zena ima probleme sa disanjem

Alergije, problemi sa disanjem i promene na koži

Smatra se da čak 40 odsto svetske populacije ima neku od alergija, ili da je čak 150 miliona Evropljana alergično na neku materiju


Obraćanje pažnje na razne početne tegobe i simptome veoma je važno, jer daje šansu da se bolest na vreme dijagnostikuje i započne lečenje.

tosamja.media/zdravi-u-petoj-deceniji-odgovornost-za-sopstveno-zdravlje


Iako verujem da bi većina mojih kolega navela hronične nezarazne bolesti kao glavni problem 20. veka, meni se čini da su to alergije, koje postaju toliko prisutne i odgovorne za mnoga stanja u vezi sa respiratornim sistemom i promenama na koži, uključujući i urgentno stanje kao što je anafilaksa, koje može da ugrozi i sam život.

Razloga za to ima mnogo, osim genetskih, čini se da dominiraju faktori okoline. Ono što je interesantno, alergija ima manju prevalenciju u zemljama u razvoju, gde su materijalni i higijenski uslovi lošiji, što je deo teorije koja higijenu stavlja kao glavni razlog preteranih alergija.

Paradoks je u tome da što su higijenski uslovi bolji, ima više alergija. Za to ima mnogo različitih objašnjenja, koja se svode na pravovremenu prokuženost raznim alergenima.

Paradoks je u tome da što su higijenski uslovi bolji, ima više alergija. Za to ima mnogo različitih objašnjenja, koja se svode na pravovremenu prokuženost raznim alergenima

Bilo kako bilo, statistika je neumoljiva i bolje od svih ukazuje na problem, jer se smatra da čak 40 odsto svetske populacije ima neku od alergija, ili da je čak 150 miliona Evropljana alergično na neku materiju.

U engleskim bolnicama, na primer, tokom 20 godina (do 2012), zbog anafilakse je bio veći prijem 615 odsto.

Astma

Astma je, verovatno, najozbiljnije stanje povezano sa alergijskom patogenezom. Međutim, njena glavna manifestacija – nedostatak vazduha, može da bude i znak nečeg drugog, poput plućne embolije ili kardiovaskularnih problema. Kratkoća daha je, takođe, uobičajeni simptom kovida-19.

Terapija astme može da bude izuzetno efikasna i bolest se lako može držati pod kontrolom, ali zato je neophodna saradnja sa lekarom i pravovremena dijagnostika.

Hronični kašalj ili bronhitis

Kašalj koji traje i nakon gripa ili bronhitisa – normalan je. Ali, kašalj koji ne nestaje, može ukazivati na astmu, neko alergijsko stanje, bolesti pluća ili čak karcinom.

Suv kašalj, takođe, može biti pokazatelj korona virusa. U svakom slučaju, dugotrajno kašljanje je neophodno ispitati i ne treba ga zanemariti.

Astma je verovatno najozbiljnije stanje povezano sa alergijskom patogenezom

Disanje na usta

Disanje na usta – bilo tokom dana ili noću – može ukazivati na loše držanje i funkciju jezika, ali i na buduću apneu tokom spavanja. To nije retka pojava nakon četrdesete, a u menopauzi povezana je sa smanjenjem estrogena koji pomaže u održavanju elastičnosti jezika i vlažnosti grla.

Smatra se da mišići postaju opušteniji, a gravitacija vuče jezik nazad u grlo. To može rezultirati kratkim vremenskim periodima apnee (prestanka disanja).

Pored toga, disanjem na usta, gubimo do 60 odsto vlage, što može dovesti do parodontalne bolesti usled smanjenja imunoglobulina u pljuvački.

Herpes

Upravo disanje na usta, slabljenje imunosistema, stres i manje izlaganje suncu može uticati na pojavu herpes virusa.

Česta izbijanja herpesa mogu značiti da imunosistem ne funkcioniše kako treba. Opet je to jedan od signala da razmislite o svom životnom stilu i nivou stresa.

Povremeni svrab

Kašalj koji traje i nakon gripa ili bronhitisa – normalan je. Ali, kašalj koji ne nestaje, može ukazivati na astmu, neko alergijsko stanje, bolesti pluća

Svako ima povremeni svrab. Kaže se da se tokom dana najmanje desetak puta počešemo. Alergija, opet, ima najvažnije mesto. Međutim, pruritus (medicinsko ime za svrab), može biti zbog nečeg jednostavnog, kao što je upotreba novog deterdženta za veš ili kozmetike, ili zbog nečeg ozbiljnog, kao što je bolest jetre.

Rešavanje problema prilično je jednostavno ukoliko je uzrok iritirajući proizvod, međutim ako je svrab i dalje prisutan, potrebno je da se obratite lekaru.

Promene na koži

Stalni osip je definitivno dosadan, ali takođe može biti znak nečeg značajnijeg. Mnogi ljudi ne shvataju da njihov digestivni sistem ne apsorbuje dovoljno mikroelemenata, što može rezultirati niskim nivoima gvožđa, magnezijuma i vitamina B, čiji nedostaci mogu dovesti do hroničnog osipa.

Disanje na usta – bilo tokom dana ili noću – može ukazivati na loše držanje

Alergija takođe može da bude razlog, ali najozbiljniji osip je onaj koji se javlja kod različitih infekcija, prevashodno virusnih i tada je neophodna konsultacija sa lekarom.

Promene na noktima

Linije na noktima takođe mogu da budu povezane sa nedostatkom nekih mikroelementa, pre svega cinka, ali i vitamina B grupe. Vertikalne linije na noktima su potpuno normalne i nisu razlog za zabrinutost, ali horizontalne linije, naročito one koje su više izražene, mogu ukazati na dijabetes, perifernu vaskularnu bolest, kao i bolesti povezane sa raznim infektivnim stanjima kao što su šarlah, ospice, zauške i upale pluća.

Promene na mladežima

Za razliku od noktiju, promene na mladežima mogu da budu povezane sa ozbiljnim oboljenjima, pogotovo ako menjaju oblik ili boju, ili izgledaju sumnjivo. Uvek je dobra ideja da posetite lekara, jer je to možda znak raka kože.

Navika velikog broja ljudi da se prekomerno izlažu suncu, može da bude okidač za nastanak raka kože. U tom slučaju, sunce je alergen. Zbog toga, upotreba krema za sunčanje može da smanji oštećenje kože i rizik od raka. Verovatno najbolje u prilog tome govore napori Australije, koja pravilima ponašanja sprečava izlaganje suncu bez zaštite.

Promene na dojci

Mala posvećenost sebi može bitno da doprinese zdravlju

Ako tokom mesečnog samopregleda nađete zadebljanje na dojci ili bilo šta drugo što vam se čini sumnjivim, veoma je važno da se odmah obratite lekaru. Pored toga, redovne mamografije trebalo bi započeti u dobi od 40 godina, osim ako nemate porodičnu istoriju raka dojke ili genetsko opterećenje, kada se preporučuje da to bude i ranije.

Važno je da primetite da li bradavica, areola ili okolna koža menjaju boju ili teksturu. Pošto ove promene mogu biti primetne samo u određenim položajima, važno je da proverite da li postoje kada ležite na leđima, na boku, pri savijanju ili kada stojite uspravno, okrenuti prema ogledalu dok ruke postavljate iza vrata.

Čini se da je opet zaključak da mala posvećenost sebi može bitno da doprinese zdravlju ili, da parafraziram američku novinarku Ejmi Dikinson – život je mnogo lepši kada vam je udobno u sopstvenoj koži.