Čuvari formule – film o humanosti i nuklearnoj energiji

Novi domaći film Čuvari formule, koji mnogi već zovu i „srpski Openhajmer”, kad je pre više godina počeo da se priprema zamišljen je kao priča o „srpskom Černobilju“. Reditelj i producenat filma Dragan Bjelogrlić kaže da film nema veze ni sa Černobiljem ni sa Openhajmerom, mada se bavi odnosom čoveka i nuklearne energije i da je u pitanju film o tome „kako formula smrti postaje formula života”.

Svetski uspeh potresne priče o Vinči

Iako se beogradska premijera očekuje 24. oktobra, film je već dobio stajaće ovacije na svetskoj premijeri 4. avgusta u švajcarskom gradu Lokarnu, gde je prikazan u okviru prestižnog programa Pjaca grande, na najvećem bioskopu na otvorenom na svetu, sa 8000 mesta. Na tom festivalu film je dobio i izuzetne kritike i nagradu Varajeti za najbolji film u svojoj selekciji, kao i nagradu Zeleni leopard za film sa najupečatljivijom porukom.

Potom je dobio nagradu publike na festivalu u Sarajevu, a uvršten je i u selekciju prestižnog festivala u Palm Springsu, kao i festivala u Talinu, Zagrebu, Sao Paulu.

Dr Goran Milašinović © Predrag Mitić

Scenario, koji potpisuju Vuk Ršumović, Ognjen Sviličić i Dragan Bjelogrlić, zapravo je rađen na osnovu romana Slučaj Vinča profesora Gorana Milašinovića. Iako je prvenstveno kardiohirurg, poznat u svetskim razmerama, profesor Milašinović se već tri decenije bavi i literaturom. Roman Slučaj Vinča napisao je prateći trag istinitog događaja, nuklearnog akcidenta koji se 1958. godine dogodio u Institutu za nuklearnu energiju Vinča. Tim romanom profesor Milašinović je skrenuo pažnju na velom tajni i poluistina obavijeni incident u kome je smrtonosnom dozom ozračeno šestoro naših naučnika u Vinči.

Scena iz filma Čuvari formule

Prva transplantacija koštane srži na svetu

Tim mladih naučnika je odmah posle tragičnog događaja prebačen na lečenje u Institut Kiri u Francuskoj. Ustanovljeno je da im se može pomoći samo ako se primeni postupak koji je do tada vršen samo na pacovima – transplantacija koštane srži. Najdirljiviji deo priče je činjenica da su se obični građani Pariza javili kao dobrovoljni donori koštane srži, da bi tako pokušali da spasu mlade naučnike iz zemlje za koju možda i nisu čuli, iako im je predočeno da ta procedura za njih može biti smrtonosna.

Tako je nad ozračenim naučnicima iz Vinče izvršena prva transplantacija koštane srži na svetu, ali je najmlađi među njima, 24-godišnji Života Vranić, koga su zvali „genije iz Užica”, onaj koji je prvi primetio problem, lično prišao da zaustavi reaktor i tako primio najveću dozu zračenja, ipak preminuo mesec dana nakon incidenta.

Glumac Raša Bukvić kao dr Dragoslav Popović

Političke intrige i nuklearna energija

Dok je u romanu Slučaj Vinča fokus na tragici i humanosti, a intrige i političke igre u pozadini događaja su samo nagoveštene, film Čuvari formule tom segmentu posvetio je više pažnje. Tako u filmu gledamo Dragana Bjelogrlića u ulozi šefa državne bezbednosti SFRJ Aleksandra Leke Rankovića, a Mikija Manojlovića u ulozi Pavla Savića, osnivača Instituta Vinča i nekadašnjeg saradnika ćerke slavne Marije Kiri – Irene Žolio-Kiri.

Dragan Bjelogrlić u ulozi Aleksandra Leke Rankovića

Gledoci svetske premijere uočavali su i sliku sveta u vreme hladnog rata i gvozdene zavese, kada je svet bio oštro podeljen, a ta podela je dovodila do trke u nuklearnom naoružanju, što je tema koja je danas ponovo aktuelna. U filmu jedan lik kaže: „Sovjeti ili Amerikanci mogu svakog časa započeti nuklearnu ofanzivu. Treba pronaći lek koji može da izleči posledice radijacije.”

Priča o humanosti i francusko-srpskoj solidarnosti

Ključni odnos u filmu je odnos dva naučnika, profesora Dragoslava Popovića koji je predvodio projekat u Vinči, i profesora Žorža Matea, koji je predvodio francuski tim lekara koji je lečio visoko ozračene pacijente. Lik profesora Popovića maestralno je odigrao Radivoje Bukvić, dok profesora Matea igra proslavljeni francuski glumac Aleksis Manenti. U filmu, u kome se govori i na srpskom i na francuskom, igra veći broj francuskih glumaca, među kojima Olivije Bartelemi i An Sera. Uloge mladih jugoslovenskih naučnika igraju Ognjen Mićović, Jovan Jovanović, Alisa Radaković i drugi.

Francuski glumac Aleksis Manenti kao dr Žorž Mate

Kako je ovo i specifična priča o srpsko-francuskom prijateljstvu, francuski ambasador u Beogradu Pjer Košar organizovao je specijalnu projekciju filma, posle koje je rekao da je film za njega posebno značajan jer prikazuje „humanost i solidarnost sa obe strane”.

I zaista, u pitanju je jedna „humanistička tema, koja može da izađe u svet, koja ne zanima samo nas”, kako je rekao profesor Milašinović. „Ona jeste jedna vrsta alarma, ali i rešenja.”

Glumci u filmu pevaju čuveni evergrin Čamac na Tisi, ali je zanimljivo čuti i originalnu muzičku temu Put, koju su uradili Konstrakta i Manjifiko.

Fotografije iz filma © Aleksandar Letić

Naslovna fotografija: Raša Bukvić kao dr Dragoslav Popović