Baba

Kad smo mi bili adolescenti, u modi nisu bile ni psihologija, a još manje psihoterapija. Imao si sestre i braću, i najbolje drugove, sa kojima si rešavao sve boli odrastanja. A ako ništa od te bliskosti i dobrote ne bi pomoglo, postojala je jedna rubrika u novinama koja se zvala „Draga Saveta”. Ljudi su pisali Saveti, tražeći savete, i ona im je odgovarala, i učila sve nas kako se živi. U međuvremenu, svet se toliko promenio, lični problemi su postali središnja osa svake egzistencije, a „industrijski kompleks” duševnih boli i dilema postao je ne samo neverovatno moćna privredna grana, nego i opasno i moćno sredstvo za implementiranje svakovrsnih agendi Velikog brata.

Jedan američki psiholog, koji je batalio svoje staro zanimanje i vratio se prirodi i takozvanom „običnom životu”, ponudio je ovih dana kratak i vrlo lekovit kurs pametnih saveta, za koje kaže da zamenjuju najmanje četiri godine psihoterapije.

On tvrdi: „Emocije nisu tvoj problem, one su samo signali. Na primer, strah ti pokazuje ono što ti je vrlo važno. Bes ti pokazuje koje su granice prekoračene. Anksioznost ti pokazuje da si zavezan u budućnosti, odnosno da ne živiš sada, i da moraš da se vratiš u sadašnji trenutak. Motivacija neće promeniti tvoj život, ali navike mogu da promene sve. Kad promeniš svoje navike, život kreće iz početka! Postaješ ono što misliš – ako svoj um hraniš đubretom, takav će ti biti život”, ili što bi rekao naš otac Tadej: „Kakve su ti misli, takav ti je život!”

Od samih njegovih teza, koje su, uzgred, odlične – zanimljivije mi je bilo to što je sam priznao da ovih nekoliko rečenica zamenjuju dugogodišnje posete majstorima za popravku života.

Zbilja, dovoljno je da se danas samo malo izmaknemo iz galimatijasa saveta raznih stručnjaka, psihoterapeuta, influensera i eksperata za odnose među ljudima i da uvidimo ne samo kako je savremeni čovek potpuno sluđen (uplašen, zabrinut, egoističan, usamljen), kao da mu je neko namerno isključio prekidač za zdravorazumsko rezonovanje, nego i da su svi saveti za život, u stvari, vrlo jednostavni – da se, suštinski, ništa u odnosima među ljudima i u svetu nije promenilo otkako je sveta i veka i da se verovatno sva mudrost umeća življenja nalazi ili u drevnim znanjima i knjigama ili u narodnim poslovicama.

Ne pljuj u bunar iz koga vode piješ.

Ko drugome jamu kopa – sam u nju upada.

Ne možeš dva puta u istu reku kročiti.

Kuću ruši vlaga – a čoveka briga.

Od inata – nema goreg zanata.

Nemoj – pa se ne boj, i tako dalje.

Sve ove mudrosti mogli smo da čujemo od naših baka i deka.

Neko je, pre nekoliko godina, na nekom zidu u Beogradu napisao grafit: Ko ne sluša babu, slušaće lajfkouča, i taj anonimni narodni genije ispao je prorok.