Estrogen hormon – šta je i koji su simptomi viška i manjka estrogena?

Estrogen igra ključnu ulogu u seksualnom i reproduktivnom zdravlju žene, a ima i značaj za muškarca, pa ga mnogi smatraju jednim od najvažnijih hormona u našem organizmu.

Estrogen pokreće i zaustavlja procese seksualnog i reproduktivnog zdravlja, ali gotovo nikad ne prestaje da se stvara. 

Nivo estrogena raste tokom puberteta, doživljava maksimum tokom generativnog perioda, da bi se smanjio i prestao da se stvara u menopauzi. 

Rutinski se određuje u laboratoriji, a analiza estrogena radi se zbog njegove važnosti i povezanosti sa ključnim periodima života, trudnoćom i menopauzom, ali i zbog povezanosti sa određenim stanjima i bolestima. 

Terapija estrogenom je relativno česta, najčešće u vidu kontracepcije ili hormonske terapije nakon menopauze. Upravo hormonska supstituciona terapija u menopauzi otvara mnogo kontroverzi vezanih za korisne i štetne efekte terapije estrogenom.

Šta je estrogen i kako funkcioniše ovaj „ženski hormon”?

Estrogen je hormon koji zajedno sa progesteronom, igra ključnu ulogu u seksualnom i reproduktivnom zdravlju žene ima značaj i za muškarce. 

Razvoj sekundarnih polnih karakteristika (kosa, grudi, bokovi, koža itd.), menstruacija, trudnoća i menopauza zavise od estrogena, koji takođe igra važnu ulogu u drugim sistemima tela, pre svega kostima, koži, mišićima, kardiovaskularnom sistemu i u mozgu.

Estrogeni se produkuju u jajniku (folikulu, odnosno žutom telu), a tokom trudnoće u placenti, ali se male količine takođe produkuju u testisima i kori nadbubrežnih žlezda. 

Postoje tri glavna oblika estrogena: 

• Estron (E1) je primarni oblik estrogena koji telo proizvodi nakon menopauze.
• Estradiol (E2) je primarni oblik estrogena u telu tokom reproduktivnih godina.
• Estriol (E3) je primarni oblik estrogena tokom trudnoće. 

Ženski i muški estrogen – ima li razlike ili je ovo identičan hormon? 

Estrogen hormon utiče na seksualni nagon muškarca i sposobnost postizanja erekcije i stvaranja sperme. 

Premalo estrogena može dovesti do niskog libida. Previše može izazvati neplodnost i erektilnu disfunkciju. Prekomerni estrogen može izazvati ginekomastiju ili uvećanje grudi, što se viđa i kod zdravih muškarca koji uzimaju testosteron radi poboljšanja svojih sposobnosti. Odrastao muškarac ima estron (E1) i etsradiol (E2) i bez njih ne može normalno da funkcioniše, a oba nastaju metabolički iz testosterona.

Dijagnostikovanje i testiranje nivoa estrogena 

Estrogen se određuje u proceni funkcije jajnika, uzroka neplodnosti kod žena, u praćenju menstrualnih ciklusa i menopauze, u dijagnostikovanju hipogonadizma i drugih poremećaja. Kod žena se estrogen prati u sklopu lečenja od neplodnosti, a neophodno je da se određuje i kod terapije antiestrogenima. 

Kod dece se određuje da bi se dijagnostikovao prerani ili zakasneli pubertet (i kod muške dece). Kod muškaraca, kao pomoć u proceni feminizacije, uključujući povećane grudi, kod estrogen produkujućih tumora ili korišćenja različitih lekova ili suplemenata.

Najčešće se određuje estardiol, zajedno sa FSH, LH, progesteronom, testosteronom i SHBG (globulinom koji vezuje polne hormone). 

Referentne vrednosti zavise od laboratorije, ali se kreću u sledećim rasponima, u zavisnosti od pola i menstrualnog ciklusa (ng/L): 

Žene:

• folikularna faza: 21–251; 
• ovulatorna faza 38–649; 
• lutealna faza 21–312; 
• postmenopauza < 28 

Muškarci: 

• 11–44 

Povišen estrogen – uzroci i simptomi

Višak estrogena može biti povezan sa više stanja: polipi, fibroidi, policistični jajnici, bol u endometriozi, tumori jajnika, itd. 

Razni lekovi koji sadrže estrogen mogu uzrokovati da ga imate previše u telu. Simptomi uključuju smanjen libido, povećanje težine, posebno u struku i bokovima (ginekoidno gojenje), neredovne menstruacije (nepredvidivo vreme, lagano ili teško krvarenje, bolovi), ali i pogoršanje simptoma povezanih sa pre i postmenstrualnim problemima. 

Manjak estrogena – kako prepoznati simptome? 

Pored toga što je nizak nivo estrogena znak da se približava menopauza, on je povezan sa problemima sa plodnošću i nekim genetskim poremećajima kao što je Tarnerov sindrom, itd. Simptomi uključuju osetljivost dojki, probleme sa kostima (osteoporozu), talase vrućine, noćno znojenje, neredovne menstruacije ili izostanak menstruacija, glavobolje, probleme sa koncentracijom, umor, pospanost, probleme sa spavanjem, promene raspoloženja, razdražljivost i depresiju. 

Nedostatak utiče i na seksualni život, smanjen libido, suvoću vagine, što dovodi do bolnog odnosa (tzv. dispareunija). 

Hormonska supstituciona terapija (HRT) je uobičajen tretman za nizak nivo estrogena, posebno kod osoba koje imaju izražene simptome i tegobe kod menopauze. 

HRT podrazumeva male doze estrogena da bi se povećao njegov nivo ili kombinaciju estrogena i progesterona. Međutim, HRT dolazi sa rizicima koji mogu da dovedu do kardiovaskularnih poremećaja, tromboze vena, embolije, moždanog udara, karcinoma dojke itd., pa je neophodno da bude praćena i prepisana od strane lekara.

Danas ima sve više zagovornika terapije bioidentičnim hormonima, o čemu sam već pisao u ovom tekstu.

Kako estrogen utiče na naš organizam i u kakvom su odnosu estrogen i reproduktivni sistem? 

Estrogen pokreće i zaustavlja procese seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Pubertet i estrogen

Nivo estrogena raste tokom puberteta, a njegovo povećanje utiče na primarni i sekundarni seksualni razvoj. Pored razvoja ženskog seksualnog organa, dolazi i do promena u celokupnom organizmu (poput grudi i svih oblina).

Menstrualni ciklus i estrogen

Estrogen igra ulogu u ovulaciji (kada jajnici otpuštaju jaje) i u pripremi materice za trudnoću. 

Zajedno sa hormonima koji se stvaraju u mozgu (FSH – folikulostimulirajući hormon i LH – lutenizirajući hormon) i progesteronom, estrogen igra važnu ulogu u menstrualnom ciklusu. Ovi hormoni koegzistiraju u delikatnoj ravnoteži kako bi menstruacija bila redovna.

Trudnoća, plodnost i estrogen

Estrogen je neophodan za seksualni život, jer održava zidove vagine debelim, elastičnim i podmazanim, smanjujući bol povezan sa seksom. Estrogen dostiže vrhunac u danima koji prethode ovulaciji. U isto vreme, estrogen razređuje sluz grlića materice da bi sperma mogla da dođe do jajeta i oplodi ga.

Menopauza i estrogen hormon

Nivoi estrogena opadaju neposredno pre menopauze, odnosno tokom perimenopauze. Perimenopauza može trajati nekoliko godina pre menopauze. Menopauza zvanično počinje kada menstruacija izostane 12 meseci, obično oko 50. godine. 

Sa menopauzom, nivoi estrogena opadaju i više nema ovulacije. Smanjenje estrogena može dovesti do simptoma kao što su: suvoća vagine, promene raspoloženja, noćno znojenje i talasi vrućine. 

Primarni estrogen se menja iz estradiola (E2) u estron (E1) tokom menopauze. 

Kako je hormon estrogen povezan sa kostima? 

Estrogen igra važnu ulogu u rastu i sazrevanju kostiju, kao i u regulaciji koštanog metabolizma. Tokom rasta kostiju, estrogen je neophodan za pravilno zatvaranje epifiznih ploča rasta i kod žena i kod muškaraca. 

Takođe, kod mladog skeleta, nedostatak estrogena dovodi do povećanog formiranja osteoklasta i pojačane resorpcije kostiju. U menopauzi, nedostatak estrogena dovodi do gubitka kostiju, jer dolazi do povećane resorpcije kosti, poroznosti kostiju, smanjenja koštane mase (osteoporoza), poremećene arhitekture i smanjene snage kostiju. Zbog svega, mnogi smatraju da ga treba dati u hormonskoj supstitucionoj terapiji.

Estrogen i koža – ima li međuuticaja? 

Estrogeni utiču na kožu na mnogo načina. 

Pre svega, povećavaju sadržaj kolagena i debljinu kože i poboljšavaju vlažnost kože. 

Estrogeni receptori su otkriveni u koži, a nedavne studije sugerišu da estrogeni ispoljavaju svoj efekat na kožu kroz iste molekularne puteve koji se koriste u drugim nereproduktivnim tkivima. 

Čini se da se efekat estrogena na kožu može najbolje videti u menopauzi, kada dolazi do smanjenja kolagena, veće naboranosti, manje vlažnosti kože i sporijeg zarastanja rana. U svakom slučaju, estrogeni daju koži mekoću, elastičnost, vlažnost, sjaj i lepotu.

Estrogen i mišići 

Menopauza kod žena i andropauza kod muškaraca je povezana sa smanjenjem estrogena, odnosno smanjenjem kvaliteta skeletnih mišića, metaboličkom disfunkcijom, gubitkom mišićne mase i snage. 

Blagotvorni efekti estrogena postali su očigledni u pozitivnom delovanju na ćelijski metabolizam, stvaranje energije, antioksidativnu aktivnost i u ublažavanju povreda.

Estrogen i srce 

Estrogen je kao hormon interesantan jer ima i pozitivne i negativne efekte na srce i kardiovaskularni sistem. 

U pozitivne efekte možemo da ubrojimo povećanje HDL holesterola, smanjenje LDL holesterola, širenje krvnih sudova i antioksidantno delovanje, čime se poboljšava protok krvi i smanjuje oštećenje krvnih sudova. 

Negativni efekti, s druge strane, mogu da budu dosta ozbiljni jer mogu da dovedu i do stvaranja krvnih ugrušaka.

Generalno se smatra da estrogen pomaže ženama u zaštiti od kardiovaskularnih bolesti, tako da žene razvijaju kardiovaskularne bolesti 10 godina kasnije od muškaraca, da bi do 65. godine njihov rizik bio jednak riziku muškaraca. 

Prihvaćeno mišljenje je da zbog pada nivoa estrogena povezanog sa menopauzom dolazi do ovog skoka u riziku od srčanih oboljenja kod žena. Kada nivoi estrogena opadaju, nivoi LDL holesterola se povećavaju, a nivoi HDL holesterola se smanjuju, što dovodi do nakupljanja masti i holesterola u arterijama, što doprinosi srčanom i moždanom udaru. 

Zbog ovoga mnogi smatraju da hormonska supstituciona terapija estrogenom može da poboljša zdravlje srca. Ovo razmišljanje je doprinelo ogromnom porastu broja žena kojima je propisan estrogen. 

Estrogen i mozak – deluje li estrogen na koncentraciju i mozak? 

Sve je više istraživanja o efektima estrogena na mozak i sve više zahteva da se ženama prepiše estrogen, ne samo zbog kardiovaskularnih problema i smanjenja gubitka koštane mase, već i kod različitih neuropsihijatrijskih poremećaja. Međutim, kontroverzno je da li je estrogen indikovan u lečenju poremećaja kao što su depresija, Alchajmerova bolest i šizofrenija. 

Nedavna velika studija koja ispituje efekte HRT-a, finansirana od strane Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) u SAD, prerano je prekinuta zbog povećane stope raka dojke, srčanih bolesti i moždanog udara. 

Slično je bilo sa studijom VISDOM u Velikoj Britaniji. Iako je dokazno delovanje estrogena na koncentraciju, kognitivne procese u mozgu, ali i na Alchajmerovu bolest, kao i na ozbiljna stanja kao što su šizofrenija i depresija, pogotovo nakon porađaja, još uvek nisu odvagani korisni i nepoželjni efekti terapije estrogenima.

Kako da održimo zdrav nivo estrogena i preveniramo disbalans? 

Kao i kod ostalih hormona, važan je ritam kojim živite, odnosno zdrav životni stil.

Spavajte dovoljno. Iako se priča o snu ponavlja, nemoguće je održati normalan nivo hormona uz konstantne nesanice i insomniju. Ponavljati da je potrebno minimalno 6 sati sna je izlišno, ne samo zbog estrogena.

Upravljanje stresom. Verovatno stalno možete da pročitate da organizam proizvodi previše hormona stresa kortizola i adrenalina, koji dovode do hormonske neravnoteže koja negativno utiče i na nivoe estrogena. Zbog toga je važno da znate da upravljate stresnim situacijama.

Fizička aktivnost. Redovna fizička aktivnost, što znači barem tri puta nedeljno, utiče na sve faktore rizika od gojaznosti, viška masti, problema sa snom, pa do hormonske ravnoteže.

Pravilna ishrana. Smanjenje hrane bogate šećerom i unošenje hrane bogate vlaknima i zdravim mastima (masti koje se nalaze u maslinovom ulju, orašastim plodovima, semenkama i ribi) može pomoći u ravnoteži hormona. I naravno, ograničite unos alkohola, jer alkohol može povećati nivo estrogena.