Tramp se vraća u Belu kuću

Donald Tramp postaće 47. predsednik Sjedinjenih Država. Od 2016. do 2021. bio je 45. predsednik SAD. Posle pauze od četiri godine, ponovo se vraća u Belu kuću. Tako ponavlja ono što je pre njega uradio samo Grover Klivlend, koji je takođe bio biran u dva odvojena mandata, pa je tako 22. i 24. predsednik SAD.

Prema američkim pravilima, Tramp će se u „najpoznatiju kuću na svetu” useliti nakon što se sve izborne procedure završe i izvrši primopredaja dužnosti, a to bi trebalo da bude 20. januara 2025. godine. Prema tradiciji, odlazeći predsednik dočekuje novog, a bivša prva dama trebalo bi da popije čaj sa novom da bi je uputila u pravila života u Beloj kući. No, Melanija Tramp je već bila prva dama i pravila su joj poznata.

Tarampove kuće pre Bele kuće

Kad je Donald Tramp na izborima 2016. postao predsednik SAD, u Belu kuću se uselio u januaru 2017. Za razliku od nekih prethodnih predsednika SAD, Tramp potiče iz veoma bogate porodice, a pre bavljenja politkom i sam je u biznisu stekao ogroman imetak.

Donald Tramp rođen je 14. juna 1946. u Njujorku i odrastao je na imanju Džamajka u bogatom njujorškom Kvinsu. Kad mu je bilo 17 godina, odselio se iz roditeljskog doma u stan na Menhetnu. Od 1983. do prvog predsedničkog mandata živeo je u trospratnom penthausu na vrhu svoje Tramp kule na Menhetnu. Vrednost tog stana Forbs je procenio na 64 miliona dolara.

Krajem 2019. svoje imanje Mar-a-Lago na Floridi proglasio je svojom primarnom rezidencijom. Ne treba pominjati da poseduje i brojne druge luksuzne nekretnine u SAD i po svetu.

Bela kuća – privilegija i obaveza

Pa ipak, uprkos luskuzu u kome je proveo ceo prethodni život, useljenje u Belu kuću došlo mu je kao privilegija, ali i obaveza. Belo neoklasicističko zdanje u Vašingtonu, u Pensilvanijskoj aveniji broj 1600, tradicionalna je rezidencija američkih predsednika i njihovih porodica, a istovremeno je i glavni predsednikov radni prostor. Zgradu je projektovao arhitekta Džejms Hoban. Završena je 1800. godine, a prvi predsednik koji se uselio bio je Tomas Džeferson. Naziv Bela kuća dao joj je tek predsednik Teodor Ruzvelt.

Zgrada je od tada pretrpela više rekonstrukcija i izmena. Danas su dva sprata otvorena za posetioce, dva sprata su podzemna, i još dva su rezervisana za porodični život predsednika. Većinu od 6000 posetilaca, koliko dnevno obiđe Belu kuću, najviše zanima čuvena Ovalna soba u kojoj predsednik prima najvažnije svetske političare.

Ali ako se život u Beloj kući pogleda iz ugla njenih stanara, jasno je da tu ne može biti porodičnog mira i privatnosti. Zato ne čudi što se u prethodnom Trampovom mandatu njegova supruga Melanija nije uselila u januaru 2017, kad i on, već je sačekala da njihov tada 11-godišnji sin Baron završi razred, pa su se oni Donaldu pridružili tek u junu te godine.

Lara Yunaska, Eric Trump, Melania Trump, Barron Trump, Donald Trump, Ivanka Trump, Donald Trump Jr. & Tiffany Trump ©  Debby Wong/Shutterstock

Tri braka, petoro dece i deset unuka

Sada, kad njegov otac počinje svoj drugi mandat, Baron ima 18 godina. U julu je nastupio na Trampovom predizbornom mitingu na Floridi i dobio ovacije, ali kako ga čeka studiranje, verovatno neće provoditi mnogo vremena u Beloj kući sa roditeljima. Bilo je najavljeno da će studirati na Univerzitetu Pensilvanija, koji je završio i njegovo otac.

Baron je najmlađe predsednikovo dete i jedino iz braka sa Melanijom. Iz prethodna dva braka Donald Tramp ima još četvoro dece i deset unuka. Gotovo svi oni bili su na pobedničkoj bini uz Trampa.

Sa prvom ženom Ivanom, rođenom 1949. u Češkoj, koja je imala karijeru manekenke i poslovne žene, Tramp se oženio 1977. Dobili su sina Donalda mlađeg, Erika i ćerku Ivanku.

Ivana je bila uključena u Donaldove poslove, čak i posle razvoda 1990. Umrla je 2022. godine u Njujorku. Sva njena deca su uključena u porodični biznis. Sve troje imaju pozicije izvršnih potpredsednika u The Trump Organisation, porodičnom privrednom konglomeratu. Svi su aktivni i u Trampovim političkim kampanjama, naročito Ivanka. Tokom prethodnog Trampovog mandata, Ivanka je sa Melanijom delila dužnosti prve dame.

Melanija i mediji

Druga Trampova žena bila je glumica, voditeljka i pevačica Marla Mejpls, rođena 1963. Donald se njome oženio u decembru 1993, dva meseca nakon što je rodila njihovu ćerku Tifani. Prestali su da žive zajedno 1997, a zvanično se razveli 1999. Tifani nije aktivno učestvovala u prvoj očevoj kampanji jer je studirala, ali je održala inspirativan govor na Republkanskoj konvenciji. Tada je imala 22 godine.

Manekenkom Melanijom Knavs, rođenom 1970. u Novom Mestu u Sloveniji, Donald Ttramp se oženio 2005, a ona je državljanstvo SAD dobila 2006. Kad je Tramp prvi put postao predsednik, ona je postala druga prva dama u istoriji Sjedinjenih Država koja nije rođena u zemlji. Politički oponenti njenog muža često su je ismevali zbog akcenta.

Uopšte, Melanijina iskustva na poziciji prve dame tokom prvog Trampovog mandata nisu bila baš inspirativna. Mediji je nisu voleli. Jedna je od retkih prvih dama čija se fotografija nije našla na naslovnoj strani prestižnog Voga, mada je pre udaje bila model sa svetskom karijerom.

U to vreme doživela je da najbolja prijateljica zloupotrebi njeno poverenje i objavi knjigu sa mnogo detalja o Melanijinoj privatnosti, ali i mnogo neistina o njoj i njenoj porodici.

© noamgalai/Shutterstock

Ništa od najavljivanog razvoda

Koliko je Donald Tramp neposredan i direktan, toliko je Melanija uzdržana. Tu razliku u temperamentima mnogi su pogrešno tumačili. Pred kraj prvog Trampovog mandata spekulisalo se da Melanija samo čeka da se sve završi, pa da se razvede od muža. To se ipak nije desilo.

U govoru održanom neposredno posle proglašenja rezultata ovih izbora, Donald se Melaniji javno zahvalio i podsetio okupljene da je ona autorka veoma čitane knjige. Mislio je na knjigu njenih memoara pod naslovom Melanija.

Na jednoj od ovogodišnjih promocija te knjige Melanija je izrazila zabrinutost zbog stalnih pokušaja da njenog muža ućutkaju, misleći na brojne sudske procese vođene protiv njega, što je kulminiralo i pokušajem atentata tokom jednog od predizbornih skupova.

Tramp se Melaniji istom prilikom zahvalio i za vredan rad na pomoći ljudima, misleći na njenu humanitarnu fondaciju koja stipendira talentovanu decu bez roditelja. U istom govoru, Tramp se zahvalio Melanijinom ocu, koji je bio uz njih na bini, i pomenuo njenu nedavno preminulu majku, „koja bi bila ponosna da ovo vidi”.

Činjenica je, ipak, da u prethodnom mandatu Melanija nije volela život u Beloj kući i sa radošću se iz nje vratila u svoj apartman u Tramp oblakoderu na Menhetnu.

Kula Tamp – simbol Donaldove karijere

Taj obalkoder – Trump Tower – bio je i ostao simbol celokupne Trampove karijere. U vreme svoje prve ženidbe sa Ivanom, Donald Tramp je kupio manji objekat sa placem na prestižnoj lokaciji. Završena 1983, Trampova kula je i danas jedna od ikona Menhetna. Nalazi se u Petoj aveniji, između 56. i 57. ulice. Ima 68 spratova raznovrsne namene, od luksuznih prodavnica, preko poslovnih prostora do restorana i stanova. Mnogi kažu da se Ivanin stil vidi u unutrašnjoj dekoraciji tog impozantnog objekta.

Arhitekta Der Skat je viziju Donalda Trampa pretvorio u impozantnu zgaradu staklenih zidova sa isturenim terasama i atrijumom na čijem istočnom zidu se sliva vodopad.

Stambeni deo Tramp kule ima poseban ulaz i zauzima spratove od 30. do 68. Stanovi imaju staklene zidove sa panoramskim pogledom na Menhetn i Central park. Rasprodati su čim su izgrađeni. Stanovi i poslovni prostor u Tramp kuli postali su posebno popularni nakon što je u njima snimana serije The Apprentice, prikazivana čak 15 sezona.

Porodični konglomerat od 500 kompanija

Posle kule na Menhetnu, Tramp je nastavio da razvija brend sa svojim imenom, pa je zgarada dobila svoje imenjake u još desetak metropola. Sa osećajem za biznis, gradio je, osnivao i razvijao hotele, kazina, golf terene, luksuzne restorane i rezidencijalne kvartove, a posle 80-ih svoje ime je pozajmljivao brendovima odeće, kolonjske vode, hrane, namešataja.

Početkom 21. veka, njegov konglomerat Trump Organization sastojao se od oko 500 kompanija širokog spektra aktivnosti.

Pre prvog mandata, bogatstvo Donalda Trampa se procenjivalo na više od tri milijarde dolara. U međuvremenu je, u zavisnosti od kretanja na berzi, beležio i gubitke i uspone, da bi se tokom prethodnih godinu dana, kako piše Ekonomist, to bogatstvo uvećalo za preko 100 odsto, na više od šest milijardi, a sve zahvaljujući rastu vrednosti udela koji poseduje u Trump Media and Ttechnology Group.

I u svojim političkim stavovima, koji su mu na ovogodišnjim izborima doneli glasove većine Amerikanaca, Donald Tramp se fokusirao na razvijanje američke ekonomije.

Naslovna fotografija – © lev radin/Shutterstock