Oskar

Uz svu pompu, uz sav vatromet mašinerije za odnose s javnošću, uz tradicionalnu paradu „pijanstva i kiča”, što bi rekao Đorđe Balašević, uz zvučna imena, haljine, kreatore, režirane skandale, izgleda da Holivud kao ultimativna fabrika zabave za široke narodne mase, uveliko gubi ne samo od svog nekadašnjeg sjaja nego sa ovim masovnim buđenjem čovečanstva – gubi i na značaju.

Statistike su neumoljive – nikada manje ljudi nije gledalo prenos dodele Oskara, nego ove godine. Trend je zapravo započeo još pre nekoliko godina, kada je genijalni britanski komičar Riki Džervejs bio domaćin ovog spektakla i kada ih je sve, „Holivuđane” u sali, đuture potkačio da su prijatelji sa Džefrijem Epstajnom, i zamolio ih da prestanu da svetu dele lekcije o bilo čemu kad su u školi u proseku proveli manje vremena od Grete Tunberg.

Radi se o tome da je svet progledao – ta fabrika snova bila je fabrika mokrih snova gomile psihopata koji su sanjali da porobe čoveka, da mu uzmu zdravu pamet, dostojanstvo i slobodu.

Holivud se ispostavio kao orvelovski „izvršni komitet ministarstva za istinu”, kao produžena ruka masovne propagande koja je utirala put svakoj boleštini u kojoj se svet danas našao. Od transdženderizovanja dece, podrške ratovima, pedofilije i kodnog pedofilskog jezika oličenog, na primer, u obožavanju „pice”, narkomanije, kanibalizma, satanizovanja odabranih meta, pornografije, treniranja poslušnosti i bičevanja lažima u doba kovid histerije, slavljenja okulta i demona svih vrsta, lažne humanosti, do brutalne propagande svake agende iz Davosa, uključujući i onu o globalnom zagrevanju, o čemu je najčešće govorio Leonardo Dikaprio, svaki put stižući na neki „svetski samit” privatnim avionom. Neprikriveno paradiranje duplim standardima, samo je kap koja je prelila čašu.

Setimo se samo nedavnog očaja Selene Gomez koja je, sva u suzama, apelovala protiv deportacije imigranata, a onda se pojavila na dodeli Oskara noseći brilijantsku ogrlicu vrednu milion dolara.

Mnogi ljudi ne znaju istoriju i izuzetno precizno pozicioniranje industrije zabave za potrebe novog porobljavanja čovečanstva (a projekat traje skoro osamdeset godina), možda ne znaju mnogo o prediktivnom programiranju, i moći pokretnih slika nafilovanih svakom aktuelnom agendom, ali se bude.

Otvaranje dela ozloglašenih „Epstajnovih dokumenata”, mnogima je otvorilo oči – sve nekadašnje „teorije zavere” ispostavile su se kao delić mračne istine o svetu u kome živimo, pa i o „najlepšem od svih svetova” – o Holivudu.