Some picture

Presvucimo raspoloženje na naučnoj osnovi

Ako smo tokom izolacije makar samo pomislile da nalakiramo nokte najcrvenijim lakom koji imamo, dokazale smo kako boje utiču na našu svest i raspoloženje

Plava smiruje, crvena je strasna, zelena opušta, crna je mračna, bela je nevinost. To već znamo. Svako može da ispriča bar neki doživljaj koji potvrđuje teoriju da boje utiču na naše raspoloženje. Na primer, stavimo korpicu sa narandžama na sto i soba sine. Ako smo tokom dugih dana izolacije makar samo pomislile da nalakiramo nokte najcrvenijim lakom koji imamo, takođe smo dokazale kako boje utiču na našu svest i raspoloženje. Posle više sati rada za kompjuterom, najbolje se odmorimo posmatranjem zelenih krošnji u parku. Posle dana u kome je bilo konflikta ili teških reči, roze pidžama biće najbolja uteha, jer je ta boja sinonim za nežnost.

Značenje boja velikim delom je povezano sa tradicijom, ili kako je Karl Gustav Jung govorio, sa našim kolektivnim nesvesnim. On je ustanovio da postoje neka univerzalna, ali i neka specifična značenja boja. Na primer, danas belu boju vezujemo za venčanicu i sve što ona simbolizuje, ali zapravo, prva žena koja se udala u čisto beloj haljini bila je engleska kraljica Viktorija sredinom devetnaestog veka. Tek posle toga običaj se proširio po celoj Evropi i Americi. Pre toga, devojke na svim meridijanima udavale su se u haljinama jarkih boja.

Žuta popravlja raspoloženje

Žuta i narandžasta doživljavaju se kao najveselije, jer podsećaju na sunce, zaključak je istraživanja eksperta za boje Leatris Ajsman. Ona je na uzorku od nekoliko hiljada ljudi ispitivala doživljaj žute boje. „Kad bilo kom detetu ponudite kutiju bojica, ono će posegnuti za žutom”, kaže Ajsman i tvrdi da žuta sigurno popravlja raspoloženje.

Žuta i narandžasta doživljavaju se kao najveselije, jer podsećaju na sunce

Psiholog Kerol Kančir, autorka knjige Usudite se da promenite posao i život, tvrdi da uz žutu i narandžastu i zelena boja može da pospeši naše dobro raspoloženje. Naročito bi sada, u uslovima kada strah od bolesti još nije otklonjen, trebalo da nosimo zeleno i da se okružimo zelenim predmetima, pre svega zato što je u našem nesvesnom zeleno povezano sa zdravljem. Ova autorka kaže: „Nosite zeleno kada želite da sagledate stvari iz drugačije perspektive i da se osećate stabilno, smireno i velikodušno. Nemojte nositi zeleno kad ste zbunjeni, kad osećate da stagnirate i želite da se osamite.” Kako je pandemija umnogome izmenila svakodnevnu rutinu velikog broja ljudi, pa i dece koja uče na daljinu, korisno je pronaći svu zelenu garderobu i nositi je kad treba da smo smireni i koncentrisani. Ako su nam pak potrebni uzbuđenje i energija, biramo narandžastu, koja podstiče entuzijazam, asocira na sunce i voće. Međutim, ako je ima previše, postajemo nemarni i neiskreni.

Sada, u uslovima kada strah od bolesti još nije otklonjen, bilo bi dobro da nosimo zeleno, jer u našem nesvesnom ova boja povezana je sa zdravljem

Pozitivne i negativne boje

Boje koje nosimo ili kojima se okružujemo nemaju dejstvo samo na nas. One su neverbalno sredstvo komunikacije sa okruženjem i umnogome određuju to kako nas ljudi doživljavaju. Psiholog Beki Spelman ustanovila je da ako se neko oblači u jake boje, on barem donekle poručuje da želi da bude viđen. Ona smatra da nam boje koje biramo pomažu i da bolje shvatimo sebe, ali da ne smemo gubiti iz vida kulturne i psihološke faktore pri razumevanju delovanja boja.

Boje se dele na tople i hladne, dok ih je Gete podelio na pozitivne i negativne. Zajedno sa drugim velikim nemačkim pesnikom Šilerom, Gete je napravio „rozetu temperamenata” u kojoj je boje povezao sa temperamentima i zanimanjima ljudi. Po njemu, kolerici, za koje se vezuju crvena, narandžasta i žuta, uglavnom su tirani, heroji i pustolovi. Sangvinici koji su žuto, zeleno i cijan (zelenkastoplava boja), postaju hedonisti, ljubavnici i pesnici. Flegmatici – cijan, plavo i ljubičasto – odlični su javni govornici i istoričari, dok melanholici – ljubičasto, crveno i magenta (ljubičastocrvena boja) – postaju filozofi, vladari i boluju od pedanterije.

Savremena ispitivanja pokazala su da plavu, boju mudrosti, kao omiljenu navodi 35 odsto ispitanika

Boje u genima

Savremena ispitivanja pokazala su da plavu, boju mudrosti, kao omiljenu navodi 35 odsto ispitanika, zelenu 16 odsto, ljubičastu 10 odsto i crvenu devet odsto. Popularnost plave i zelene objašnjava se dubinskim iskustvom naših predaka – u područjima u kojima preovladavaju zelena i plava boja ima dovoljno hrane. Po toj evolucionoj estetici, narandžasta, žuta i braon na dnu su liste popularnosti kod današnjih ispitanika zato što je duboko u našim genima zapisano da su one boje suše i gladi. Međutim, ispitivanjem je utvrđeno da je kod dece ipak najomiljenija žuta boja.

Heteroseksualne muškarce najviše privlače žene u crvenom, dok su na sve ostale boje ravnodušni, ali važi i obrnuto

Psiholog Endru Eliot radio je ispitivanje o tome koliko nas koja boja odeće čini seksepilnim i ustanovio da heteroseksualne muškarce najviše privlače žene u crvenom, dok su na sve ostale boje ravnodušni. Iznenađenje je bio rezultat po kome su i heteroseksualne žene muškarce u crvenom označile kao najseksepilnije. Tako, boje koje nosimo šalju poruku ne samo našem okruženju, već i nama samima, pa ako nam je potrebno da se oraspoložimo, možemo da počnemo od presvlačenja.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *