Emilija Perez – film sa neverovatnih 13 nominacija za Oskara

Da u istoj nedelji Donald Tramp nije javno obnarodovao da u SAD postoje samo dva pola, muški i ženski, i da nije započeo jednu od najmasovnijih deportacija migranata u Meksiko, verovatno mi ne bi zapao za oko meksičko-francuski film Emilija Perez. Dodatni razlog je medicinski, odnosno glavnu ulogu igra transrodna glumica Karla Sofija Gaskon, koja osim što je u realnom životu promenila pol, to je isto odglumila i na filmu. Kao neko ko se bavi medicinom transrodnih (transgender) sportista, već sam puno puta pisao i uvek branio tezu da ne mogu da učestvuju na ženskim takmičenjima.

To je isto podržao Donald Tramp, posebnom naredbom zabranivši transrodnim ženama da se takmiče sa biološkim ženama.

Ipak, u ovom filmu, ne samo da transrodna glumica nije ugrozila ulogu žene koju igra, već joj je dala dodatnu vrednost i verovatno je zato kandidovana za Oskara. Pored toga, film je kandidovan za najbolji film, najbolji strani film, najbolju režiju, najbolji scenario, a pošto je delimično mjuzikl, ima i tri nominacije za zvuk i muziku.

Medicinska fantastika

Činjenica da prvi put branim transrodnu osobu, jer koristi svoju promenu da bi osvojila prostor koji pripada ženskom polu, pre svega je vezana za glumu, jer i da nije transrodna osoba u realnom životu, Karla Sofija Gaskon bi dobro odglumila ulogu. Ovako smo imali samo jedan dodatni umetnički momenat koji je neminovno uticao na sve gledaoce.

To mi se čini potpuno drugačije i nije nepravedno u poređenju sa Lorel Habard (Laurel Habard), bradatim sinom gradonačelnika Velingtona (Novi Zeland), koji odlučuje da u četvrtoj deceniji promeni pol i takmiči se sa ženama. Na sreću, Kineskinje su ga ʼrasturileʼ na Olimpijskim igrama u Tokiju. Drugi primer je plivač(ica) Lija Tomas; rođen kao muškarac, nakon završetka puberteta i koledža, u svojoj 19. godini, promenio je pol. Prednost plivačice se odnosi na mušku građu i mišićavost koja joj je donela prednost u svakoj trci. FINA (Međunarodna plivačka federacija) je zato 2022. izglasala pravilo po kome transrodne osobe ne mogu da se takmiče sa ženama u plivanju.

Fotografija: Karla Sofija Gaskon © OSCAR GONZALEZ FUENTES / Shutterstock

Ceo film, samo na osnovu ovoga, spada u neku vrstu medicinske fantastike, koju odavno smatram svojom oblašću. Međutim, možda bi bilo dobro da je samo to i da film ne zadire duboko u krizu kroz koju Meksiko prolazi. Radi se o hiljadama nestalih i ubijenih osoba, o ratu među kartelima i ratu sa vladinim snagama. Zbog mešanja teme promene pola sa jednom tako važnom i bolnom temom, vezanom za ubijene i nestale osobe u Meksiku, mnogi smatraju film uvredljivim. Kada se tome dodaju elementi mjuzikla, sve izgleda mnogo bizarnije.

Originalan film, odlična gluma

Ne želeći da ulazim u agoniju Meksika, čini se da film Žaka Odijara ipak zaslužuje nominacije za Oskara. Kako je sama Karla ispričala, radi se o filmu za koji su se pripremali dve godine. Njoj je, verovatno, bilo najteže, jer je glumila vođu kartela Manitasa i poslovnu ženu Emiliju. Verujem da bi svako ko je gledao film, a nije znao da se radi o transrodnoj glumici, rekao da je odlično odigrala ulogu. I u tome je, čini mi se, osnovni problem kod nekih gledalaca koji su to znali, jer smatraju da joj je lako bilo da glumi transrodnu osobu kada je i sama takva.

U tome joj je pomogla Zoi Saldana, našim gledaocima poznata po ulogama u Kolumbijani, Zvezdanim stazama, Avataru, Čuvarima galaksije, ali i po odličnoj Netfliksovoj seriji Od nule (From Skratch). Nju su primetili svi pa nikome nije čudno da je kandidovana za Oskara za najbolju žensku epizodnu ulogu. Mnogi su rekli da je Saldana super, a sve ostalo bez veze. U filmu glumi i poznata Selena Gomez koja je, nažalost, razočarala sve kada su shvatili da ne govori dobro španski.

To sve čini film nadrealnim i originalnim, jer film Emilija Perez meša žanrove, prelazeći iz jednog u drugi, ali ono što čini ovu muzičku kriminalnu dramu zaista intigrantnom je upravo gluma. Transnarativ i muzičke numere se dobro slažu, iako to ne izgleda na prvi pogled, s nepredvidljivošću koja filmu daje karakter medicinskog krimi mjuzikla. Pomenuta Zoi Saldana je fantastična u nastupu i sa svakom muzičkom numerom pokazuje svoj talenat i vodi nas kroz film do trenutka kada kontrolu preuzima Karla Sofija Gaskon, koja je neverovatna dok prihvata svoj novi život. Pada mi na pamet film Gospođa Dautfajer (Mrs. Doubtfire) iz 1993. u kome Robin Vilijams glumi sličnu transformaciju, a film je za šminku dobio samo jednog Oskara. Verovatno sve ovo utiče da ljudi smatraju film ili fenomenalnim ili ne mogu da ga podnesu, pa Emilija Perez na iMDB-u ima ocenu 6. Iako razumem da je film uvredljiv za mnoge Meksikance, mislim da ga treba treba sagledati kao originalan i majstorski urađen.

Na kraju, treba napomenuti da sam film gledao na Netfliksu, iako je kasnije skinut iz ponude za naše tržište, pa savetujem svima koji hoće da budu spremni za 2. mart, kada se ove godine dodeljuje nagrada Oskar, da promene VPN (predlažem aplikaciju surfshark) i odgledaju film.

Naslovna fotografija: © Featureflash Photo Agency / Shutterstock