Da li moramo da se svidimo drugima da bismo bili srećni
Osnovni smisao života ne treba da bude ispunjenje tuđih očekivanja.
Važno je da doživite istinsku sreću i vodite život kakav vi želite. Treba imati hrabrosti ne svideti se drugima i biti srećan.
To podrazumeva drugačiji način razmišljanja i odvažan život.
U korenu ovakvog shvatanja nalazi se poštovanje prema sebi i svim ljudima!
Šta je poštovanje i šta ono podrazumeva?
Poštovanje koje nije ograničeno na određene ljude, već obuhvata sve ljude – od članova porodice i prijatelja, preko nepoznatih prolaznika i ljudi koje nikada nećemo sresti.
I kako da živimo po sopstvenim pravilima i osetimo radost i sreću koja dolazi iznutra, a da nismo opterećeni mišljenjem drugih o nama?
Kako da živimo po sopstvenim pravilima
Onaj ko se odluči za ovakav život, poseduje višedimenzionalne kvalitete, verujući samo u sopstveno iskustvo. Takve osobe poštuju svoju nezavisnost kao i nezavisnost svih ostalih ljudi, ne žive ni u prošlosti koja više ne postoji, ni u budućnosti koja još uvek nije stigla, već žive u sadašnjosti, što je moguće sa više svesti i budnosti.
Svesnost je njihova filozofija i način života!
Trudeći se da intenzivira svoju svesnost, takva osoba živi život u trenutku, bez ikakve želje za dominacijom tokom života.
Međutim, da bismo živeli po sopstvenim pravilima, oslanjamo se na pobunu.
Ona je individualna i nenasilna, odnosno miroljubiva.
Ona se rađa iz ljubavi. Nije usmerena protiv nečega, već za nešto.
Pobuna je meditacija za budućnost, izraz ljubavi, tišine, razumevanja, saosećanja – svih osećanja koja osobu čine uzvišenom. I ona nije uperena ni protiv koga, to nije stvarna pobuna – to je samo razumevanje.
A razumevanje je sloboda!
I društvo se ne oseća ugroženo zato što je pojedinac drugačiji od ostalih.
Njihovo razumevanje, inteligencija i saosećanje predodređeni su za neminovni uspeh.
Međutim, ovakva promena uopšte nije lak proces, postoje trenuci kada su podrška i ohrabrenje neophodni.
Zašto?
Um će mnogo puta poželeti da se vrati svojim starim obrascim razmišljanja, starim navikama.
Ali, vi ste odlučili da živite po sopstvenim pravilima. Ključ svega toga je u prihvatanju. To je čarobna reč.
Prihvatite sebe takvi kakvi jeste! I kada god to uradite, prestajete da budete podeljeni. Rascep nestaje.
A rascep postoji između vas i onog – treba ili mora!
Ništa ne mora, i sve sme da se desi!
Zato treba da budete hrabri, jer mi smo rođeni sa hrabrošću i treba da joj dozvolite da raste!
Ali, često se možemo sresti sa činjenicom da društvo ne želi odvažne i hrabre.
U to ime, ne treba da pravite nikakve kompromise kako biste se dopali nekome, jer oni znače da smo na nestabilnom tlu. Umesto kompromisa, pronađite čvrst oslonac, korene, individualnost.
U brizi, drhtanju i patnji prave se kompromisi sa svima, samo da biste bili sigurni. Ali, hrabrost vam ne može niko dati.
Jedini način da se živi život jeste da ga živite po svojim pravilima, da se razvijate i budete deo mase (društva), a da se ne pokoravate njoj već sopstvenoj savesti. To budi ono najbolje u vama i daje vam dostojanstvo.
Poslednje reči Gautame Bude bile su: „Budite svetlo sami za sebe”.
To svetlo možete nazvati svojom dušom, svojim bićem, bilo kojom rečju, ili možete ostati nemi. To bezimeno lepo iskustvo daje vam osećaj večnosti i bezvremenosti.
Budite svoji!
Šta je poštovanje?
„Poštovanje označava našu sposobnost da drugu osobu vidimo onakvu kakva zaista jeste, da budemo svesni njene ’jedinstvene individualnosti’ i podrazumeva želju da se autentična priroda te osobe razvija i procveta.” (Erih From)
To znači da ne treba da pokušavamo da promenimo osobu koja je pred nama i da ne manipulišemo njome. Treba da je prihvatimo onakvu kakva jeste, bez postavljanja ikakvih uslova.
Poštovanje se može smatrati početnom tačkom ohrabrenja.
Drugi smatraju da je poštovanje vrsta emocije slična čežnji, želji da dorastemo nečemu čemu se divimo. From je to opovrgao, tvrdeći da to nije poštovanje, već strah i podređenost!
Poštovanje, zapravo, podrazumeva da osobu vidite onakvu kakva jeste.
Jer, pristup u kome pokušavamo da manipulišemo drugom osobom, ili da je menjamo, lišen je poštovanja.
Sreća i radost koje dolaze iznutra
Ovo nam može biti smernica za novi način života gde mnogo toga zavisi samo od nas, a ne od mišljenja drugih o nama.
Ako nekome kažemo da smo nezadovoljni ili depresivni, odmah će nam poverovati. Međutim, kada kažete da ste srećni, teško će poverovati.
Ali, čovek zaista može biti srećan, jer ima svest!
Sve dok imate svest, imate i alternativu – možete biti srećni ili nesrećni. Ta sloboda izbora je i rizik, jer sami snosite odgovornost.
Izbor je vaš!
Čoveku treba hrabrosti da se prepusti onome što ga čini srećnim. Ta hrabrost podrazumeva da se promene svoji životni principi, da stavite sve na kocku.
Nemate šta da izgubite, osim tuge i nezadovoljstva, ali neki ljudi se ipak grčevito drže toga, i nisu spremni da ga se odreknu.
Ali, morate uzeti život u svoje ruke. Ako to ne uradite, život će vam kucati na vrata, a vi nećete biti tu.
Uvek ćete biti negde drugde, čekajući godišnji odmor da se sebi posvetite!
Šta je sreća?
Ono što nazivamo srećom zavisi od osobe, tj. njene svesti.
Nesvestan čovek zadovoljstvo naziva srećom. Takvi ljudi žive od jednog zadovoljstva do drugog, jure za doživljajima. Žive za male radosti. Život im je površan, nema dubinu, ni kvalitet.
Razlika između trenutnog zadovoljstva i sreće je u tome što sreća ne predstavlja olakšanje, i ne zavisi od drugih.
Sreća je duhovno obogaćivanje!
Ona je psihička, a zadovoljstvo je fizičko. Daleko dublja od zadovoljstva koje pruža hrana ili seks.
Pored njih, postoji i radost. Ona se razlikuje od sreće i zadovoljstva.
Radost dolazi iznutra! Radost nisu leptirići u stomaku. Radost je mir i tišina. Ona je duhovna! Radost podrazumeva ulazak u sebe. U početku je teško, a put je strm. Prvo ćete morati da se pomučite. Što dalje idete, sve ste bliže nagradi!
Treba da prihvatimo radost tako što ćemo biti zahvalni za sve izazove s kojima se srećemo u životu, umesto da određujemo uslove koji su nam potrebni za sreću.
Prihvatanje radosti približava nas stanju istine, mira i harmonije.
Filozofsko mišljenje
Ne postoji unutrašnji problem. Svi problemi su interpersonalne prirode, potiču iz međuljudskih odnosa.
Ne smemo se plašiti da se drugima nećemo svideti. Slobodni smo kada nas ne pogađa to što se drugima ne sviđamo.
Tvoj problem nije nedostatak sposobnosti. Tebi samo nedostaje hrabrosti!
Ne postoji ni prošlost, ni budućnost.
Postoji samo „ovde i sada”.
„Ljudi se mogu promeniti i čak pronaći svoju sreću.” (Adler)