoba mogu da budu neophodni antidepresivi i terapija. Kako je onda moguće da kod stanovnika Tromsea toga nema, a oni u najmračnijem periodu dobijaju samo tri sata indirektne sunčeve svetlosti dnevno?!

Jačanje psihološke otpornosti

Dugogodišnja lokalna istraživanja pokazala su da se u tom periodu ne povećava ni broj mentalnih bolesti, a problemi sa spavanjem povećani su samo neznatno, iako tri meseca nema ni izlaska, ni zalaska sunca. U čemu je njihova tajna?

U specifičnom stanju svesti ili majndsetu, ustanovila je Kari Libovic. Norvežani se ne boje svoje zime, jer su prema njoj razvili psihološku otpornost.

Kari Libovic decenijama je izučavala kako ljudi reaguju na stresne događaje i ustanovila je da se oni koji nepovoljne periode shvate kao izazov i priliku za učenje i adaptiranje, uspešnije bore i brže oporave nego oni koji se fokusiraju na opasne aspekte – mogućnost da ne uspeju, da se osramote ili razbole.

Psiholog Kari Libovic sa Stanforda ponudila je rezultate svog nedavnog istraživanja o tome kako duga i mračna zima utiče na raspoloženje ljudi

Mnoge terapijske metode zasnivaju se na jačanju psihološke otpornosti kako bi čovek svoj stresni događaj preformulisao na konstruktivniji način. Želeći da proveri da li isti mehanizam leži i u osnovi psihološke otpornosti na polarnu zimu kod stanovnika grada Tromse, Libovic je osmislila „skalu stanja uma u zimskom periodu”. Krajnji rezultat je potvrdio da su oni koji su zimu videli kao uzbudljivu priliku da rade i uživaju prolazili s visokim nivoom zadovoljstva životom i opšteg mentalnog zdravlja.

Što severnije, to pozitivnije

Želeći da proveri da li isto važi i za stanovnike drugih mesta istog klimatskog kruga, autorka istražavanja došla je do zapanjujućeg rezultata: stanovnici deset stepeni severnijeg Svalbarda imali su pozitivniji majndset od stanovnika Tromsea, ali su zato ovi bili pozitivniji od stanovnika devet stepeni južnijeg Osla. Libovic je zaključila da je pozitivan stav najveći baš tamo gde je i najpotrebniji.

Obični ljudi Tromsea čak nisu razumeli zašto ne bi uživali u zimi. A kad bi počeo da pada sneg, to je bio signal da idu napolje, a ne da ulaze u kuću. Za razliku od njih, Britanci, koji zimu smatraju surovim godišnjim dobom, na najavu mogućeg novog kućnog zatvaranja odmah su povećali kupovinu dodatnih grejalica, peći i kamina. Tako je istraživanje potvrdilo interakciju između kulture čiji smo deo i mentaliteta ili majndseta koji iz toga izrasta.

Iznenađujući rezultati pokazali su da raspoloženje i zadovoljstvo životom kod ovih ljudi sasvim neznatno varira tokom godine

Libovic je, takođe, na svoje čuđenje, primetila da je u okruženju pozitivnih Norvežana i njen lični majndset počeo da se menja. Uživala je u šetnjama sa lampom u ruci da bi sebi osvetlila put i umesto da kuka za suncem, uviđala je lepotu mekog pejzaža u sumaglici.

Mada većina ljudi misli da ne voli zimu, zapravo se radi o subjektivnom uverenju koje može da se promeni, kad jednom shvatimo da nad trenutnim stanjem svesti možemo da imamo kontrolu.

Nema lošeg vremena

Nešto od ovoga važi i za naš odnos prema pandemiji, iako, naravno, promena majndseta nije univerzalni lek i njime se ne može izbrisati strah od bolesti, od gubitka najmilijih ili od ostanka bez posla. Ipak, ako na vreme usvojimo pozitivan zimski majndset, moguće zatvaranje biće manje stresno.

Obični ljudi Tromsea čak nisu razumeli zašto ne bi uživali u zimi. A kad bi počeo da pada sneg, to je bio signal da idu napolje, a ne da ulaze u kuću

Mnoge metode kojima Norvežani savladavaju svoju zimu mogu da se primene i u pandemiji – druženje na otvorenom, piće u bašti kafića uz vatru i ćebence, ili zimski bioskop na otvorenom. Uostalom, norveška izreka glasi: Nema lošeg vremena, ima samo neodgovarajuće odeće.

I kod aktivnosti u zatvorenom već smo uočili da mali koraci daju najbolje rezultate. Psihološka strategija aktivne borbe mnoge ljude spasla je od najgoreg scenarija, a najotporniji su uspevali da i u krizi prepoznaju potencijalne prilike.

U okruženju pozitivnih Norvežana i lični majndset psihološkinje Libovic počeo je da se menja

Istraživači ističu da nije cilj da se situacija zašećeri ili da se poriču teškoće. Ne možemo se praviti da bolest ne postoji, kao što se ni stanovnici Tromsea ne pretvaraju da sija sunce.