Da li verujete da ste rođeni da budete uspešni

Nemojte ići okolo i govoriti da vam svet duguje život. Svet vam ništa ne duguje. On je bio ovde i pre vas. Robert Džouns Berdet

Svi smo skloni da očekujemo da dobijemo „svoj deo” od života.

Međutim, verovanje da vam neko nešto duguje samo zbog onoga što ste i kroz šta ste prošli, nije baš najzdraviji pristup, kao ni uverenje da ne bi trebalo vredno da radite, niti da prolazite kroz isti proces kao i svi ostali, jer ste vi posebni… izuzetak od pravila!

Ali, možete naučiti kako da prestanete da se žalite, jer ne dobijate ono što mislite da zaslužuje i pokušate da se fokusirate na razvoj mentalne snage koja će vam omogućiti da se više ne osećete pretenciozno (uobraženo, nadmeno), već da imate adekvatan uvid u vaše potencijale i resurse kojima raspolažete.

Jačanjem tih snaga možete stati u „red”, očekujući da u nekom trenutku dobijete epitet kvaliteta!

Zašto mislimo da nam svet nešto duguje

Sve počinje još od najranijeg detinjstva, pa nadalje tokom života, kada su nas roditelju uveravali da smo najlepši, najbolji, niko kao mi! Odrastali smo verujući da će naš talenat jednog dana biti primećen, a svi srećni da smo u njihovom „timu”.

Previše popustljivi roditelji sprečavaju decu da nauče kako da prihvate odgovornost za svoje ponašanje, dajući im šta god požele i onda, kada ne snose posledice svoga ponašanja, ne mogu da nauče koliko je važno da zasluže stvari.

Umesto da ih uče tome, roditelji im daju puno materijalnih stvari, pohvala i raznih nagrada, nezavisno od njihovog ponašanja. Živimo u svetu gde se prava i privilegije često mešaju.

Posebno, društvene veze podstiču iluziju da smo previše važni; ne može se zamisliti život bez „selfija”.

Čini mi se da su društvene mreže platforma koja omogućava da skrivena uverenja ljudi o sopstvenoj superiornosti isplivaju na površinu. Svakako im se okreću kada žele da pojačaju svoje samopouzdanje.

Ljudi često misle da imaju „pravo da budu srećni” ili „pravo da im drugi ljudi iskazuju poštovanje”, čak i ako to znači da moraju da povrede druge da bi dobili ono što žele, umesto da pokušaju da zasluže privilegije.

Osećaj da nam se nešto duguje ne zasniva se uvek na predstavi o sopstvenoj superiornosti. Ponekad je u njegovoj osnovi utisak da smo žrtva nepravde.

Ako smo imali nesrećno detinjstvo, verovanje je da u odrasloj dobi to sve moramo nadoknaditi.

Osvestite svoju pretencioznost

PRETENCIOZNOST (kao problem) – predstavlja umnu prepreku koja vas sprečava da zaradite stvari na osnovu pruženog doprinosa.

● Niste sposobni da prihvatite odgovornost za svoje ponašanje ako ste fokusirani na svoje zahteve da vam svet konačno preda ono što vam duguje.

● U partnerskoj relaciji nećete moći da doprinesete vezi na pravi način ako drugoj osobi postavljate nerealne zahteve i kada ste samo usredsređeni na to da dobijete ono što mislite da zaslužujete (brigu, pažnju, najbolji tretman).

Verovatno da tada nećete biti sposobni da ponudite ljubav i poštovanje i time privučete partnera koji bi bio brižan prema vama.

● Kada ste fokusirani na sebe, teško je biti saosećajan.

Zašto biste pružali vreme i novac drugim ljudima, ako u razmišljanju uvek polazite od stava da se lepi događaji i lepe stvari samo vama događaju.

VAŽNO JE I DA UŽIVATE U ZADOVOLJSTVU DAVANJA!

U suprotnom, bićete koncentrisani samo na ono što vi ne dobijate.

Egocentričnost će preći u ogorčenost jer ćete misliti da ste žrtva.

Tako ćete propustiti najbolje aspekte svog života! Zato je važno da osvestite svoju pretencioznost i shvatite da ste kao i svi ostali, da za vas važe sva pravila (bez obzira da li ste dete bogataša ili uglednog političara).

Oslobodite se misli ispod kojih se kriju uverenja da vam svet nešto duguje!

Većina ljudi koji ovako razmišljaju imaju nizak stepen samosvesti. I zato uvek treba da imaju na umu:

• Život nije pravedan.

Ne možemo imati svi isti tretman, neki ljudi imaju više dobra od drugih, takav je život.

• Niko nam nije obećao da će život biti lak.

• Možete sami doneti odluku kako ćete reagovati na razočaranje.

Iako ne možete promeniti situaciju u kojoj se nalazite, možete izabrati kako ćete se „boriti” sa problemom.

• Važno je znati i da ne zaslužujete više od drugih.

Mi jesmo jedinstveni, drugačiji od drugih, ali nismo bolji od drugih ljudi. Ne postoji razlog zašto biste baš vi bili predodređeni da vam se dešavaju samo lepi događaji ili da ne morate da ulažete vreme i trud da biste ubirali plodove.

Budite timski igrač

Poboljšajte partnersku relaciju, izgradite iskreno prijateljstvo, jer ćete tako prestati da se fokusirate samo na svoje stavove šta bi bilo pravedno.

Umesto toga:

• Fokusirajte se na svoj trud, a ne na svoju važnost.

• Pokušajte da prihvatite kritiku bez negodovanja. Budite spremni da razmotrite kritike i razmislite da li želite da promenite svoje ponašanje.

• Priznajte sebi svoje mane i slabosti, jer svako od nas ih ima, bez obzira da li je spreman da ih prizna.

To je važno, jer će vas prepoznavanje svojih nesigurnosti, problema i neprivlačnih osobina sprečiti da stvorite preuveličanu sliku o sebi, i onda nećete govoriti da vam svet duguje više nego drugima.

• Razmislite i o tome kako se drugi osećaju, jer će vam to saosećanje smanjiti preuveličani osećaj sopstvene važnosti.

Dobro obratite pažnju na trenutke i oblasti u vašem životu u kojima postoji velika verovatnoća da će vam se ovakav stav prišunjati. U to ime, preduzmite korake da se otarasite tog destruktivnog mentaliteta.

ZAKLJUČAK

Razvijajte svoje samopouzdanje.

Pomažite ljudima kojima je to potrebno.

Ne uzimajte samo svoja osećanja u obzir i ne razmišljajte samo o tome šta je najbolje za vas.

Strpljenje, upornost i trud su dobitna kombinacija za uspeh.

Pratite svoje ponašanje kako biste primetili kada vam ono sabotira trud da izgradite mentalnu snagu (npr. ponavljanje istih grešaka).

Sredite svoje emocije (npr. kada sebe sažaljevate, kada zavidite drugima na uspehu).

Ako želite da promenite kako se osećate, treba da promenite svoje razmišljanje i ponašanje.

Kada postanete mentalno jaki, bićete najbolja verzija sebe!