Pretpraznička sećanja

U naše živote, krajem osamdesetih godina prošlog veka, na mala vrata su ušle posebne zimske jakne, takozvane „perjane jakne”. Kao da su jakne pripremale sve nas na dugu deceniju devedesetih godina istog tog veka, koja nas je vodila od nemila do nedraga. U isto vreme, to je bio prvi veliki kontakt našeg malog tržišta sa Kinom i njihovim proizvođačima.

Neretko su jakne bile spakovane u kesice i izgledale su kao jastučići za glavu, i gotovo da smo svi bili zapanjeni prilikom otvaranja malog paketa, koji je u dodiru sa vazduhom postajao vazdušasta, mekana i topla zimska jakna. Svi smo izgledali kao medvedići. Bilo nam je toplo i bili smo nesvesni sveta oko nas.

Kina, 1989. Šetam po zamrznutim stepenicama Kineskog zida. Čudno izgleda, čudno miriše, ulice su prašnjave. Ne prepoznajem finu prašinu crvenkaste boje koja igra uz taktove vetra koji duva bez milosti. Može biti i pesak iz Mongolije, ali i veseli crveni zmaj koga nose ulicama na praznik – Prolećni festival. Hrana – ili ljuta ili nejestiva. Gradski prevoz – jako stari trolejbusi i veš koji se suši na žicama istog.

Kraljevska palata, Zabranjeni grad i dalje zabranjen za goste, crveneo se u daljini. Veličanstven, tajanstven, ozbiljan, namiguje i obećava otvaranje jednog dela svojih odaja dva sata dnevno.

Nit mi znamo mandarinski, nit oni znaju engleski, a kamoli srpski jezik. Smeju se oni, smejemo se mi. Ne naročito srećni što otvaraju svoja teška vrata za inostrane goste.

Gosti, iznureni od hladnoće i stalne mogućnosti da ostanu gladni. A to baš i nije preporučljivo za putnika namernika koji se već bori sa sobom, predrasudama i roditeljima – već ih vidiš kako viču na tebe: „Mi smo ti rekli da ne ideš, ali ti navalio i ne slušaš!”

Dok motam sarmu, sećam se Kine i mislim se da li mi je suvo meso preslano. Ipak ću da ga prokuvam i dodam na kraju, na onih poslednjih par sati kuvanja, kad sarmu prebacim sa ringle u rernu.

A na Kinu 2025, obećavam, misliću sledećeg vikenda.

Koji živi u pomoći Višnjega, pod krovom Boga Nebeskoga nastaniće se. Psalam 90