Čudesne moći biljaka u rešavanju hormonskog disbalansa

Da li ste znali da postoje biljke toliko moćne da ih i u naučnim krugovima svrstavaju u najsnažnije prirodne lekove i superhranu? Ako niste, pravi je čas da ih bliže predstavimo. Jer – one čine čuda! Reč je o adaptogenim biljkama. Neka vas u to uvere i reči dr Franka Lipmana, jednog od vodećih stručnjaka za funkcionalnu medicinu:

„Adaptogeni funkcionišu kao termostat. Kad termostat oseti da je u sobi previše toplo, on smanjuje temperaturu i obrnuto. Adaptogeni imaju sposobnost da vas smiruju i da vam istovremeno podižu energiju. Oni omogućavaju ćelijama tela da dobiju više energije i pomažu organizmu da efikasnije koristi kiseonik. Podržavajući rad nadbubrežne žlezde, adaptogeni ublažavaju i sprečavaju brojne posledice stresa na organizam i normalizuju disbalans izazvan njime.”

Hajde da ih bolje upoznamo!

Šta znači pojam „adaptogene biljke”?

Ove biljke su sposobne da „adaptiraju” (odatle i njihov naziv), odnosno prilagode svoje delovanje specifičnim potrebama našeg organizma. Iako je pojam „adaptogeni” relativno nov (pojavio se 1947. godine, kada ga je predložio farmakolog N. V. Lazarev), ove biljke su se vekovima koristile u drevnim praksama indijske ajurvede, kineske medicine i drugih tradicionalnih kultura. U stručnim naučnim krugovima ovaj pojam počeo je više da se koristi tek pre desetak godina.

Reč potiče od latinske reči adaptore, što znači „prilagoditi se” i od grčke reči genes, što znači „potiče od”. Ovako skovana reč svakako predstavlja samo radni naziv. Stručnjaci tvrde da adaptogeni poboljšavaju naš endokrini sistem i funkcionisanje hormona, pomažu nam u borbi protiv stresa, povećavaju koncentraciju i izdržljivost, dajući nam dodatnu energiju, ali nas i umiruju pred spavanje.

Adaptogeni su regulatori metabolizma prirodnog porekla, koji povećavaju sposobnost organizma da se prilagodi faktorima sredine i da izbegne oštećenja nastala dejstvom tih faktora. Takođe, normalizuju organizam, odnosno „ispravljaju” poremećaje izazvane stresnim stanjima i agensima (održavaju homeostazu), uspostavljajući hormonsku ravnotežu.

Razlike između adaptogena i stimulatora nervnog sistema

Mnogi misle da su adaptogeni zapravo stimulatori nervnog sistema. Delimično, oni to i jesu. Po svom sastavu se razlikuju od klasičnih stimulativnih supstanci, ali glavna razlika je zapravo u delovanju.

Stimulatori (kofein, na primer) uglavnom rade na kratkotrajnom poboljšanju metabolizma ćelija ili na pojačanom prenosu signala – kratkotrajno podižu učinak, ali nakon toga beleže nagli pad potencijala i produžavaju vreme oporavka.

Adaptogeni podižu potencijal tela time što deluju na povećanje sinteze RNK u ćelijama, te kao posledicu nemamo nagli pad potencijala, nego blago spuštanje na uobičajeni tempo tela. Adaptogeni ne iznuđuju organizam da radi u „usiljenom” režimu, već mu obezbeđuju dopunski dotok energije.

Mehanizam delovanja adaptogenih biljaka

Za adaptogene biljke se s pravom može reći da su najsnažnije medicinske biljke. Na ljudski organizam deluju tako što obnavljaju telomerazu (jedan od najmoćnijih enzima u ljudskom telu koji sprečava da se DNK na krajevima ćelija „razveže”), pa na taj način usporavaju starenje. Drugim rečima, one pomažu organizmu da održi homeostazu, odnosno stanje ravnoteže neophodno za život. Kada je organizam van ravnoteže, nalazi se u stanju negativne homeostaze, u kojem mehanizmi za obnavljanje degenerisanih ćelija ne funkcionišu pravilno. Ako ovakvo stanje potraje, u krajnjem ishodu dovodi do umora, nesanice, lošeg raspoloženja, pa i nekih bolesti.

Adaptogene biljke pomažu organizmu da se prilagodi, da nadoknadi nedostatke i poboljša zdravstveno stanje. Na primer, kod osobe koja ima visok nivo šećera u krvi, adaptogena biljka može da pomogne da se nivo glukoze snizi, dok kod osobe koja ima nizak nivo šećera u krvi, ta ista biljka pomaže da se on povisi. Drugim rečima, one uspostavljaju prirodni balans. Adaptogene biljke vrlo efikasno poboljšavaju raspoloženje, povećavaju radnu sposobnost, obezbeđuju dopunski dotok energije za pokretanje resursa svakog organizma.

Adaptogeni imaju sposobnost da preduprede mnoge bolesti ili neprijatna stanja i da regenerišu organizam. Zna se da adaptogeni, na poseban način, utiču na biosintezu RNK i proteina i tako aktiviraju određene metaboličke procese neophodne za dobro funkcionisanje organizma. Dejstvo adaptogena na organizam praktično je dejstvo na centralni nervni sistem, na hipofizu koja upravlja životnim funkcijama, šaljući poruke svim našim organima, tkivima i ćelijama.

Ukratko, čudesna moć adaptogenih biljaka leži u činjenici da one ne blokiraju, već ublažavaju odgovor organizma na stresor iz spoljašnje sredine.

Adaptogeni nisu lekovi i prodaju se kao suplementacija ishrani.

Najčešće korišćene adaptogene biljke i njihove moći

Ove biljke poznate su od davnina, a njihove isceliteljske moći ljudi su koristili i pre nove ere. I sama sam se uverila u blagotvorno dejstvo jedne od njih, baš u momentima kada sam ulazila u perimenopauzu i počela da osećam neke od nelagodnih simptoma. Ovde ću vam predstaviti samo neke od ovih fenomenalnih saveznika ženskog zdravlja.

Zlatna maka – za ublažavanje valunga, anksioznosti i depresije

Zlatna/peruanska maka (Lepidium meyenii) predstavlja riznicu bogatu vitaminima B grupe, kalcijumom, cinkom, gvožđem i ostalim mineralima. Njena snaga leži u činjenici da veoma uspešno utiče na balans hormona (kada se ta ravnoteža iz bilo kog razloga poremeti), na izdržljivost organizma (povećavajući opštu energiju organizma), podstičući tako fizičko i mentalno zdravlje, tj. pamćenje. Bogata je i flavonoidima koji smanjuju anksioznost i depresiju. Izuzetno se uspešno primenjuje kod neredovnih menstruacija, kao i za vreme premenopauze i menopauze. Postoji nekoliko vrsta peruanske make, a vi same odaberite koja vam najviše odgovara prema njenoj jačini. Jedino se ne savetuje njeno konzumiranje kod Hašimoto sindroma i kod kancera.

Maka je poznata kao „ginseng sa Anda”, a Inke i ostali domoroci peruanskih Anda hranili su se njenim korenom duže od 2.000 godina. Jela se pečena, sušena, mešana sa mlekom ili kao sastavni deo drugih jela.

U brojnim istraživanjima se ističe pozitivan uticaj make na ravnotežu hormona u menopauzi. Tako je istraživanje objavljeno 2006. godine u časopisu International Journal of Biomedical Sciences utvrdilo da maka može podstaći proizvodnju estrogena i ublažiti tegobe vezane za menopauzu, naročito valunge i noćno znojenje. Autori studije su zaključili kako maka nudi prirodnu pomoć ženama u perimenopauzi. Nuspojave nisu poznate, ali se ne preporučuje uzimanje visokih doza duže od tri meseca u kontinuitetu.

Zlatni koren – za manje stresa i više samopouzdanja

Zlatni koren ili arktička ruža (Rhodiola rosea) deluje tako što podržava zdrave nivoe kortizola i ima jedinstvenu i moćnu sposobnost da spreči razgradnju neurotransmitera, što znači da ostaju u našem mozgu duže i u većoj koncentraciji, pomažući nam da budemo srećniji, sa manje stresa i sa više samopouzdanja.

Ašvaganda – za poboljšanje pamćenja, sna, libida i simptoma menopauze

Ašvaganda ili indijski ženšen (Withania somnifera), poreklom iz Azije i Afrike, smanjuje upale, oksidativni stres i anksioznost, poboljšava san, pamćenje, energiju i libido. Takođe, može smanjiti obilna krvarenja tokom menstruacije. Pozitivno utiče i na ostale simptome klimaksa i hormonalne parametre kod žena u perimenopauzi.

Ženšen – pomaže u regulisanju telesne težine

Ženšen (Panax ginseng) na kineskom znači „leči sve”. Nije li ovo najbolji opis ove čudesne biljke?!? Ona stimuliše rad mozga i imunosistema, podiže nivo energije, ublažava menstrualne tegobe, moćan je antioksidans, pomaže u redukciji telesne težine, stimuliše protok krvi, smanjuje krvni pritisak, sprečava razvoj tumora.

Kordiceps – pomaže u balansiranju šećera u krvi

Kordiceps (Cordyceps sinensis) je pečurka koja pomaže u balansiranju šećera u krvi i ublažava žudnju za hranom u predmenstrualnom periodu, kao i po prestanku menstrualnog ciklusa u klimaksu. Cenjen je zbog svojih energetskih svojstava, jer pomaže u borbi protiv umora i vraćanju energije.

Ostale lekovite biljke sa čudesnim moćima

Mukuna, bosiljak, noćurak, virak, đumbir, maslačak, matičnjak, sladić, lavanda i žalfija samo su još neke od brojnih lekovitih biljaka koje svojim čarobnim moćima mogu da nam pomognu u stanjima hormonskog disbalansa, a da pritom skoro uopšte nemaju kontraindikacija i neželjenih dejstava.

Ne kaže se bez razloga: Tamo gde raste žalfija, gospodari žena.

Mogu se koristiti u različitim oblicima (prah, kapsule, čajevi, ulja…). Ipak, ako koristite neku terapiju za hronična oboljenja, pre upotrebe bilo koje adaptogene biljke posavetujte se sa svojim lekarom.