zivotno-iskustvo
Filmska legenda Džodi Foster prihvata samo uloge starijih žena - To sam ja
Džodi Foster - glumica

Filmska legenda Džodi Foster prihvata samo uloge starijih žena

Otvorila je Kanski festival, na kome joj je Almodovar uručio Zlatnu palmu za životno delo, a ulogom u filmu, Mauritanac, dokazala je ono što je obećala: da će, kako vreme prolazi, igrati uloge sve starijih osoba

Džodi Foster, glumica koja je dobila čak dva Oskara pre tridesete (za uloge u filmovima Optužena i Kad jaganjci utihnu), upravo je napunila 59 godina. „Ne branim ja samo njega, ja branim vladavinu prava”, izgovorila je u ovogodišnjem filmu Mauritanac, rađenom prema istinitim događajima, u liku advokatice koja brani čoveka zatvorenog pod optužbom, ali bez dokaza, da je učestvovao u terorističkom napadu od 11. septembra.

Džodi u filmu igra ženu svojih godina, držeći se onoga što je ranije izjavljivala: „Kako vreme bude prolazilo, tako ću igrati sve starije osobe: ne želim da izgledam kao neka botoksirana ludača.”

59. je dobra godina

Da je ovo bila dobra godina za Džodi govori i to što je zvanično otvorila Kanski festival, na kome joj je Pedro Almodovar uručio Zlatnu palmu za životno delo. Tim povodom, Džodi je dala brojne intervjue na perfektnom francuskom. U rodnom Los Anđelesu je završila prestižnu francusku srednju školu, a kasnije je igrala u nekoliko francuskih filmova. Primajući priznanje Kanskog festivala, Džodi se, između ostalih, zahvalila na podršci i svojoj partnerki Aleksandri Hedison, sa kojom je i zvanično u braku od 2014.

Važna stavka Džodinog životnog dela je uloga u filmu Kad jaganjci utihnu. Kad je počelo snimanje, imala je 26 godina i veliko glumačko iskustvo za sobom, ali joj je ipak bilo teško da savlada strah koji je u njoj izazivao Entoni Hopkins u liku Hanibala Lektora. Zato je režiser neke scene snimao odvojeno, pa ih kasnije monitrao. Ipak su i Hopkins i Džodi dobili Oskara za svoja glumačka ostvarenja u tom kultnom filmu.

Prvu ulogu je dobila kao čuvena Koperton devojčica

Od De Nira učila o glumi

Mnogo pre toga, sa samo 14 godina, Džodi je odigrala ulogu maloletne prostitutke u Skorsezeovom filmu Taksista, uz Roberta de Nira, od koga je, kaže, naučila najvažnije stvari o glumi. Za tu ulogu prijavilo se 18 000 devojčica, da bi od njih bilo izabrano 200 koje su pozvane na kasting. Džodi je dobila ulogu, s tim da ju je u nekim scenama zamenjivala starija sestra, jer je ona bila premlada. I Taksista i Kad jaganjci utihnu zauzeli su mesto na listi 100 najboljih filmova svih vremena. Taksista je takođe pomogao da Džodi posle desetine filmova za decu, ne lako, ali uspešno, pređe na ozbiljnu filmsku produkciju.

Zvanično je otvorila Kanski festival, na kome joj je Pedro Almodovar uručio Zlatnu palmu za životno delo

Slava koja je došla posle Taksiste nije omela Džodi da se ozbiljno školuje. Upisala je prestižni Jejl i diplomirala na književnosti kao student generacije. Diplomski rad joj je bio o Toni Morison, koja će tek dve decenije kasnije dobiti Nobelovu nagradu za književnost. Međutim, veliku senku na njeno studentsko doba bacio je obožavalac koji ju je proganjao. Da bi skrenuo njenu pažnju na sebe, pokušao je atentat na tadašnjeg predsednika Ronalda Regana. Pored Regana, tom prilikom je ranjeno nekoliko ljudi.

Koperton devojčica i njen brat

Džodi nikada u intervjuima nije htela da govori o tome. Štaviše, njen uslov da gostuje u nekoj emisiji ili govori za neki medij bio je da se ta situacija ne pominje čak ni u najavi. Veliku pomoć u prevazilaženju te situacije pružila joj je majka, koja je kao producentkinja poznavala svet šou-biznisa i od najranijih dana brinula o karijeri sve svoje četvoro dece.

Važna stavka Džodinog životnog dela je uloga u filmu Kad jaganjci utihnu

Featureflash Photo Agency © / Shutterstock.com

Tako je majka prijavila sina Badija na kasting za reklamu za sredstvo za sunčanje, ali je tada povela sa sobom i najmlađu ćerku, trogodišnju Džodi, koja je bila toliko slatka da su je producenti odmah uočili. Tako je ona dobila svoju prvu ulogu i postala čuvena Koperton devojčica. I kasnije, dve sestre i brat su se oprobali u glumi, ali je samo Džodi pokazala izrazit talenat i postigla veliki uspeh.

Brat Badi, izgleda, nije mogao da se pomiri s tim, pa je napisao knjigu Dete Fosterovih, o kojoj je Džodi izjavila: „Jeftina kuknjava za pažnjom i novcem, puna maglovitih sećanja, fantazija i pozajmljenih pres-klipinga. Badi celog života nije uradio ništa osim što je slomio srce našoj majci.”

Poker sa Melom Gibsonom

Njihova majka Brendi bila je trudna sa najmađim, četvrtim detetom, Džodi, kad ju je muž napustio. Nastavila je život sa partnerkom, sa kojom je zajedno odgajala decu. Iako je na rođenju dobila ime Alisija Kristijan Foster, Džodi je svoje novo ime izabrala sama već sa 12 godina, jer je to bio nadimak majčine partnerke.

Diplomski rad na Jejlu bio joj je o Toni Morison, koja će tek dve decenije kasnije dobiti Nobelovu nagradu za književnost

Frederic Legrand – COMEO © / Shutterstock.com

Džodi ima dvojicu sinova, Čarlsa rođenog 1998. i Kita rođenog 2001. Džodi je u vreme kad je rodila decu bila u vezi sa svojom tadašnjom partnerkom Sidni Bernard i dečaci nose oba prezimena Bernard Foster. Međutim, javnost nije prestajalo da kopka ko je biološki otac ili donor. Čak i onima koji su je to direktno pitali, Džodi nije želela da odgovori. Mnogi je ne razumeju, ali ona kaže: „Nije najvažnija stvar u životu da nas drugi razumeju.”

Bilo je čak i nekih pretpostavki da je otac dečaka Mel Gibson, koji je Džodin veliki dugogodišnji prijatelj. Druže se još od 1994, kad su zajedno glumili u filmu Maverik, a kasnije je Džodi producirala i režirala film Dabar, u kome su oboje ostvarili zapažene uloge.

Ona ga je branila kad je upadao u probleme zbog alkoholizma i aktivno ga podržavala tokom terapije odvikavanja. I ona i on dobro igraju poker, pa zajedno učestvuju u pokeraškim turnirima koji se organizuju u dobrotvorne svrhe.