Čovekoljupci

Pametnom čoveku koji odbija da bude žrtva svakodnevne propagande i sistematskog ispiranja mozgova, mora da se upali sijalica upozorenja svaki put kada čuje da je neko po zanimanju filantrop.

Na stranu to što niko da objasni gde se uče škole za to zanimanje, i kako to da se pojam čovekoljublja (philos, na grčkom znači prijatelj, a anthropos znači čovek) danas, uprkos neviđenom naporu medija da filantropa oboji ružičastim bojama, neverovatno izvitoperio. Današnja filantropija se pretvorila u „filantrokapitalizam” i predstavlja pojam koji podrazumeva, pre svega, mutne biografije koje pod velom „dobrotvorstva” kriju mnogo toga.

Uostalom, kad samo pogledamo ko su pronosirani filantropi – od Bila Gejtsa preko Soroša, do Džefrija Epstajna koji je godinama bio opisivan kao finansijer i filantrop, čoveku mora da se obrne želudac. Iza tog čovekoljublja kriju se uništene države i narodi, građanski i drugi ratovi, trgovina oružjem, uticajem i ljudima, pedofilija i eugeničarski projekat smanjenja broja ljudi na planeti, da pomenemo samo neka „čovekoljubiva” dela.

Savremeni samozvani „filantropi”, zaduženi za neviđene boli čovečanstva, doskora su u globalnim medijima imali status svetaca, iako je svima bilo jasno da „filantrokapitalizam” funkcioniše kao moćno oružje da zamagli „zločine moćnih”, uključujući eksploataciju ljudi, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca. Savremeno „čovekoljublje” jeste sredstvo takozvanih elita za popravljanje javnog imidža, otimanje društvenog kapitala, osvajanje prostora u politici uticaja, a vrlo često i smanjivanje potencijalnih kazni za zločine koje su učinili.

„Ljubav prema ljudima” ispostavlja se danas kao sopstvena antiteza – ta ljubav je ne samo u vezi s novcem nego služi upravo zaštiti onih koji svoju nedodirljivost i fantaziju o porobljavnju sveta štite bogatstvom koje imaju. Osim toga, ništa kao pojam savremenog filantropa ne opisuje tako dobro tragičnu relativizaciju svih moralnih vrednosti na kojima je počivala ova civilizacija.

Nikada filantropom nije nazvan neko ko je spasio nekog od davljenja, od požara, neko ko je pomogao čoveku u nevolji. Mali čovek koji svojim gestom čovekoljublja spasava drugog čoveka može da bude najviše dobar čovek – filantrop je danas, nažalost, pojam koji označava ne samo čuvara matriksa nego – što je najgore – onoga koji aktivno učestvuje u agoniji čovečanstva.

Od „dobročinstva” filantropa, svet će spasiti milioni malih ljudi koji su široko otvorili oči i napokon se probudili.