Beogradsko leto za pamćenje

Onog momenta kad shvatimo da nije poenta da se pravimo da je asfalt plaža, već da prihvatimo lepotu i kad nije razglednica iz Rovinja, postajemo mirniji.

Kad leto nije destinacija, nego sposobnost da primimo zrake sunca da nas obasja i iznutra, i kada stvaramo uspomene gde god bili sa ljudima sa kojima smo bliski.

Leti kao da svi dišu dublje. Kao da zajedno sa toplim vazduhom u nas ulazi i neka nova nada. Kao da nas leto svake godine podseti da za sreću nije potrebno mnogo: malo hlada, jedan iskren razgovor, sladoled, lubenica i osećaj da nigde ne moramo da žurimo.

Ljudi kažu da je leti Pariz najlepši, kad se obale Sene pretvore u plaže i večeri traju dokasno.

Da ništa nije kao Rim u avgustu ili Barselona uz more.

Santorini, Egejsko more ili Pozitano. Da je putovanje jedini letnji imperativ.

Za mene postoji jedan grad koji nema more, ali ima leto za pamćenje.

Gardoš, Kalemegdan, Grocka, ušće dveju reka, kej, Topčider, novi i stari grad – pa biraj.

Bazen ili kafić, muzej ili kafana sa živom muzikom. Tradicionalno ili disko-veče. Elektronska muzika ili trubači.

Naš voljeni Beograd.

Grad svakog avanturiste, koji voli, a da ništa ne traži, koji prihvata, a da ništa ne pita.

Gde se svako oseća kao kod svoje kuće, gde za svakoga ima stolica u kafani.

Za danas jedno baš beogradsko jelo: pohovane tikvice i patlidžan.

Dok slušam Ališu Kiz: New York, New York, mislim na Beograd.

„Beograd nije prestonica zato što je u njemu sedište vlade, nego zato što je u njemu kvasac svega u našem moru”, Ivo Andrić.