Devojka kija u krevetu, ima alergiju na grinje.

Grinje – simptomi alergije, preventiva i terapije

Zima je godišnje doba kada pacijenti alergični na polen mogu da odahnu. Međutim, osobe alergične na grinje iz kućne prašine posebno su u nepovoljnom položaju u ovo doba godine.

Savremenim načinom života i provođenjem značajnog vremena u zatvorenom prostoru, čovek stvara idealne uslove za razvoj i razmnožavanje grinja i saživot s njima.

Grinje možemo definisati i kao kućne ljubimce koje čovek ne vidi, ne čuje, samo ih oseća i neželjeno hrani. Njihov broj u okruženju zavisi od čistoće, prozračnosti i osvetljenosti prostorije u kojoj boravimo. Kod nas su zastupljene evropske grinjedermatophagoides pteronyssinus.

Šta su grinje?

Grinje su sitni organizmi iz porodice krpelja i pauka, takozvani zglavkari. Odgovorni su za većinu tajnih ugriza i svraba na telu nepoznatog uzroka u kućnim uslovima. Žive u ljudskom okruženju, na posteljini, tepisima, kućnoj prašini. Vole prirodne materijale kao što su vuna, perje, koža. Hrane se izumrlim ćelijama kože, peruti i drugim organskim materijama. To su sitni, mikroskopski predatori. Direktna sunčeva svetlost ih ubija. Imaju osam nogu putem kojih se kreću, a vidljive su samo putem mikroskopa.

Miris grinja najbolje se oseti u kesama usisivača. Životni vek grinja je oko 70 dana.

Ženske grinje žive nešto duže od muških. Preživljavaju u svim vremenskim uslovima, osim na visokim nadmorskim visinama gde je njihovo razmnožavanje nemoguće.

Uslov koji im omogućava normalnu ishranu i razmnožavanje je visoka vlažnost vazduha, jer grinje apsorbuju vodu i ne uzimaju je ustima. Manja vlažnost vazduha ih usporava. Najviše vole staništa kao što su posteljine, dušeci, tepisi, perje, jer se tu mogu duboko sakriti i razmnožavati.

Zanimljivo je da prilikom hranjenja vare hranu napolju, pa jednu istu hranu više puta jedu. Ono što ostane nakon hranjenja naziva se izmet grinja ili feces, i na njega je čovek najviše alergičan, on je glavni uzrok alergija kod čoveka.

Alergije na grinje mogu se definisati kao celogodišnje alergije.

Delimično svarena hrana, fekalije i enzimi (tzv. tropomiozin) grinja glavni su uzrok alergija. Oni lebde u vazduhu i čovek ih udiše. Ove čestice u vazduhu mogu prouzrokovati alergijske rinitise, konjuktivitise, dermatitis i alergijsku astmu. Prodor grinja kroz kožu uzrokuje dugotrajni svrab, obično se to dešava u krevetu, ako u posteljini ima mnogo grinja.

Žena se češe u krevetu, svrab izazvan grinjama.

Shutterstock

Još je važno napomenuti da alergija na grinje, odnosno njihove izlučevine (tropomiozine), može uzrokovati i preosetljivost na neke vrste hrane, pa tako dovesti u zabludu lekara pri lečenju pacijenta.

Lečenje alergija na grinje obavlja se u dva pravca, a to su ‒ korišćenje medicinske terapije propisane od strane lekara, i ‒ uklanjanje grinja.

Kako se sprovodi medicinska terapija?

Kao što je već rečeno, senzibilizacija na grinje dovodi do jedne ili više alergijskih manifestacija i bolesti, a kako će se i koliko ispoljiti zavisi od količine oslobođenih upalnih medijatora nakon kontakta sa alergenom. Zbog toga se prilikom lečenja koriste razni lekovi koji blokiraju dejstvo tih medijatora (antihistaminici i leukotrieni), ili sprečavaju sintezu medijatora u upalnim ćelijama (kortikosteroidi). Primenjivanjem takve terpije obično dolazi do smirenja simptoma, ali nakon prekida terapija simptomi se opet javljaju zbog izloženosti alergenima grinja.

S druge strane, imunoterapija kao vid terapije dovodi do imunološke tolerancije na grinje putem moduliranja imunog odgovora, odnosno smanjenjem alergijske reakcije. Provodi se putem kapi koje se kapaju na jezik, tableta ispod jezika ili vakcina.

Uklanjanje grinja

Druga metoda, a to je metoda uklanjanja grinja, zasniva se na tome šta grinje vole, a šta ne vole.

Grinje ne vole svetlost, sunce i otvorene prostore. Na tome treba zasnivati i metode njihovog uklanjanja. Još odavnina nam je poznato da su naše bake i deke iznosili svoju odeću iz ormara i kačili je napolje da stoje po ceo dan. Tako su se oni oslobađali grinja.

Današnje savremene metode uklanjanja grinja su različite, a opet se zasnivaju na čistoći. Pa tako, pranje rublja u mašini na temperaturi većoj od 60 stepeni efikasno uklanja grinje. Usisivači na paru efikasno uklanjaju grinje i razlažu njihove enzime. Kod usisivača s kesama potrebno je češće menjati kese, jer grinje vremenom mogu da izađu iz njih. Koristite usisivače s HEPA filterima, jer oni efikasno uklanjaju grinje. Provetravanje i osvetljavanje prostorija u kojima spavamo, kao i što češće menjanje posteljine, efikasno smanjuje i uništava grinje. Preporučuje se menjanje posteljine jednom nedeljno.

Menjanje posteljine.

Shutterstock

Korišćenje prečišćivača vazduha je poželjno, naročito u prostorijma u kojima provodimo najveći deo dana. Čišćenje filtera klima-uređaja preporučuje se najmanje dva puta godišnje. Antialergijski jastuci, dušeci i navlake za njih preporučuju se u prostorijama u kojima spavamo.

Vlažnost vazduha treba da bude kontrolisana i preporučljiva je oko 50 procenata i manja. Ako u prostoriji ima dosta vlage, treba koristiti odvlaživače vazduha. Tepihe, pogotovu vunene i stare, zameniti parketom, ukoliko je to moguće.

Preporučuje se da se u zimskim mesecima bar jedan sat provede napolju, jer i hladnoća i niska temperatura efikasno uništavaju grinje s naše odeće.

I na kraju, grinje ne možemo uništiti, ali ih smanjiti možemo!

Važno je dovesti grinje na nivo u kome život s njima neće predstavljati problem za čoveka, a imunosistem se prilagođava kako da se navikne na njih.

Naslovna fotografija: Shutterstock